On je na tribini koju je organizovala ova nevladina organizacija rekao da je još 2003. godine, ubistvom tadašnjeg premijera Zorana Đinđića, prestalo suočavanje sa prošlošću.
“Srbija u vrhu centralne vlasti ima nacionalistički narativ, a koncept u kome pravite građansku zemlju njima nije u interesu, jer vi tada zadirete u njihove privilegije. U građanskoj Srbiji ne mogu da rade šta žele, da pljačkaju, ubijaju, kradu, a da ne budu kažnjeni. Zato što u toj Srbiji vlada zakon, nema javašluka, poštuje se komšija, bilo koje da je nacije i vere. U toj Srbiji se kaže izvini za sve ono što se dogodilo, a nije valjalo u prošlosti“, rekao je Božović.
On smatra da nepoverenje među Srbima i Bošnjacima, ali i Bošnjaka prema državi, stvaraju centralizacija i nedostatak reformi.
“Važno je da se svaka žrtva imenuje jer to je jedini način da oni koji pokušavaju da zloupotrebe ratove, koji pokušavaju na neki način da umanje tragedije ili da naprave da se zaboravi nešto što se dogodilo, da se to nikako ne dozvoli. To je važno za Srbiju, to je važno za ozdravljenje jednog društva”, kazao je Božović.
Dodaje da ga je obradovalo to što je 400.000 građana samoinicijativno pogledalo film “Quo vadis, Aida”, koji govori o suočavanju sa prošlošću i za koji smatra da je najviše dobrog doneo Srbiji.
Predsjednica Bošnjačkog nacionalnog veća Jasmina Curić smatra da se nacionalizam, koji buja u Srbiji, na različite načine prenosi na prostor Sandžaka, međuetničke regije sa tradicionalno dobrim međunacionalnim odnosima.
“Svesni smo toga da se na sportskim utakmicama skandiraju nacionalističke parole, a sećate se i šta su pevali policijaci u Priboju zimus na nekom slavlju. Sve su to uticaji tih nacionalističkih trendova u Srbiji, koji se nekim kanalima prenose ovde na nas, uznemiruju javnost i utiču na zahlađenje međunacionalnih odnosa”, rekla je Curićeva.
Ističe da BNV preduzima brojne aktivnosti za vraćanja poverenja, te da se nudi da bude partner državnim institucijama na njegovoj izgradnji.
“Nekada nas neko i čuje, a vrlo često ne čuje. Vraćanje poverenja Bošnjaka u državu zavisi od definisanja razloga i uzroka njegovog narušavanja. Smatra da Srbija ne može dalje da krene, dok ne sagleda svoju ratnu prošlost i ne definiše stvari onakve kakve jesu”, rekla je Curićeva.
Ona veruje da bi usvajanje rezolucije o genocidu u Srebrenici trebalo da bude osnov programa nove Vlade Srbije.
Rektor Državnog univerziteta u Novom Pazaru Dragoslav Šumarac smatra da je ulaganje i obrazovanje i tehnologiju pravac koji ide ka pomirenju.
“Treba da napravimo što bolje uslove, pre svih mladima, da mogu da rade, da se obrazuju u rangu ostalog dela sveta. Treba nam tehnološki napredak da bi mladi mogli da primenjuju svoja znanja i da ostaju ovde. Ako počnemo da se prepucavamo jedni sa drugima zbog religije i svega mislim da nas to neće nigde dovesti“, rekao je Šumarac.
Tribinu “O suočavanju sa prošlošću i pomirenju u regionu” organizovana je u Novom Pazaru u okviru projekta “Srbija 2030.”, koji je podržala Ambasada Švajcarske.
