Ovaj Novopazarac, koji danas ima 62 godine, defanzivac sa 247 nastupa u beogradskom Partizanu, kaže da će pet godina provedenih u tom klubu pamtiti do kraja života.
Župić, koji je mnogima sa prostora bivše Jugoslavije ostao u sećanju po tvrdoj igri, profesionalno se ovim sportom bavio 15 godina, a osim Partizana igrao je za Novi Pazar i austrijsku Alpinu iz Graca.
Free media: Vaš prelazak u Partizan u drugoj polovini 80-tih godina predstavljao je senzaciju u Novom Pazaru. Kako je to izgledalo?
Župić: Imao sam 24 godine kada sam iz Novog Pazara prešao da igram za Partizan, a to je bilo najbolje vreme u zemlji. Nije bilo krize, sankcija, nacionalizma, već se igralo iz velike ljubavi prema ovom sportu. Partizan je bio najpopularniji klub u bivšoj Jugoslaviji, tako da mi je velika čast što sam igrao za ovaj klub i tih vremena ću se sećati ceo život. Mnogi me pamte po drugačijoj, borbenijoj, tvrdjoj igri, koja je bila na ivici faula. Tako sam navikao da igram u Pazaru i to sam preneo i u Partizan, gde sam bio čuvar svih najjačih igrača poput Piksija, Prosinečkog, Savićevića, Blinarića i ostalih.
‘Nisam bio nemilosrdan prema protivničkim igračima’
Free media: Šta je to na šta ste ponosni i šta Vam je najviše pomoglo u karijeri?
Župić : Mislim da mi je najviše pomoglo to što nikada nisam imao tremu. Znalo se, uvek mi daju da čuvam najboljeg tehničara među veznim igračima protivničke ekipe, ali nikad se nisam plašio. Pričaju i danas o tome kako sam bio nemilosrdan prema protivničkim igračima, ali to uopšte nije tačno. Verujte, ja nikad nikog nisam povredio. Dobio sam samo jedan crveni karton u karijeri i to zbog prigovora. Više sam sebe povređivao klizećim startovima, jer se nisam štedeo. Ponosim se što sam i danas u kontaktu sa mnogim saigračima i rivalima, niko na mene nije ljut, kao što i ni ja nisam na njih.
Free media: Poznati ste po jednostavnosti i humoru, a Grobari i dan danas uzvikuju Vaše ime na pojedinim utakmicama. Jeste li zadovoljni svojom karijerom?
Župić : Zaista jesam, ostvario sam sve svoje želje kroz fudbal. Danas je ovaj sport malo drugačiji u odnosu na to vreme i ne toleriše tvrdju igru. Međutim, ja mladim igračima savetujem da budu borbeni i da se ponašaju na terenu u duhu fudbala.Mladim fudbalerima uvek govorim da moraju da se usresrede na loptu i da tokom utakmice ne razgovaraju i raspravljaju sa trenerom ili sudijom.
‘Škola na prvom mestu, pa tek onda fudbal’
Free media: U Novom Pazaru već dugi niz godina vodite brigu o omladinskoj školi. Ima li novih mladih talenata na pomolu?
Župić : Novi Pazar ima mnogo mladih talenata, a tome su mnogo doprineli i dobri uslovi za igru. Ipak, ja svima njima savetujem da im škola bude na prvom mestu, pa tek onda fudbal. U gradu ima više škola fudbala, u kojima ukupno posle Beograda sigurno trenira najviše mladih u zemlji. To je jedan od glavnih utisaka svih koji posete ovaj grad.
Free media: Mnogi mladi fudbaleri maštaju da postanu Adem Ljajić, čiji ste upravo Vi bili trener. Ima li pritiska od strane njihovih roditelja?
Župić : Adema sam trenirao četiri godine, od njegove devete do 13. godine, kada je prešao u Partizan. Njegov talenat je bio presudan za prelazak u Partizan, a ne to što sam ja znao neke ljude iz tog kluba. Deca su danas pod velikim pritiskom roditelja koji maštaju o milionima. Neki roditelji dodatno pritiskaju decu i ona na kraju puknu, a meni su moji samo rekli “idi, sine, bori se, ne svađaj se, poštuj trenera i to je to”.
