Weather Data Source: 30 days weather Novi Pazar

Ernad Kahrović: Mladi u Novom Pazaru imaju potencijal za preduzetništvo

Nezaposlenost mladih, nedovoljno investicija, kao i odliv mozgova i snage mladih, uvek su aktuelne ekonomske i društvene teme. Omladinsko preduzetništvo postaje veliki ekonomski potencijal i izvor zapošljavanja. Mladi ljudi u Novom Pazaru imaju veliki potencijal da postanu preduzetnici.

U prilog tome govori proteklih 15 godina i generacija kojima sam predavao predmete bliske poslovnoj ekonomiji, uvek naglašavajući da je radnih mesta sve manje i manje, a poslova sve više i više.

Dobre osobine većine mladih ljudi, pa tako i u Novom Pazaru, jesu izražena potreba za postignućem, potreba za samostalnošću, kreativnost, inovativnost i postojanje sklonosti ka umerenom riziku. U suštini to su sve ključne karakteristike koje bi i trebale da odlikuju mlade preduzetnike.

Ali, da krenem iz početka i kažem šta se podrazumeva pod terminom preduzetništvo, ko su potencijalni preduzetnici, koji su izvori ideja za samostalnim pokretanjem biznisa i da navedem nekoliko inovativnih poslovnih ideja koje mogu poslužiti pojedincima kao potencijalni pokretač za pokretanjem biznisa u Novoj 2023. godini.

Preduzetništvo kao ideja staro je koliko i ljudsko društvo i nije isključivo ekonomski fenomen. Počev od srednjeg veka u kome su klerici bili zaduženi za izgradnju monumentalnih spomenika, preko XVII i XVIII veka kada je pojedinac ulazio u ugovorni sporazum sa Vladom kako bi obavljao sporazumom ugovorene poslove proizvodnje ili pružanja usluga i kada je jačanjem industrijalizacije dolazilo do velikih promena do XIX i XX veka kada preduzetništvo podrazumeva postojanje preduzetnika spremnog da planira i organizuje, odnosno upravlja sopstvenim preduzećem radi ostvarivanja lične dobiti.

Termin ”preduzetnik” prvi put je pomenuo englesko-francuski ekonomista Ričard Kantilon (en. Richard Cantillon) 1732. godine u svom delu ”Opšta rasprava o prirodi trgovine”. (fr. Essai sur la nature du commerce en gener). Prema Kantilonu, preduzetnik je spreman da preuzme novčani rizik i da se upusti u akciju pravljenja profita.

Kasnije je Žan Batist Sej (fr. Jean-Baptiste Say), francuski ekonomista i tvorac Sajovog zakona tržišta, izneo stav da je uloga preduzetnika da kombinuje faktore proizvodnje u proizvodni organizam. Sej je celokupnu privredu podelio na tri kategorije. Prvu čine kreatori naučnog saznanja, drugu oni koji ta znanja primenjuju u konkretnim oblastima, a treću čine neposredni proizvođači određenih proizvoda/usluga. Preduzetnici se svrstavaju u drugu grupu; oni povezuju naučna znanja sa ljudskim potrebama, vodeći računa o isplativosti proizvodnje.

Najobuhvatnija definicija preduzetništva, ali i preduzetnika, vezuje se za ime Jozefa Šumpetera (nem. Joseph Alois Schumpeter), austrijskog ekonomistu. Nјegovo viđenje preduzetnika zasniva se, pre svega, na inovativnoj ulozi preduzetnika.

Preduzetnici nisu samo inovatori i stoga agenti promena, već su i koordinatori proizvodnje. Prema njegovom mišljenju, inovacija se odnosi na: uvođenje novog proizvoda ili unapređenje kvaliteta postojećeg proizvoda, uvođenje novih metoda proizvodnje, otvaranje novih tržišta, osvajanje novih izvora sirovina i poluproizvoda, sprovođenje nove organizacije ekonomske aktivnosti.

Danas postoje brojni izvori poslovnih ideja koji mogu poslužiti za potencijalno pokretanje biznisa od strane mladih ljudi. Prvo, bitno je da pojedinac radi ono što voli, odnosno treba da nastoji da pretvori određeni hobi ili ličnu strast u konkretan biznis.

Drugo, pojedinac uvek treba da razmišlja koje potrebe i/ili probleme ima on ili ljudi u njegovom okruženju (kvalitet ličnog života, prijatno radno okruženje, zdrava ishrana, adekvatan odmor, štednja vremena, adekvatan prevoz, hedonizam i dr.).

Razmislite kako je nastala četkica za zube, naočare za sunce, alarm, automobil, mobilni telefon…?

Treće, pojedinac treba da razmišlja o razvijanju rešenja za potrebe i/ili probleme koji će tek biti ispoljeni (Tesla Motors, Solar City, lekovi za bolesti koji će se tek pojaviti u širem obliku (Covid-23), genetski inženjering (predispozicije za bolesti, preventivne genetske modifikacije), platforme (Uber).

Zašto ne postoji nešto poput Ubera u Novom Pazaru? Možda bi se smanjila gužva u gradu i time stepen zagađenja životne sredine). Četvrto, nove/tuđe ideje na starim plaformama u novom okruženju (bicikl šetalica). Peto, rešenja koja štede novac (štednjive sijalice, onlajn kupovina knjiga, odeće, hrane itd.). 

Pored tradicionalnih delatnosti, posebno u oblasti prerađivačke industrije, koje uvek mogu biti predmet stvaranja diferencirajuće prednosti u odnosu na konkurenciju, danas se sve više govori o kreativnim idejama koje je moguće finasirati pomoću inovativnih izvora masovnog finansiranja, odnosno crowdfunding platformi, poput Indiegogo-a, Kickstarter-a, GlobalGiving-a, CrowdCube-a, Funderbeam-a i slično.

Ovde želim da istaknem nekoliko ideja koje mogu da budu interesantne za potencijalno pokretanje od strane postojećih zrelih ili potencijalnih mladih preduzetnika.

Ideja koja može da bude interesantna jeste proizvodnja inovativnih drvenih cigli, koje mogu da skrate vreme izgradnje kuće na svega par dana. Sa druge strane, svi oni koji prave zgrade u Novom Pazaru i imaju mogućnosti za to zašto ne razmišljaju o potencijalnoj izgradnji podzemnih parkinga po ugledu na japanske parkinge.

Često pominjem i primer kišobrana za automobile. Ne mora niko da ga proizvodi, ukoliko je komplikovano, zato postoji dropshipping. Jednostavnije je da postoji neko dovoljno bistar da kupuje preko AliExpress-a i prodaje vlasnicima automobila u Novom Pazaru.

Zašto ne postoji mogućnost iznajmljivanja bicikala kod nas. To može biti još jedna ideja. Sve je postalo mobilno, zašto ne bi postojala mobilna perionica veša, mobilni restoran ili još bolje mobilni frizerski salon.

Da li u Novom Pazaru postoji proizvodnja papirnih i biorazgradivih kesa? Veliki je broj zgrada, da li postoji agencija za održavanje i čišćenje stanova, zgrada, kuća, poslovnog prostora, kućne popravke? Da li postoji dobar riblji restoran u centru grada ili su svi copy-paste? Ili, dobar samouslužni restoran? Postoji li profesionalni ketering servis. Treba nam, svi stalno nešto žalimo i slavimo.

I da, da li su proizvođači džinsa počeli da razmišljaju o mogućnosti povezivanja sa velikim brojem inženjera elektrotehnike i računarstva i poslovne informatike po pitanju proizvodnje pametne odeće (en. smart clothes). Levi’s i Google Project Jacquard su pre nešto više od dve godine počeli da rade zajedno na ovom projektu.

Funkcije ove odeće mogli bismo da uporedimo sa onima koje imaju pametni satovi, pri čemu nije toliko uočljivo da se radi o pametnom predmetu, tako da počinje da se uklapa u svakodnevne odevne kombinacije.

I na kraju, mnoštvo poslovnih ideja koje je moguće realizovati zahvaljujući savremnim tehnologijama, kao što su onlajn knjigovodstvo, iznajmljivanje prostora putem interneta, SEO stručnjak, dron videograf, podučavanje jezika, grafički dizajner, serviser računara, implementacija modernih rešenja za pametne kuće, ali i organski kafić i ekološka hrana.

I na kraju, savet mladim ljudima jeste da se povezuju sa drugim kreativnim ljudima i da od svojih učitelja i profesora traže znanje.

Endru Karnegi, američki industrijalac škotskog porekla je bio najuticajniji čovek i najveći filantrop svog vremena, borac za svetski mir, nauku, obrazovanje, kao i čovek koji je odgovoran za izgradnju preko 2.500 javnih biblioteka/knjižara.

U jednom razgovoru o svom velikom bogatstvu, istakao je da je bogat samo onaj koji druge čini bogatim. Interesantno je da na njegovoj nadgrobnoj ploči piše: Ovde počiva čovek koji je umeo da se okruži ljudima pametnijim od sebe.

Autor teksta je dr Ernad Kahrović, šef Departmana za ekonomske nauke Državnog univerziteta u Novom Pazaru.

Stavovi autora u rubrici “Slobodno o svemu” ne odražavaju nužno uređivačku politiku portala Free media.

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on email

Najnovije vesti