One smatraju da prave prijateljice treba da podstiču njihov rast, a nikako da ih sputavaju ili da se odnosi svode na rutinu i naviku.
“Prava prijateljica je ona koja nas razume i kada pogrešimo, ona na koju možemo uvek da računamo. Koja nas podseti na naše vrednosti kad same zaboravimo na njih. Neko ko zna sa nama da razgovara, da nas sluša, smeje se, ali i plače, čak i ćuti s nama, ali i da nas pokrene kad treba, da bude naš sinonim za smiraj”, rekla je jedna od Novopazarki.
Portal Free media i Udruženje Reakt organizovali su neformalnu diskusiju "Prijateljstva i ženski krugovi", u okviru projekta “I ja se pitam“, uz podršku Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), sa ovdašnjim ženama različitih godina i obrazovnih profila.
Naše sagovornice smatraju da im svakodnevna rutina, brzina i obaveze ostavljaju malo prostora za razmišljanje o pravim prijateljstvima, odnosno osobama koje im znače i koje mogu da pozovu i u pola noći, bez potrebe za objašnjenjem.
One su saglasne da se prava prijateljstva prepoznaju po trajanju i po tome koliko su životnih izazova “izdržala“, a da sve ostalo spada u poznanstva.
Mnoge među njima imaju prijateljice sa kojima se druže još od osnovne škole, više od 20 ili 30 godina.
“Prijateljica je ona osoba koju možete da ne viđate često, ali kada se vidite samo nastavite priču tamo gde ste je zaustavili. Prava prijateljstva traju jer su prošla sve testove, rastojanje, različite faze života i krize. Sve ostalo su poznanstva. Prijateljstvo mora da se neguje i to obostrano, jer ako to izostane, počinje polako da bledi”, podelila je svoje mišljenje jedna od učesnica.
Ipak, nisu sve naše sagovornice bile saglasne sa tim da su samo prijateljstva iz detinjstva ona prava.
“U tridesetim sam stekla prijateljice koje su mi danas najbliže. Prosto rečeno, sa nekim klikneš odmah, imate isti pogled na život i osećaj da se znate godinama. Prijateljstvo nije pitanje vremena, nego prepoznavanja i uzajamnosti. Kako postajete zreliji shvatate da ne možete da se družite baš sa svima, ali sa godinama i lakše shvatate sa kim možete ili ne možete da se družite” rekla je jedna od njih.
Prijateljice nas vide kakve jesmo – bez maske
Kroz otvorenu diskusiju, ove Novopazarke su govorile i o važnosti emocionalne sigurnosti koju im donose ženska prijateljstva, uz zaključak da žensko prijateljstvo nije luksuz, već potreba.
Rekle su da žive u svetu koji od žena očekuje snagu, osmeh i savršenstvo, a da su prijateljice one osobe pred kojima mogu da budu ranjive, nesigurne i onakve kakve zapravo i jesu, bez maske.
“To su one osobe koje nas ne vide kroz filter očekivanja, već tačno kakve jesmo, sa svim slabostima, umorom, ranjivostima. One s kojima možemo i da ćutimo, i da se smejemo do suza. Njima ne moramo da glumimo. Prijateljice nam zapravo obogaćuju život”, istaknuto je na skupu.
Neke od naših sagovornica su istakle da su sa godinama počele drugačije da gledaju na prijateljstva, te da su sa ulogom majke počele da menjaju i krug prijatelja.
“U nekom trenutku sam se zapitala da li je problem u meni, jer više ne odgovaram nekim starim prijateljstvima. Ali kako sazrevamo, shvatimo da biramo ljude po energiji, ne po istoriji. Niko od nas ne želi oko sebe negativne ljude”, rekla je jedna od prisutnih.
Posebno je istaknuto i koliko su važna nova, “sveža“ prijateljstva, ona koja nas podsete ko smo sada, a ne ko smo bile nekada.
“Nove prijateljice nas često vide jasnije. Oni nas ne gledaju kroz prošlost, već kroz sadašnji trenutak, a to ume da bude osvežavajuće i daje nam prostor da rastemo”, rečeno je na skupu.
Vežba emocija i krug bliskih žena
Zanimljiv deo ovog neformalnog skupa bila je vežba u kojoj su žene crtale svoj emocionalni krug, unutrašnji prostor ispunjen ženama koje su im važne, bilo da su to prijateljice, ćerke, majke, tetke, kume, koleginice.
“Bilo je iznenađujuće koliko nas je ova vežba osvestila, jer smo upisale imena nekih žena koje u svakodnevnom haosu obaveza često zaboravljamo, a koje su duboko u našem emotivnom prostoru. To su one koje bude u nama osećaje sigurnosti, poverenja, razumevanja, čak i kada nisu fizički blizu”, ispričala je jedna učesnica.
Neke su se setile prijateljica koje su daleko, van zemlje, a neke su shvatile da u poslednjih 10 godina nisu stekle nijednu zaista blisku ženu.
Prijatelji su porodica koju sami biramo
Jedna od najvažnijih poruka ovog skupa bila je da treba više pažnje da posvetimo prijateljstvima koja već imamo, da osluškujemo kako se osećamo u društvu drugih, i da budemo manje stroge, ne samo prema prijateljicama, već i prema sebi.
“Bilo bi dobro da se pitamo kome poklanjamo svoje vreme, ko nas podržava, ko nas razume. I da negujemo one odnose koji nas čine da se osećamo prihvaćeno, mirno, snažno. Da ih pitamo kako su, jer prijatelji su porodica koju sami biramo. Treba biti otvoren i druželjubiv, nikako isključiv, jer uvek postoji mogućnost da privučete neke nove prijatelje u život”, zaključile su žene u Novom Pazaru.
Tvrde da svako prijateljstvo pokazuje neku novu osobinu i pogled na nas same, a opstaje ako vredi i ako je iskreno.
- Neformalne diskusije “I ja se pitam“, biće na različite teme organizovane do kraja godine, a nastale su iz potrebe da se žene u Novom Pazaru pitaju i da otvoreno razgovaraju o brojnim problemima koji tište ovu zajednicu, a o kojima uglavnom pričaju muškarci.
Realizaciju projekta “I ja se pitam“ finansijski je podržala Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
A. Bajrović
