U domu novopazarske porodice Rašković i ovo božićno jutro počelo je pesmom u izvođenju domaćice Marice.
Ona za portal Free media kaže da svaki dan započinje i završava pesmom, ali da se na njihov najradosniji praznik bira posebno svečan repertoar.
”Kod nas je uvek Božić onako radosan. Bitno nam je da uvek bude muzike, jer ja se inače bavim pevanjem i volim da pevam. U našem domu uvek ima muzike, ali na Božić biramo najlepše izvorne pesme, prilagođene našem najradosnijem prazniku”, priča nam Marica.
Njeno troje dece umetnički talenat izražavaju kroz sviranje. Najstarija ćerka Petra (17) ide u umetničku školu i svira gitaru, sin Vukan (10) svira klavir, a uz njega i četvorogodišnja ćerka Stefana, dok se suprug Milomir bavi crtanjem.
”Svi smo umetnički nastrojeni i božićno slavlje počinje od ranih jutarnjih sati. Ja čim ustanem i umijem se ujutru počinje pesma, onako nekako i po navici i po želji. Jednostavno sam takva”, kaže ona.
Dodaje da zbog toga u njihovoj porodici tradicionalni običaji imaju posebno svečan prizvuk.
Dan ranije, muški članovi porodice su išli u badnjake, a svi zajedno su u crkvi obavili večernju molitvu.
Marica kaže da se ranije u badnjake išlo rano ujutru, a da se sada zbog nekih radnih obaveza ide i kasnije tokom dana.
Naglašava važnost da badnjake od hrastovog drveta, na kojem se grejao sam Hrist po rođenju, seku isključivo muškarci.
Unošenje badnjaka u kuću, za nju je najradosniji božićni trenutak.
“Kada smo sinoć uneli badnjak, tada je počeo Božić i to je nekako za mene bio najradosniji trenutak. Onda se kadimo, prekrstimo, sedamo za trpezu, odmaramo, gledamo program prilagođen Badnjem danu i Božiću. Veče provedemo u porodičnoj atmosferi i uz molitve za ispunjenje želja, kojih uvek ima, a na prvom mestu su one koje se odnose na zdravlje, što je nekako najpreče. Naravno, treba i para i ljubavi i svega, ali prvo zdravlje pa sve ostalo”, ističe ona.
Iako trenutno nemaju položaonika, koji po običaju prvi ulazi u kuću, Raškovići danas dočekuju i idu u goste, i trude se da ispoštuju sve tradicionalne običaje.
”Badnjak ubacujemo u ložište i džaramo po vatri govoreći – koliko varnica, toliko parica zdravlja, blagostanja i svakoga dobra do miloga Boga. Onda svi zajedno doručkujemo uz bogatiju i svečaniju trpezu”, navodi ona.
Osnovni deo božićne trpeze je pogača koju je Marica zamesila i, kako običaji nalažu, stavila novčić, a onaj ko ga pronađe cele godine imaće blagostanja, sreće i zdravlja.
”Česnica je obavezna na trpezi. To je nešto što je glavno, a tu su i pite, kolači i posni i mrsni, kao što dolikuje. Na božićnoj trpezi treba da ima svega: pića, voća, kolača, slanog i slatkog i svega, jer to je nama najbitniji praznik koji prate svi lepi običaji. Zato je važno da bude svega na stolu”, naglašava Marica.
Uvek se trudi da na trpezi budu zastupljena tradicionalna jela, da ima mesa i neizostavno se sprema i sarma.
Od slatkiša obavezna je bajadera, princes krofne i oblanda pripremljena na starinski način.
”To je ona starinska čokoladna oblanda, kao što su nekada naše bake spremale. Čini mi se i kad sam ja bila dete na božićnoj trpezi su bili, kao i sada, išleri, breskvice i ti starinski kolači. To me nekako vuče da pravim za Božić, a drugim danima mogu i ove novotarije”, priča nam kroz osmeh Marica.
Pripreme Božića, u kojima učestvuju svi članovi ove novopazarske porodice, počinju nekoliko dana ranije, a sastoje se od nabavke namirnica i sređivanja kuće.
”Svi ukućani su uključeni, iako ja u kuhinji vodim glavnu reč. Pripremam testo za pogače, pite, kiflice, meso. Suprug se najviše angažuje oko ribe i nekih salata, koje deca vole, a najmlađi članovi prave kolače, tako da svi zajedno učestvujemo u pripremama i uvek nam bude radosno kada smo svi na okupu”, objašnjava ova Novopazarka.
Božiću se, kaže, najviše raduju deca, a oni su i najdraži gosti ove porodice.
”Najviše se raduju najmlađi, koji nedelju, dve dana pre dobijaju poklone za materice i oce pa tako praznična atmosfera kod nas traje danima. Za ručak ćemo ići kod mojih roditelja, a posetićemo i muževljeve, i onda to bude još lepše. Budemo svi na okupu i bude baš onako lepo i prijatno u širem krugu porodice”, naglašava ona.
S obzirom da će njenim roditeljima za dva dana biti slava, praznično raspoloženje u porodici Rašković se dodatno produžava.
Tradicionalni običaji proslavljanja verskih praznika za Maricu su najveća vrednost koju je svaki roditelj dužan da prenese i na svoju decu.
”To je obavezno. Bukvalno od rođenja im govorimo o običajima. U školi imaju veronauku, idu na liturgije i posvećeni su veri. Važno nam je da živimo u skladu sa običajima, po pravoslavlju, kako i dolikuje. Učimo decu da budu dobri ljudi prvenstveno, da ne budu zavidni i ljubomorni, već da budu dobri ljudi. To je za mene, nekako najbitnije”, zaključuje ova Novopazarka, članica Gradskog hora i učesnica brojnih festivala, koji neguju tradicionalnu i izvornu muziku novopazarskog kraja.
S. Ljajić
