Malo banalizujem, ali otprilike smo takvi, kontradiktorni u mnogo čemu…
Zamislite dva različita aparata koji proizvode na primer kese za zamrzavanje hrane i rade na baterije… Jedan ima volt i po a drugi šest volti… Suvišno je objašnjavati koliko bi više ovaj od šest volti proizveo u odnosu na ovaj od volt i po…
Upravo to je stanje našeg naroda… Naš kapacitet je šest volti, ali mi smo podeljeni najmanje u četiri različite skupine, frakcije, stranke… i svaka od njih ima po volt i po… Svoj kapacitet smo sa šest praktično sveli na volt i po…
U redu je da oko nekih stvari bude tako, ali nije u redu da oko stvari koje se suštinski tiču svih nas tako ostane, jer mi bacamo 75 odsto naših kapaciteta.
Što se političara tiče, (čast izuzecima) i papagaji nauče da pričaju, zašto ne bi oni pričali lepo? Ali jedino merilo kakvi su nam političari je kvalitet svakodnevnog života običnih ljudi.
Tu dolazimo do prethodno navedene elementarne razjedinjenosti, onda imamo odlazak mladih, haotičan saobraćaj sa nedostatkom neophodne infrastrukture, zdravstvo koje ne zadovoljava potrebe građana, neproporcionalnu zastupljenost Bošnjaka u institucijama sa akcentom na policiju, nedovoljno razvijenu ekonomiju, nedovoljnu zastupljenost Bošnjaka na RTS-u koji svi plaćamo, itd.
Živim u tri grada, samim tim mogu da upoređujem neke stvari. Ono što znam je da zdravstvo u Novom Pazaru nije na zadovoljavajućem nivou, tu mora u svim oblastima ozbiljno da se poradi.
Što se saobraćaja tiče, tvrdim da za 30 odsto može da se rastereti, pod uslovom da se neko ozbiljno i stručno bavi tim problemom.
Što se tiče odlazaka mladih, osim veće zastupljenosti Bošnjaka u državnim institucijama, potrebno je da se održi konferencija gde bi naši biznismeni, gradska vlast, ugostitelji, mediji… svi zajedno definisali kako treba da se ova regija profiliše, da se pozicionira i da bude drugačija u odnosu na ostale u regionu.
Sjenica ima potencijal za letnji turizam zbog jezera Uvac i zimi zbog skijališta Žari..
Pazar može da se ugleda na Prizren i Jagodinu u mnogo čemu što se turizma tiče i uz neke promene da postane turistički, ali ponovo i ekonomski centar.
Pešter zbog svoje lepe prirode takođe može da bude turistička atrakcija, ali je pre svega u prednosti što se tiče mesa i mlečnih proizvoda koje uz dobru organizaciju možemo da distribuiramo kako na teritoriji Srbije, tako i vani.
Recimo da se u svakom većem gradu otvori market pod nazivom “Pešter”, da to bude poznati brend naše specifične hrane počevši od pršute, surutke, sira, kajmaka i meda, preko mantija i pita…
Sa ovakvim brendom koji bi činile radnje rasprostranjene i pozicionirane u svim bitnijim gradovima u Srbiji, regionu i na Zapadu, gde žive naši ljudi, svi proizvođači sa Peštera, iz Pazara, Tutina, Sjenice bi ne samo prodavali, nego i morali da prošire proizvodnju.
Ako bi se sve navedeno organizovalo planski i sistematski mi bi se u roku od pet godina profilisali i pozicionirali tako da ekonomija bude za 30 – 50 odsto bolja nego što je danas, a to znači da bi dobar deo omladine ostao ovde.
Naše mesto i stanje za pet godina zavisi od toga da li ćemo kao do sada neorganizovano i besmisleno da lutamo ili ćemo da sednemo, razjasnimo šta su nam prioriteti i radimo na njihovom ostvarenju.
Mi nemamo problem sa resursima, imamo problem sa kolektivnim mentalitetom i našom samoorganizacijom.
10 odsto okolnosti utiču na naše stanje, a 90 odsto to kako mi reagujemo na te okolnosti… Preuzmimo odgovornost za našu budućnost što pre, naša divna omladina to zaslužuje.
Autor teksta je Enis Ugljić, diplomirani žurnalista iz Novog Pazara.
Stavovi autora u rubrici “Slobodno o svemu” ne odražavaju nužno uređivačku politiku portala Free media.
