Sekretarka Međuopštinske organizacije Saveza slepih i slabovidih Mirsada Dibranin Ajdinović rekla je na Dan belog štapa da je ovim osobama neophodna konstantna podrška šire društvene zajednice.
„Uslovi u našem gradu su optimalni. Imamo taktilne trake i zvučne semafore, ali su te taktilne trake za kretanje često zauzete stolovima u restoranima, a i zvučni semafori bi trebalo da se unaprede“, naglasila je ona.
Ona je za naš portal rekla da na ulazima u Matičnu službu Gradske uprave u Novom Pazaru i Nacionalne službe za zapošljavanje postoje taktilne table, ispisane Brajevim pismom, što je znak da se misli na potrebe slepih.
Kada je u pitanju obrazovanje, navela je, da su neophodna specifična sredstva koja obezbeđuju efikasniji proces nastave za slabovidu decu, kao što su: Brajva pisaća mašina, reljefne knjige, sveske sa mat folijom koje sprečavaju refleksiju svetlosti i slična pomagala.
Apelovala je na slepa lica da se više ohrabre i osmele za upotrebu belog štapa, ističući da bi to bio korak napred u njihovom osamostaljivanju.
„Beli štap je lak i praktičan za upotrebu i deo je telesne šeme slepe osobe. On omogućava ne samo samostalnost već i bezbednost, kada su u pitanju i vozači i pešaci. Svako ko vidi osobu sa belim štapom će na trenutak da zastane, da joj da prednost, ukaže pomoć i pažnju“, objašnjava ova defektološkinja.
U eri digitalnih tehnologija, važno je da određeni sajtovi budu dizajnirani i prilagođeni potrebama slepih i slabovidih, uz čitače ekrana i govorne softvere, kako bi oni imali ravnopravan način pristupala informacijama i uslugama.
Jednu takvu obuku uspešno je prošlo devetoro članova Saveza slepih, uzrasta od 15 do 40 godina, a Dan belog štapa bio je prilika da im se svečano uruče sertifikati.
Obuku je realizovao predsednik ovog udruženja, diplomirani psiholog Radoš Mrlješ, koji kaže da je to za njega bio najlepši projekat.
„Veoma sam ponosan na ovaj projekat, jer polaznici nakon edukacije koriste svoje mobilne telefone i kompjutere na način koji im pruža da adekvatno obavljaju svakodnevne aktivnosti. Oni su i ranije imali adekvatne telefone, ali nisu znali kako da koriste tehnike, kao što su zum i slično“, kaže Mrlješ.
Navodi da mu nije bilo teško da prenese znanje s obzirom da je i sam slabovida osoba i da je iskustveno proživljavao sve što i polaznike muči.
„Imao sam adekvatan pristup i lično iskustvo da im objasnim na koji način to treba da se obavi, a oni su bili veoma marljivi, vredni, redovni, i pokazivali su veliku ambicioznost. U takvom radnom okruženju ništa nam nije bilo teško“, priča on za naš portal.
Ističe da je slabovidost specifična, a da pomagati slepima donosi benefite.
„Ako pomognete slabovidoj osobi da nešto odradi na lakši način benefiti su neverovatni i to je nešto što me veoma ispunjava“, zaključuje Mrlješ.
Dan belog štapa obeležava se 15. oktobra, a ustanovljen je 1992. godine na Svetskoj skupštini Saveza slepih u Kairu.
S. Ljajić
