U muzeju su izložene reprodukcije karikatura, a u galeriji crteža, fotografija, ilustracija, slika i grafika stranih autora koji su posetili ili bili inspirisani Sandžakom u periodu od Berlinskog kongresa 1878. godine do kraja Drugog svetskog rata.
Gruda je pre ove izložbe objavio knjigu “Bosna i Sandžak u satiričnoj i ilustrovanoj periodici (1878-1918)” i dve pesme, a materijal je skupljao skoro četiri godine.
On je za portal Free media rekao da su reprodukcije svih umetničkih radova zapravo izgubljeni Sandžak za kojim je tragao.
“Dobar deo sam našao, ali ostaje još jedan deo da se pronađe. Inspiraciju sam nalazio u poeziji, umetnosti i raznim arhivama, a pre svih onih u Istanbulu, Beču, Pragu, Berlinu i drugim evropskim gradovima“, rekao je Gruda.
On tvrdi da je Sandžak uvek bio interesantan stranim umetnicima, naročito u godinama posle Berlinskog kongresa kada je bio “neuralgična tačka celog sveta“.
“Naročito je bio interesantan američkim novinarima, koji su u člancima Vašington Posta ukazivali da je Sandžak izazvao Prvi svetski rat, odnosno, da je izbio zbog njegovog geostrateškog položaja i želje Austro-Ugarske za ekspanzijom ka Egejskom moru i Mediteranu. Pozicija Sandžaka je i danas, posle skoro 150 godina, slična, a to najbolje možete da vidite kroz karikature”, kaže Gruda.
Dodaje da je nedavno u Dubrovačkom arhivu pokušao da nađe određeni dokument, koji bi ukazao da je Novi Pazar stariji nego što se to tvrdi.
“Onaj dokument 1461. godine ukazuje da je Novi Pazar stariji od njega. Uopšte do sada nije rađena neka ozbiljnija analiza u vezi cele situacije, a ja sam zahvaljujuči nekom svom entuzijazmu i ljubavi prema gradu želeo da zaokružim tu priču o izgubljenom Sandžaku, pošto smo ga davno izgubili i sada ga tražimo“, rekao je Gruda.
Karikaturista Muhamed Đerlek Max rekao je na otvaranju izložbe da će Novopazarci u narednih 15 dana biti u prilici da vide nešto što je “nenamerno” skrivano 140 godina od očiju javnosti.
“Zapravo sve je počelo Berlinskim kongresom, koji je bio priprema za Prvi svetski rat, a Novi Pazar je bio u fokusu velikih imperijalnih sila, njihovih vlada, ministara, štampe i karikature. Tada su karakaturisti pokazali da karikatura može da ima snažnu moć da utiče na javno mnjenje kroz štampu”, rekao je Đerlek.
Direktor Muzej “Ras” Fuad Baćićanin ocenio je da je izložba primer ozbiljnog naučnog rada, a da umetnici pokazuju širi kontekst jedan trenutka života.
“Karikatura daleko šire to opisuje, a vraćanje unazad, onaj istorijski zalet koji treba da uhvatimo da bi današnje vreme bolje razumeli. Mnoge od ovih izloženih reprodukcija bi i danas mogle da se upotrebe i da ih analiziramo u današnjem kontekstu društva“, rekao je Baćićanin prilikom otvaranja izložbe.
Izložba reprodukcije ovih umetničkih biće otvorena u obe kulturne ustanove do 15. septembra.
