Sagovornici portala Free media saglasni su da je za uspeh u roditeljstvu savremenog doba neophona digitalna edukacija roditelja, izbalansirana nastava u školama, po pitanju primene digitalnih i tradicionalnih metoda, ali i stručna pomoć ukoliko se ispostavi da je neophodna.
Za većinu roditelja u Novom Pazaru “digitalno roditeljstvo“ predstavlja novu, nametnutnu ulogu, bez predhodne iskustvene prakse, što dodatno otežava ulogu roditelja, koja je sama po sebi ogovoran i kopleksan zadatak.
Azra Mušić Kararić, majka dvoje osnovaca, dečaka i devojčice, iako je ljubitelj i poznavalac digitalnih tehnologija, kaže za naš portal da joj je pojam digitalnog roditeljstva čudan, te da to i za nju predstavlja veliki izazov.
„Sam pojam ’digitalni roditelj’ me nekako asocira na naučnu fantastiku, a mi smo ipak samo ljudska bića, a ne sofverski program ili mašine. Naši roditelji nisu morali da razmišljaju kako da nas čuvaju od opasnosti koje vrebaju na internetu, da čuvaju naš identitet koji može biti ukraden, da nas čuvaju od otmičara, pedofila i nasilja koje se može desiti na društvenim mrežama, od pornografije, prevare, neprimerenih sadržaja, vremena pred ekranom koje utiče na naše zdravlje i mentalne sposobnosti. Uz savremeni način života to je zaista ogroman izazov“, kaže ona.
Azra smatra da je digitalna edukacija roditelja neophodna, kako bi oni mogli da uspostave kontrolu nad decom, te da je to tema kojom bi trebalo da se bavi šira društvena zajednica i koja bi trebalo da bude mnogo zastupljenija u medijima.
Objašnjava da roditelji današnjih roditelja nisu bili u situaciji da deci priušte računar ili nisu smatrali da treba.
„To je uslovilo nivo digitalne pismenosti roditelja danas, koji treba da kontrolišu svoje dete u nečemu o čemu ne znaju mnogo ili gotovo ništa. Neophodno je o tome govoriti stalno, ako ništa drugo onda u medijima, kako bi roditelji koji nisu dovoljno digitalno pismeni postali svesni neophodnosti sticanja tog znanja“, naglašava ova Novopazarka.
Ističe da decu treba da vaspitavaju živi ljudi, a da ih digitalni uređaji, kada se koriste na pravi način, mogu podučavati i informisati, što u praksi, kako naglašava, često nije slučaj, jer razni influenseri i youtuberi postaju vaspitači i idoli deci.
„Često su to ljudi, koji u mom sistemu vrednosti, ne zauzimaju neku visoku lestvicu da bi mogli nekoga podučavati. Neko sam ko zaista voli tehnologiju kada je u svrsi olakšavanja dolaska do informacija i poboljšanja života ljudi, ali bojim se da ih deca, koja provode sate na različitim elektronskim uređajima, koriste samo za dokolicu, igrice, gledanje zatupljujućih besmislenih sadržaja“, upozorava Azra.
Prema njenom mišljenju, deca su masovno uskraćena za nešto što se smatra osnovnim opštim obrazovanjem i veštinama, a da sa druge strane, zbog mnogo vremena provedenog pred ekranima, ona i motorički zaostaju u mnogim stvarima.
Azra Mušić Kararić
Ona uspešno primenjuje mehanizme kontrole vremena koje njena deca provode na internetu i pred ekranima, ali ističe da je problem što večina roditelja u Novom Pazaru to ne čini.
„Preko google naloga imam kontrolu i ograničenje vremena provedenog na telefonu. Kod mene je to zaista dalo odlične rezultate. Deca se bolje koncentrišu, uče, provode vreme igrajući se kada nemaju vremena na telefonu. Razgovaraju, druže se, izražavaju osećanja, empatiju. Problem se tu javlja kada mi dođu iz škole i kažu ’samo ja imam ograničenje’. Kada bi više roditelja kontrolisalo to isto, bilo bi lakše“, smatra Azra.
Ona veruje da bi mnogo toga moglo da se uradi, kada bi prosvetni radnici češće organizovali u školama predavanja sa lekarima i psiholozima, koji bi savetovali roditelje da počnu da primenjuju mehanizme kontrole.
Dodaje da je dobar vid kontrole i elektronski dnevnik koji roditeljima omogućava uvid u aktivnosti i uspeh dece, ali da treba da se radi mnogo ažurnije na redovnom evidentiranju aktivnosti.
Azra Mušić Kararić
Azra misli da digitalno doba donosi više štete nego koristi i njena očekivanja od budućih generacija nisu baš optimistična.
„Možda ćemo mi dobiti neke IT stručnjake u budućnosti, ali deca su osakaćena emocionalno i sociološki. Gledanje u ekrane dovodi do ozbiljnih posledica u društvu. Ljudi sede za stolom i svi gledaju u telefone. To je strašno! Bolje je da dete pomogne nešto u kući, nauči da spremi sebi doručak, pospremi, pomogne roditelju, sestri, bratu, komšiji, prijatelju… Da se zaposli, da radi, jer drugačije ne mogu postati normalni ljudi“, poručuje ona.
Neophodan balans između digitalne i tradicionalne nastave
Brz razvoj digitalnih tehnologija uslovljava promene kompletnog vaspitno obrazovnog procesa i metodologije rada prosvetnih radnika, koji se takođe, kao i roditelji, suočavaju sa brojnim izazovima.
Novopazarska Osnovna škola „Bratstvo“ slovi za najsavremeniju u gradu i jednu od opremljenijih u zemlji, u kojoj je, prema rečima nastavnice informatike Anese Škrijelj nastavni proces u velikoj meri digitalizovan.
Osnovna škola “Bratstvo” u Novom Pazaru
„Primenom informaciono-komunikacionih tehnologija, upotrebom računara, pametnih tabli, interaktivnih ekrana, tableta, nastava je u velikoj meri poboljšana, a njen sadržaj je postao prilagodljiviji, kako onim učenicima koji nastavu pohađaju u školi, tako i onima van škole koji rade po specijalnom individualnom nastavnom planu i programu“, tvrdi ona za naš portal.
Kaže da je obaveza nastavnika da pripreme učenike za svet u kojem su od ključne važnosti digitalne veštine, te naglašava da je važno investirati i u obrazovanje nastavnog osoblja i integraciju tehnologije u nauku, kao i prilagođavanje nastavnog plana i programa učenicima.
Prema njenom mišljenju, jedna od najvećih prednosti je integracija tehnologija u nauku, što predstavlja spajanje savremenih tehnoloških dostignuća sa naučnim istraživanjima.
Druga prednost, kaže je mogućnost razvoja sopstvenih digitalnih platformi za učenje, kao i kreativno korišćenje društvenih mreža u edukativne svrhe.
„Potencijalna mogućnost zavisnosti od tehnologije, gubitak privatnosti, sigurnosni rizici, kao što su sajber napadi i sajber nasilje su ono što zabrinjava. Smatram da je balans između savremenih i tradicionalnih metoda učenja ono što treba predstavljati učenicima kao podstrek za verovatno neku bolju budučnost“, ističe Škrijelj.
Anesa Škrijelj
Ona kaže da prema planu i programu informatike deca imaju mogućnost sticanja saznanja o bezbednosti na internetu kroz aspekte zaštite privatnosti ličnih podataka i prepoznavanja bezbednosnih rizika.
„Deca treba da nauče kako da se zaštite na internetu. Treba im staviti do znanja da je internet globalna mreža, otvoren sistem gde svaki naš podatak ostaje trajno zabeležen i vrlo ga je teško izbrisati. Mi ne znamo kad, ko, gde i u koje svrhe taj podatak može upotrebiti ili zloupotrebiti i sa kojom namerom“, kaže ona.
Dodaje da je vrlo važno da deca prepoznaju kada na internetu dožive sajber napad ili budu žrtva sajber nasilja.
„Smatram da deci najveći problem predstavlja da otvoreno sa nama pričaju o tome, da se upuste u razgovor sa roditeljima, nastavnicima ili školskim psihologom. Konstantno napominjemo da je važno da znaju broj 19833. To je Nacionalna kontakt služba za bezbednost dece na internetu, gde se oni anonimno mogu obratiti i potražiti pomoć, a i sajt čuvamte.gov.rs je koristan za prevenciju“, naglašava Škrijelj.
Anesa Škrijelj
Savetuje roditeljima da instaliraju aplikacije koje služe za praćenje vremena provedenog pored ekrana, kao i softver za ograničavanje i blokiranje nepoželjnog sadržaja na internetu.
„Dobrim poznavanjem bezbednosnih praksi, možemo vrlo lepo delovati na celokupnu situaciju u kojoj se nalazimo, a kombinacijom tehničkih rešenja i otvorenih razgovora možemo uticati na lepo ponašanje na internetu“, zaključuje ona.
Roditelji postavljaju pravila, deca ne mogu sama sebe da vode
Psihološkinja Hana Sejfović, asistentica na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru (DUNP) kaže za naš portal da roditelji imaju veliku odgovornost, jer treba da postave pravila, a nalaze se na ’nepoznatoj teritoriji’ u digitalnom svetu, što je za njih veoma stresno.
„Deca digitalnog doba bolje poznaju tehnologiju i bolje se snalaze na internetu nego njihovi roditelji, ali deca ne mogu sama sebe da vode. Potrebna su im pravila koja roditelji treba da postave, kao u bilo kojoj drugoj oblasti života, tako i u oblasti digitalnog roditeljstva“, kaže Sejfović.
Navodi da u domenu digitalnog sveta ne postoji potvrđena praksa na osnovu istraživanja i provere efektivnosti roditeljstva, te da većina roditelja ide po proncipu pokušaja pogrešaka, isprobavajući sisteme vaspitanja, kako bi došli do optimalnog rešenja.
Uticaji digitalnih tehnologija na dečiju psihu
Sejfović upozorava da opšta dostupnost tehnologija utiče na razvoj osnovnih psihičkih funkcija, prvenstveno na pažnju i koncentraciju, te preporučuje da deca do dve godine ne bi smela da dođu u kontakt sa pametnim telefonima.
Prema njenom mišljenju najveći izazov roditeljima je što moraju da se takmiče sa telefonom ili nekim drugim digitalnim uređajem, koji nude brze stimulacije kroz različite boje i dinamične sadržaje.
„Detetov mozak je takav da se usmerava na onu stvar koja će najviše da ga stimuliše, a onda roditelj treba da se takmiči sa telefonom, da izmisli razne igre i aktivnosti koje će da budu istog nivoa zanimljivosti, što je skoro pa nemoguće“, objašnjava ova psihološkinja.
Ona dodaje da je posledica preterane izloženosti takvim stimulansima da je dete nestrpljivo i da nema interesovanja za aktivnosti koje zahtevaju održavanje pažnje, kao što je čitanje i rešavanje problemskih zadataka u školi.
„Čitav obrazovni sistem se zasniva na održavanju pažnje. Mislim da već danas možemo na maloj deci primetiti posledice odrastanja uz internet i tehnologiju gde se i programi školski menjaju, skraćuju, smanjuju, ne bi li se prilagodili kapacitetima koji su danas na raspolaganju“, kaže ona.
Hana Sejfović
Ono što dodatno opterećuje roditelje je briga o štetnim aspektima, kojih je, upozorava ova psihološkinja, veoma mnogo, uprkos činjenici da digitala tehnologija može uticati na dečiji psihički razvoj i u pozitivnom smislu, ukoliko se svrsishodno koristi u cilju lakšeg savladavanja gradiva.
Epidemije ADHD-ea, odnosno poremećaja pažnje i hiperaktivnosti, sve prisutnija pojava autizma kod dece, kao i nova dijagnoza zvana ’’ekranizam’’, posledice su preterane upotrebe mobilnih telefona.
„To se ne ograničava samo na pažnju, čak i neke socijalne veštine kod dece ispaštaju zbog toga. Deca sve manje vremena provode u direktnom kontaktu sa drugom decom, sve više su na telefonu i posledica svega toga je da ne mogu da razviju empatiju, saosećanje prema drugom čoveku“, navodi Sejfović.
Dodaje da je jedna od posledica i da deca sve manje i lošije tumače neverbalne signale, zbog nedostatka kontakta licem u lice; da usled nedostatka interakcije sve više gubimo društvene veštine, čime se, upozorava ona, usporava i socijalni i emocionalni razvoj kod dece.
„Bojim se da je jedan od rizika u koji možemo upasti da gajimo asocijalne generacije, što je već opšteprisutno na zapadu. Nas još uvek malo štiti ta ’poznata zajednica’ gde je sve blizu, gde se ljudi donekle poznaju pa imamo te obilaske i posećivanja, ali ni to više nije isto kao što je bilo“, smatra ona.
Kada treba potražiti stručnu pomoć?
Povlačenje deteta i gubljenje interesovanja za hobije, mogu biti privi znaci da nešto nije u redu i da možda dolazi do početka zavisnosti od mobilnih tehnologija i društveh mreža. To su privi znaci prisustva problema čije rešenje prevazilazi domete roditeljstva.
„Ako dođe do pada koncentracije, ako dete ne može da izvršava svoje školske i generalno obaveze, ako ne stiže da raspremi krevet, ode u školu, završi domaći zadatak, već se bori sa tim obavezama i kasni sa njima, to može da nam bude jedan od signala da nešto nije u redu“, navodi psohološkinja Sejfović.
Ukazuje da roditelji treba da obrate pažnju i na detetove obrasce spavanja, kao i na njihovu reakciju na kritiku, što je najsigurniji pokazatelj da treba potražiti stručnu pomoć.
Hana Sejfović
„Ukoliko je reakcija na kritiku zbog preterane upotrebe savremenih uređaja burna, propraćena emocijama besa, straha, brige i slično, to su već sigurni znaci da postoji zavisnost i da je dete nekako vezano za tehnologiju. Tada treba obavezno potražiti pomoć stručnjaka iz oblasti društveno-humanističkih nauka“, naglašava Sejfović.
Ona dodaje da će psiholozi najbolje proceniti dete i uvideti koliko je upotreba tehnologije problematična.
„Ukoliko postoji problem, naćiće najadekvatniju strategiju, kako bi se on ublažio i dete zainteresovalo i prilagodilo novom rasporedu“, zaključuje ova novopazarska psihološkinja.
Njen savet roditeljima je počnu koriste dostupne mehanizme kontrole sadržaja i vremena provedenog na internetu, kao i da razmisle o uvođenju prakse nekih manjih porodičnih rituala, koji na određeni vremenski period potpuno isključuju upotrebu digitalnih tehnologija, poput digitalnog detoks vikenda.
S. Ljajić
Projekat “Roditeljstvo u digitalnom dobu“ realizuje Udruženje građana Free media, uz sufinansiranje iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
