Bio je u Kataru najbolji reprezent i sportski ambasador njegovog Pazara, kome se uvek vraća. I gde je počeo blistavu karijeru.
“Otac se rekreativno bavio odbojkom. Valjda i nisam mogao drugačije, nego njegovim stopama”, počinje Almir priču za portal Free media.
Kaže nam da je sve krenulo pomalo i slučajno, kada je rahmetli Mehdija Nišić, nastavnica u Osnovnoj školi “Desanka Maksimović” zapazila da ima dobru odbojkašku tehniku.
“Odmah me je poslala u školsku ekipu koja se pripremala za takmičenja. Znam da sam ih prvo netremice gledao, upijao poteze. Bili su stariji od mene, kasnije ću sa mnogima od njih postati klupski drug”, seća se početaka.
“Prst sudbine” je hteo da u to vreme sretne Nermina Novalića, mladjeg sina rahmetli Esada, jedne od odbojkaških legendi grada. On ga vodi u klub.
A tamo – klinci, koje će godinama kasnije pamtiti Novi Pazar.
“Sjajna grupa je to bila, pomenuću one koji su imali dobre karijere: Kemal Šećeragić, Emir Vatić, Mehmed Memić, Aldin Zoranić, Marko Božović, Ertan Hamidović, Irfan Hamzagić. Zajedno smo rasli, napredovali, bili poput braće”, kaže Almir.
Tada upoznaje rahmetli Jakupa Zatrića.
“Moj ‘odbojkaški otac’. Neko ko me je najviše naučio i postavio temelje moje igračke i trenerske karijere. Već tada je znao da ću se baviti ovim poslom. Izuzetan odbojkaški stručnjak, radnik i vizionar, možda i najbolji svih vremena u našem kraju. Neko koga izuzetno volim, poštujem. Uvek će mi nedostajati”, sa velikim pijetetom priča Almir.
U najjačoj, seniorskoj konkurenciji, sa samo 16 godina oblači dres Novog Pazara.
“Šansu mi je pružio Dušan Bošković, čuveni stručnjak iz Kraljeva. Igrali smo protiv Nikšića u Hali sportova (sada ‘Doguš’). Imao sam malu dozu treme, ali kako je utakmica odmicala bio sam opušteniji. Slavili smo 3:1. A liga baš paklena, u ondašnjoj SR Jugoslaviji, 14 izuzetno kvalitetnih timova”, priča nam.
I toj, ali i prethodnim generacijama san je bio isti. Domoći se elite.
“Igrali smo uglavnom iz ljubavi, novac nikada nije bio prioritet. Verovali smo da će doći dan da budemo superligaši i reprezentativci. To su bili naši snovi. Drugačije je vreme bilo. Nismo imali nikakvu dozu pritiska. Igrali smo za voljeni klub i svoju budućnost, a kad je tako onda vam ništa nije teško”, napominje Almir u razgovoru za naš portal.
Dok se elita nije “doselila” u Novi Pazar, Rugovac je menjao “odbojkaške adrese”. Sticao iskustvo, sazrevao. I zamalo promenio državljanstvo.
“U Novom Pazaru sam odigrao oko 360 zvaničnih utakmica za nekih 10 sezona. Sa nepunih 18 godina, na svoju inicijativu odlazim u, tada, najbolji klub u Turskoj, Arčelik. Tamo sam proveo divnih 10 meseci, čak i dobio ponudu da igram za juniorsku reprezentaciju Turske. Nisam uspeo iz objektivnih razloga da dobijem turski ili bosanski pasoš, pa sam se vratio”, kaže on.
Nakon polusezone u Novom Pazaru, opet selidbe. Ivanjica, Sarajevo, pa Budva. Boravak u Crnoj Gori posebno pamti.
“U to vreme najbolji i najorganizovaniji na našim prostorima. Dve prelepe sezone sam ostao u Budvanskoj rivijeri. Mnogo sam naučio, napredovao i konačno sazreo kao igrač”, dodaje.
Baš takav, Almir Rugovac, opet u najdražem dresu. Kockice su se polako sklapale i igrački i organizaciono. Kulminacija, plasman u Super ligu.
“Jedan od najdražih momenata karijere. Tu 2014. nikad neću zaboraviti, kao verovatno i niko u Novom Pazaru. Deklasirali smo Inđiju u gostima. Za sve nas je to bio poseban motiv. Na sreću, uspeli smo. San je postao java”, sa ushićenjem se priseća.
Njegova nemerljiva zasluga je u osvajanju Kupa, Super kupa i naslova vicešampiona države. Sada kao pomoćnog trenera.
“To su ujedno i najlepši dani novopazarske odbojke. Pisati istoriju sporta svoga kraja je nešto posebno, nešto što to se pamti doveka”, smatra Almir.
Novo poglavlje u karijeri. Novi izazovi. Odlučio se za trenerski posao.
“Prvi put sam vodio seniore na MOSI igrama u Novom Pazaru. Zanimljivo, predstavljao sam Sjenicu, a u finalu smo pobedili Novi Pazar”, priča nam on.
Posle uspešno odrađene sezone na klupi Novog Pazara (2023-2024), put ga vodi hiljadama kilometara daleko, u Katar.
“Al Rajjan je odbojkaška institucija. Višestruki prvak države, najbolji na Arapskom poluostrvu. Veoma je teško ući u tu priču, stalno je imperativ trofej, dovode vrhunske stručnjake. Mnogo ulažu u odbojku”, ističe Almir.
Za njega izazov, ali i provera sopstvene vrednosti.
“Za veoma kratko vreme ljudi u klubu uvide vaš kvalitet. Nije mi bilo ni lako, a ni teško. Odgovornost je velika, što vas na kraju čini jako ponosnim, jer ste uspeli”, dodao je.
Imao je on puno poverenje, kako poslodavaca, tako i trenera sa kojima je sarađivao. Bio im je “desna ruka”.
“Dali su mi mnogo prostora da napredujem i učim. Prvo sa Alžircem Muradom Šenounom, potom sa Serdjom Kunjom iz Brazila. Obojica vrhunski i kao ljudi. Osvojili smo pet titula. Najvrednija, Azijska liga šampiona u Japanu. Na taj način se kvalifikovali za Svetsko prvenstvo klubova u Brazilu, među osam najboljih u svetu. Sem toga, prvaci smo zapadne obale, prvaci države, pobednici Katar i Emir kupa. Bukvalno, sve trofeje smo ‘pokupili’“, sa oduševljenjem nam priča.
Sve ovo mu je ogroman motiv za dalje.
“Ambicije su velike i do najviših ciljeva. Olimpijska medalja i rad u Poljskoj i Italiji. Takođe i titula sa Novim Pazarom”, kaže Almir.
Dok se to ne desi, “vaga” ponude u zavičaju. Srećan što ima privilegiju da radi ono što želi.
“Sport mi je pružio sve, odbojka je moj život. Mnogo toga lepog mi je priuštila. Bavim se onim što sam zapravo ja, uživam u svakom trenutku”, ističe Almir.
Ipak, mnogo toga ne bi uspeo da nema podrške od najdražih.
“Na prvom mestu porodica. Roditelji, dve sestre, supruga, sinovi i najbolji prijatelj Atko”, ističe on.
Za kraj naš “odbojkaški kosmopolita” poručuje mladima da veruju u sebe i svoje snove.
“Ako nešto dovoljno želite svaki cilj je dostižan. Pratite svoje srce. Budite hrabri, imajte velike ambicije i nikad ne odustajte”, zaključio je.
Reči Almira Rugovca imaju težinu i važnost. I zbog postignutog i zbog onog što ga tek očekuje. Možda baš medalja na Olimpijskim igrama ili titula prvaka sa njegovim Pazarom.
Do tada, nastavlja put koji su mu “trasirali” odbojkaški “magovi” poput: Jakupa Zatrića, Lazara Grozdanovića, Zorana Gajića, Veselina Vukovića i Nedžada Osmankača.
E. Nailović
Foto: Ustupljene fotografije Almir Rugovac
