One su apelovale na nadležne ustanove u gradu da za početak osvetle sve mračne ulice, haustore i prostore oko stambenih zgrada u centru grada, a potom i na periferiji, jer je to jedan od razloga zbog kojeg su u konstantnom strahu.
Kao jedan od problematičnih prostora navele su kompleks zgrada Jezero i prolaz pored zgrade Uprave za trezor.
Portal Free media organizovao je osmu neformalnu diskusiju pod nazivom “I ja se pitam“, uz podršku Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), sa ovdašnjim ženama različitih godina i obrazovnih profila.
Jedna od njih navela je da je pre par nedelja bila svedok pucnjave u centru grada, te da je taj događaj još više povećao njen osećaj nebezbednosti u gradu.
“Takve stvari se ovde, na žalost, sve češće dešavaju, što dovodi do toga da se sve manje osećam bezbedno“, rekla je ona.
Kao moguća rešenja ovog problema one predlažu strožije kazne za nasilnike, ali i organizovanje tribina, javnih razgovora i konstantnu edukaciju, sa kojom treba krenuti od osnovne škole.
Predložile su i veću aktivnost na društvenim mrežama, koje danas gotovo svi koriste, ali i aktivnu ulogu medija koji treba da imaju stalne emsije i tekstove na tu temu.
Naše sagovornice tvrde da su one zaštićene samo u javnom govoru, ali da suštinska zaštita ne postoji, te da ih iznenađuje nefunkcionalno delovanje žena koje su na rukovodećim pozicijama.
Veruju da se mnogim ženama dešavaju jezive stvari iza zatvorenih vrata, o kojima ne pričaju i koje ne prijavljuju zvaničnim institucijama, jer nemaju poverenje u njih.
U želji da učesnice ovih skupova mogu slobodno, bez ustezanja ili straha da iznose svoje stavove, odlučili smo da im ne objavljujemo fotografije i imena.
Kao jedan od velikih problema navele su nepostojanje Sigurne kuće u ovom delu Srbije, jer žene nemaju gde da odu od nasilnika, a da se osećaju bezbedno.
Gotovo sve su navele po nekoliko primera iz svoje bliže okoline žena koje trpe fizičko i seksualno nasilje, a naročito psihičko, ali da se sve to zataškava i krije.
Priznaju da nisu upoznate sa konkretnom trasom delovanja i kako nekoj od njih mogu konkretno da pomognu, osim da slučajeve prijave policiji, kojoj su vezane ruke dok nasilnik ne napadne ženu, odnosno da ne pružaju preventivnu zaštitu.
“Mi smo zapravo samo teoretski tu jedni za druge, ali kada dođe do praktičnog delovanja tu svi zastanemo. Ne znamo kako dalje. Ranije je bilo nevladinih organizacija, poput DamaD-a i Udruženja samohranih roditelja, koje su se bavile tim pitanjima, ali stasale su nove generacije žena kojima nije poznato kako da prijave nasilje“, rekla je jedna Novopazarka.
One smatraju da je nasilje na seoskom području znatno prisutnije nego u gradu, te da tamo mnoge žene trpe poniženja i omalovažavanje.
Jedna od naših starijih sugrađanki kaže da su žene nekada mnogo više ćutale na temu nasilja, te da nisu javno iznosile kroz šta prolaze, dok su se danas mlađe generacije promenile po tom pitanju.
„Nekako su u ovoj sredini žene oduvek vodile računa o tome kako se ponašaju i ophode, bile su oprezne upravo da ne bi bile ponižene, povređene i omalovažene. Od malena su majke učile ćerke da se čuvaju. Ipak se nešto tu promenilo, žene ranije nisu htele da se razvedu, nisu se usuđivale na to, jer im roditelji nisu dozvoljavali da se vrate kod njih. Žena je ovde uvek kriva, za razvod, udarac, ali i batine“, rekla je ona.
Veruju da je način da se problem nasilja reši udruživanje žena, ali i javno etiketiranje nasilnika, što više priča na tu temu i neprestana edukacija.
Naše sagovornice su se podsetile nekoliko slučajeva femicida u Novom Pazaru ranijih godina, te ukazale na problem da se mediji i ovdašnja javnost nije bavila ovom temom dovoljno, jer takve stvari ljudi ne žele da komentarišu, a naročito ne porodice koje kao da zataškavaju te slučajeve.
Ističu da se i u školama ne priča dovoljno o nasilju, te da su tabu tema u gradu brojni slučajevi pedofilije.
- Neformalne diskusije “I ja se pitam“, biće na različite teme organizovane do kraja godine, a nastale su iz potrebe da se žene u Novom Pazaru pitaju o brojnim problemima koji tište ovu zajednicu, a o kojima uglavnom pričaju muškarci.
Realizaciju projekta “I ja se pitam“ finansijski je podržala Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
A. Bajrović
