Organizatori su naveli da je ovo projekat od nacionalnog značaja, a na tribini su govorile predstavnice različitih generacija Novopazarki.
Članica Udruženja „Pazarski bazar rukotvorina“ Hajrija Nikšić, koja je izložila svoju spremu, kaže za portal Free media da je i danas koristi.
„Moja sprema nije bila mnogo velika, ali sadržala je sve osnovno što običaji nalažu. Imala sam jednu veliku komodu, umesto sehare, koja je bila skupa i koja je još uvek u funkciji, skoro pola veka. Imala sam i ćilim i šivaću mašinu i sećam se da smo se trudili da sve za spremu bude kvalitetno“, priča ova Novopazarka.
Priseća se da je jorgane kupovala u Kraljevu, jer ih ovde nije bilo, kao i da su naručili posteljinu od patiske sa belim vezom, koju i dalje čuva.
Naglašava da je ručni rad bio nezaobilazni deo devojačke spreme u drugoj polovili 20. veka.
„Udala sam se 1976. godine. Mi smo generacija koja je od ranog detinjstva i devojačkih dana pripremala ručne radove za spremu. Bila sam manje vična za heklanje, ali vez mi je išao od ruke, pa sam u spremi imala svoje ručno rađene vezene garniture, a heklane mi je sestra izradila“, priča nam Hajrija.
Kaže da se vodilo računa i o darovima za članove porodice budućeg muža.
„Muškim članovima se kupovao štof za odelo, a boščaluk je sadržavao sve ostale odevne predmete i obavezno maramicu. Za svekrvu je bila obavezna posteljina, pidžama, vunene čarape sa vezom, šamija sa ručno izrađenim ojicama“, navela je ona.
O devojačkoj spremi govorila je i Hajrijina drugarica Džemilja Džanković, dok je Zerina Gegić Hasanović predstavila spremu iz novijeg perioda.
Iako Zerinina sprema ne sadrži njen ručni rad, ona je za naš portal rekla da će se truditi da tradicionalne običaje prenese i na nove generacije u svojoj porodici.
„Trudila sam se da moja sprema sadrži i tradicionalne elemente, pa sam darove pakovala u boščama, umesto u ukrasnim kutijama. Na njima ima ručnog rada, kao i na kaftanu u kojem sam bila odevena, ali nisam ga ja izrađivala. Sada su vremena drugačija, ručni rad se može kupiti, što nam olakšava da sačuvamo tradicionalne adete, odnosno običaje“, kaže ova predstavnica mlađe generacije Novopazarki.
Autorka projekta, etnološkinja Muradija Kahrović Jerebičanin objašnjava da su se od početka 20. veka do danas dogodile velike promene, te da je važno sačuvati taj segment nematerijalne kulturne baštine.
„Devojke danas smatraju da im je diploma sprema i to jeste važan pokazatelj razvoja društva, ali važno je takođe sačuvati od zaborava važne segmente kulturnog identita. Cilj nam je da mlađu populaciju upoznamo sa našom baštinom, devojačkom spremom i putevima njenog razvoja kroz različite etape prošlog veka“, rekla je Kahrović Jerebičanin.
U nastavku realizacije projekta, koji će trajati sve do kraja godine, biće realizovan serijal dokumentarnih emisija i radionica sa mladima, a na kraju i naučni rad na ovu temu.
„Da li će devojačka sprema opstati i u kom obliku, zavisi od mladih žena i njihove želje da sačuvaju važne elemente sopstvene tradicije. Sprema se danas pakuje u ukrasnim kutijama i bez ručnog rada, ali želja za poštovanjem i taj trud da dar bude na najbolji način upakovan i dalje su prisutni“, zaključila je autorka projekta.
S. Ljajić
