Državni je rekorder u konkurenciji veterana u obe discipline (3:15:33) (1:26:04), briljira iz sezone u sezonu. Posvećen i odlučan da bude još bolji. I tako već 25 godina.
Rođen i odrastao u sportskom okruženju kakav je Novi Pazar, mogao je da bude dobar fudbaler ili karatista. Tako počinje njegov bogati CV.
“Ma, nekako sam se uvek najlepše osećao na terenu. Druženje sa sportistima me uvek motivisalo, jer sam shvatio koliko su to zdrave, dobre i kompletne ličnosti. Poput mnogih, trenirao sam fudbal kod legendarnog rahmetli Veke Škrijelja. Sa 17 godina bio sam u FK Trnava, ali nisam ‘upisao’ ni minut, jer odlazim u vojsku, pa u Sarajevo na studije. Kasnije ću to nadoknaditi, jer 1989. godine učestvujem na prvom turniru Večernjih novosti u malom fudbalu sa ekipom Galeb. Za mene velika čast da igram sa majstorima na ‘petoparcu’, pred nekoliko hiljada sugrađana na Rekreacionom centru”, otkriva Besim za portal Free media.
U međuvremenu, desila se i epizoda u karateu.
“Izuzetno je bio popularan kod nas. Hteo sam da se oprobam, trenirao sam kod Ćeha Nikšića davne 1976. godine. Nisam postigao neke zapažene rezultate, sem polaganja za: žuti, oranž i zeleni pojas. Ali mi je bilo drago što se to dešavalo pred budnim okom čuvenog Ilije Jorge. U suštini, za mene jedno lepo iskustvo”, napominje.
Negde u njemu je oduvek tinjala želja da se nađe na stazi, bude značajan deo atletske priče. Ni slutio nije dokle će ga ta ljubav odvesti.
“Atletika je oduvek imala posebno mesto kod mene. U početku je to bilo više amaterski, iz čiste ljubavi prema trčanju, bez velikih planova i očekivanja. Pravi preokret desio se dolaskom vrhunskih trenera Rifata i Ermina Ziljkića. Uz njihov stručni nadzor i podršku počeo sam da se bavim ozbiljnije, da treniram sistematski i da nastupam na polumaratonima i maratonima. Zahvaljujući i njima, tu sam gde sam”, ističe Besim.
Početak prilično težak. Ponajviše zbog neadekvatnih uslova, bilo je dosta improvizacije.
“Bilo ne ponovilo se. Nismo bukvalno imali svlačionicu, a ne šta drugo. Ipak, sve smo to nekako uspevali da prebrodimo, jer smo znali šta hoćemo. A kad imate cilj ispred sebe, onda je sve dostižno”, priča on za naš portal.
Jedini u to doba u konkurenciji veterana u gradu, bez trka. Žarko je želeo da se oproba na stazi. Bio je akter prve Ramazanske. Na tom, jednom od najkvalitetnijih atletskih takmičenja učestvuje redovno.
Za njega je trčanje pred sugrađanima nešto najlepše što mu se dešava. Posebno je ponosan što može da predstavlja svoj grad.
“Gde god da sam nastupao, nosio sam sa sobom ime svog grada sa ponosom, trudeći se da rezultatima i ponašanjem pokažem odakle dolazim. Posebno mi znači što sam kroz sport mogao da promovišem Pazar i da ga predstavim u najboljem svetlu. Najdraže pobede su mi upravo one ostvarene u mom gradu”, sa oduševljenjem priča.
A pobeda, ni on sam ne zna koliko. Sem dva državna rekorda, svuda gde učestvuje dočepa se postolja.
“Po tri puta sam pobeđivao u Mrsaću, Novom Pazaru, Boki Kotorskoj, bio najbolji u Sarajevu, Beogradu, Kruševcu, prvak Srbije sam postao u Čačku. Osvajao srebra u Zagrebu i Kragujevcu, Čačku. U Istanbulu sam bio četvrti u maratonu i polumaratonu, kao i Ljubljani”, sumira popularni Besim.
U toj konstantnoj borbi sa vremenom i konkurencijom posebnu težinu nosi i bitka koja se vodi u sebi. E tada se sopstvene mogućnosti crpe i preko maksimuma.
“Najzahtevnija trka u mojoj karijeri bio je maraton u Istanbulu. Težak i iscrpljujući, kako fizički tako i psihički. Ostao mi je u sećanju kao pravi test izdržljivosti, snage volje i karaktera. Mislim da mi je nakon toga sve bilo nekako lakše, uvideo sam da svako od nas nosi u sebi rezerve snage a da toga nije svestan”, priseća se.
Kalendarska godina je tek počela. Mnogo je izazova pred njim, a gotovo frapantno zvuči da tokom pripremnog perioda mesečno pređe između 350 i 450 kilometara. Kada se zna čemu stremi i nije toliko neobično.
“Ove godine ciljam samo zlato, ne zanima me više prosek. U narednom periodu želim da oborim lični i nacionalni rekord. Svestan sam da je to veliki izazov, posebno u ovim godinama, ali volja i motivacija su i dalje prisutni. Dokle god imam želju da treniram i da pomeram sopstvene granice, verujem da mogu da ostvarim još mnogo toga”, kaže on.
Atletski klub Novi Pazar je njegov drugi dom. Kapiten je i najstariji aktivni član, sa misijom promovisanja sporta i zdravih vrednosti.
“Jedan od mojih najvećih ciljeva je da budem primer mladima, da pokažem da se upornošću, radom i disciplinom mogu ostvariti veliki snovi, bez obzira na prepreke. Uveren sam da sport ima moć da usmeri mlade na pravi put i da ih nauči vrednostima koje ostaju za ceo život”, poručio je Besim Beki Ibrahimović.
Iako u sedmoj deceniji uvek pronalazi motive da pomera granice, pobedi sebe, rivale, štopericu i bude na vrhu. Tamo gde i pripada.
E. Nailović
Foto: Ustupljene fotografije Besim Ibrahimović
