Razgovor o antifašizmu kao trajnoj vrednosti bio je cilj Sandžačkog centra za demokratiju (SCD) koji je organizovao ovu tribinu povodom Dana oslobođenja Novog Pazara u Drugom svetskom ratu.
Govoreći o refleksijama antifašističke borbe, renomirani stručnjaci humanističkih nauka iskazali su zajednički stav da parola “Pazar je svijet“ nosi snažnu poruku antifašističke borbe danas.
Profesorica istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Dubravka Stojanović istakla je da se posebnost aktuelnog studentskog pokreta ogleda u tome što se oni ne bore protiv, već za državu koje nema.
Odgovornost za nadstrešnicu, kao prvi studentski zahtev prema njenom mišljenju je od ključne važnosti.
“U njemu je sve sadržano i zato ne može da se ispuni, jer to je pitanje odgovornosti pravosuđa koje ne postoji, tužilaštva, sudova, pitanje institucija koje ne postoje, to je pitanje koje iz temelja pokreće celu državu. Ako bi se samo na to pitanje odgovorilo, ova država bi bila drukčija. Ne znamo da li će biti drukčija, ali društvo je trajno promenjeno“, rekla je ona.
Pojasnila je da se to odnosi na zajednicu univerziteta, koja ranije nije postojala.
“Povezale su se kolege, povezali su se studenti i profesori kako se nikada nisu, povezali su se profesori univerziteta sa nastavnicima u srednjim školama, koji su pokazali neverovatnu hrabrost, povezali su se studenti sa đacima u srednjim školama. Desila su se neka povezivanja za koja mislim da niko više ne može da nam uzme“, smatra Stojanović.
Napomenula je da se više puta izvinjavala studentima, zato što su poslednjih godina o njima sve pogrešno govorili.
“Govorili smo da samo gledaju telefone, da imaju samo lične interese, da hoće da diplomiraju pa emigriraju, da nemaju koncept javnog interesa, da ništa ne čitaju, da ne znaju da govore da pišu, da se organizuju. Bili smo ljuti što nisu reagovali na neke demonstracije i tribine koje smo mi na fakultetima pokretali. Išla sam i do velikih teorija da smo mi mrtvo društvo, da se nismo suočili s devedesetima, da smo to tada prećutali i prećutkujemo trideset godina“, kazala je Stojanović.
Dodala je da su studenti dokazali suprotno, da su pročitali i naučili sve što je trebalo, da govore briljantno, odlično pišu i da su neverovatni organizatori.
U prilog boljeg razumevanja i prepoznavanja fašizma i antifašizma Stojanović je prisutne podsetila na čuvenog italijanskog pisca i istoričara Umberta Eka i njegov esej “UR-fašizam“, gde se između ostalog navodi da se fašizam prepoznaje u stalnom izmišljanju neprijatelja, teorijama zavera, sejanju straha, kultu tradicije i borbi protiv intelektualaca.
“Ako ove Ekove tačke prepoznajemo u našem društvu, a sve ih prepoznajemo, onda možemo reći da smo odavno u jednoj opasnoj situaciji, već poslednih 30 ili 40 godina“, rekla je ona.
Antropolog, etnolog i pisac Ivan Čolović postfašizam naziva identitarizmom. Savetuje da treba razmisliti o tome da li je svaki govor o identitetu pozitivan.
“Taj potuljeni, puzeći fašizam neće reći ’nož žica Srebrenica’, ili ’ubij Srbina’, već će reći čistoća kulture, jezika, identiteta, nacionalnog bića. Te naizgled lepe reči vidim kao jedan potuljeni, prikriveni, ali zapravo vrlo opasan način reafirmacije fašizma danas“, naglašava on.
Istoričar i geopolitički analitičar Admir Lisica potvrđuje da je fašizam promenio oblik na globalnom nivou.
“Fašizam je promenio oblik. Vidimo ga u svakodnevnom komuniciranju u javnom prostoru uopšte, i u političkom govoru, što je nažalost opasno. Kada vidimo da situacije nisu baš dobre da retorika prevazilazi granicu dobrog ukusa i antifašizam treba da gledamo na drugi način. Antifašistička akcija je ovo što ste vi uradili u Novom Pazaru kroz spremnost da zlu kažete ne, da rizikujete, da pešačite kilometrima iz svojih ličnih uverenja. To je novi oblik antifašizma“, ocenio je Lisica.
Antifašizam, simboli i mitovi
Pojašnjavajući da su mitske priče one u koje se mora verovati bez propitiavanja, antropolog i etnolog Čolović kaže da antifašizam i demokratski ustrojeno društvo ne mogu imati mitove.
“Antifašizam podrazumeva raspravu i razgovor, podrazumeva plenum. Demokratija i demokratski pristup politici je rasprava. Mit to nije. Ako tražite antifašističke mitove, molim stanite, jer ste na pogrešnom putu“, upozorava Čolović.
Antifašističe simbole on vidi u parolama: “Pazar je svijet“ i iz ranijeg perioda “Beograd je svet“.
“To predstavlja prihvatanje univerzalnih zakona slobode, solidarnosti, pravde, samopoštovanja i poštovanja drugog. To znači biti u svetu. Nasupt tome je taj srpski svet, koji nije u univerzalnom smislu svet. Neko će reći da je to velika Srbija, neko srpska kultura, što je meni još gore, jer jedan svet kulture zatvoren u sebe po meni je gori i opasniji i podrazumeva veće nesreće za ljude od nekih političkih fantazija o megalo državama“, smatra Čolović.
Napominje da se susret Save i Nadije dogodio u svetu.
“Tako ja vidim taj antifašistički i humanistički simbol. To je jedan od važnih trenutaka koji sam doživao prateći studente. Na taj način se studenti iz Pazara uključuju u Srbiju, a ne u srpski svet“, kaže on.
Na skupu je zaključeno i da istorijski revizionizam u udžbenicima i i javnim politikama menja značenje antifašizma u negativnom smislu.
Profesorica istorije podsetila je da su devedesetih godina prošlog veka Srbija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina promenile kompletnu istoriju u udžbenicima, te da je rehabilitacija četnika izvor velikih problema u društvu.
“Od 2010. postoje dva antifašistička pokreta. Istoriju ne pišu pobednici, piše je sadašnjost, koja je u Srbiji pobedila partizane. Pobednici su četnici i to je izvor ogromnih problema srpskog društva, koje je po mom mišljenju, brisanjem granica između fašizma i antifašizma izbrisalo i elementarnu granicu između dobra i zla“, rekla je ona.
Dometi postjugoslovenske kulture
Na skupu je konstatovano i kontinuirano postojanje zajedničkog postjugoslovenskog kulturnog prostora, čiji dometi čak premašuju one iz perioda zajedničke nam države Jugoslavije.
“To zapravo postoji sve vreme. Svi filmski festivali su zajednički, pozorišni takođe, kao i književni i istoričarski. Kultura i društvene nauke sarađuju kako nikada nisu u Jugoslaviji, gde je to bilo kroz bratstvo i jedinstvo nametnuto. Oni sada sarađuju zbog stvarne potrebe, jer neće da žvie bez ovog ’svijeta’ koji ste vi proglasili“, rekla je profesorica Stojaković.
Antropolog Čolović kaže da to nije ideja već vrlo aktivna praksa koja postiže najveće domete u raznim disciplinama.
“Postjugoslovenski kulturni prostor je istovremeno i značajni politički prostor i potvrđuje da naše nacionalne politike i dalje funkcionišu u dobru i u zlu zajednički. Mi i dalje živimo u toj Jugoslaviji koja više nije država, ali jeste naša zajednička kultura, zajednički jezik i osećaj pripadanja jednom širem prostoru od ovog nametnutog u tim malim zatvorenim nacionalnim zajednicama“, objašnjava Čolović.
U društvu koje se suočava sa revizionizmom i rastućom normalizacijom diskriminacije, antifašizam kao moralni i politički okvir za odbranu slobode, jednakosti i prava građana, ne sme biti tema prošlosti, poručili su organizatori iz Sandžačkog centra za demokratiju.
Napomenuli su da Dan oslobođenja Novog Pazara, 28. novembar, nema samo istorijsku vrednost, već i važno mesto u kolektivnom sećanju grada.
Moderator skupa, student Adnan Alić rekao je da je Državni univerzitet u Novom Pazaru (DUNP) pitanje svih pitanja, te istakao da treba da bude glavna tema.
“Uskoro će 10 meseci od šestog zahteva za prinudnom upravom. Čini mi se da su sva studentska sredstva borbe iscrpljena. Vreme je da se uključi ceo grad, lokalna samouprava, BNV, naši ministri i narodni poslanici iz ovog grada. Ovo je nadstranačko pitanje i nadam se da ćemo dočekati tu prinudnu upravu“, poručio je Alić.
S. Ljajić
