Obični čitaoci ne uočavaju lako prisustvo veštačke inteligencije u kreiranju nekog objavljenog teksta, ali iskusni novinari poseduju veštine čitanja između slova i algoritama.
Dok se neki koriste alatima veštačke inteligencije u svakodnevnom radu, ima i onih koji svesno odolevaju savremenim trendovima.
Video emisija Između slova i algoritama
Direktor Sandžak media Salahudin Fetić smatra da se popularni alati koriste, ali ističe da bi to trebalo sistemski i zakonski regulisati.
“Imamo čini mi se jednu regulativu koja vas obavezuje da potpišete ako je nešto urađeno alatom veštačke inteligencije. Međutim, i ako ne potpišete i ako se niko ne buni, mi i dalje nemamo neku sankciju za to, kao što još uvek nemamo lekove za mnogo šta ni ko se bavi medijima, ko može da bude medij, niti kakve su sankcije za one koji nisu registrovani i slično“, kaže on za naš portal.
Ističe da AI novinarima pruža mnoge olakšice, ali da to ima i negativne strane.
“Kao i svaka nova tehnologija koja je do sada dolazila i ova ima svoju pozitivnu i negativnu primenu. Ima neko ko to upotrebljava, olakšava sebi posao, unapređuje ga kroz alate veštačke inteligencije, ali ima i onih koji to zloupotrebljavaju. Jedan od primera je da su se pojavili neki veliki analitičari u poslednje vreme, od kako su se pojavili ti alati koji pomažu u pisanju tekstova i to je možda neka negatvna strana“, navodi Fetić.
Novinar Radio televizije Novi Pazar Aleksandar Nićiforović veruje da veštačku inteligenciju treba koristiti kao pomagalo, ali tek kad ona postane naprednija.
“Trenutno mislim da AI još uvek nije do te mere razvijena da može novinaru, koji je čovek i koji treba da prenese živu reč, da bude od tolike pomoći. Novinari koji poštuju novinarski kodeks, koji posmatraju svet oko sebe, koji znaju da prepoznaju priču, da se pozabave problemom građana, koji znaju da objave ono što bi neko želeo da se sakrije, mislim da ne koriste“, smatra on.
Dodaje da na našim prostorima ima mnogo divljih portala, da su to mediji bez redakcija i profesionalnih novinara, za koje se ne zna ni ko su stvarni vlasnici, te da oni koriste veštačku inteligenciju za pisanje kompletne vesti, što profesionalnim novinarima stvara problem.
“Mene iz redakcije znaju da pozovu i kažu daj nam tu i tu vest, onda ja pronađem tu vest i ne bude mi dobro kad pročitam da je ’lokalna zajednica evakuisana’, da je u sred avgusta ’evakuisana škola’ zbog lažne dojave o bombama i onda ja ljudima, koji su takođe profesionalci u redakcijama za koje radim, treba da objašnjavam da je avgust, da nema nastave, zato što su oni često u haosu, nemaju vremena da razmišljaju, nego vide onako naslov i traže tu priču od mene. Na taj način vidim da je veštačka inteligencija zloupotrebljena i to je možda najveći problem“, kaže Nićiforović.
AI u nacionalnim i lokalnim medijima
Po pitanju zastupljenosti alata veštačke inteligencije u nacionalnim i lokalnim medijima direktor Sandžak media veruje da nema velikih odstupanja, ali pretpostavlja da veći mediji prednjače u smislu njihove sistemske primene.
Direktor Sandžak media Salahudin Fetić
“Pretpostavljam da se tu desilo mnogo te neke automatizacije procesa unutar medija u korišćenju alata veštačke inteligencije, možda automatskih konverzija, skladištenja na različitim serverima shodno kategoriji i tako dalje. Ima tu mnogo prostora i verujem da su neki mediji već to primenili. Čak velike svetske firme poput Googla, Amazona i drugih, već daju gotove solucije alata veštačke inteligencije za te neke stvari, iako su veoma skupi, pa se kod nas još uvek ne koriste u toj meri, ali svakako da je to neka, verujem, skorija budućnost“, kaže Fetić.
On ističe značaj zakonske regulative, kako bi se procenat zloupotreba sveo na minimum.
Novinar RTV Novi Pazar misli da nacionalni mediji više koriste alate veštačke inteligencije, a da lokalni zaostaju zbog nedostatka resursa.
Novinar Radio televizije Novi Pazar Aleksandar Nićiforović
“Veliki mediji su otvoreniji ka inovacijama, imaju više mogućnosti i finansijskih sredstava. Njihovi zaposleni se više obrazuju i mislim da je AI zastupljenija u velikim redakcijama, ali ne na način da im ChatGPT piše vest, već da im to bude svakodnevno sredstvo koje im olakšava rad. Nadam se da će svima nama biti, iako veoma teško prihvatam baš tu vrstu alata i trenutno je ne koristim“, kaže Nićiforović.
Naglašava da ju je testirao u smisli gramatičke provere i da nije zadovoljan, jer se ispostavila kao nepouzdan alat koji iziskuje dodatne provere i oduzima novinarima dragoceno vreme.
Najpopularniji alati veštačke inteligencije
Fetić veruje da je ChatGPT najpopularniji alat veštačke inteligencije i da se koristi u svim redakcijama, a da oni koriste i sve druge raspoložive alate koji mogu da im pomognu i olakšaju posao.
“Svedočimo da alati veštačke inteligencije mnogo bolje vrše prevod teksta u odnosu na neke druge do sada dostupne. Koristi se i za pravljenje animacija. Sada vrlo jednostavno od jedne fotografije možete napraviti neku animaciju, dobru reklamu i slično. Postoje onlajn alati koji su dostupni, a većina njih se plaća, ali su itekako korisni. One rilsove koje naši gledaoci po društvenim mrežama prate i oni kreativni tekstovi ispod njih često su proizvod veštačke inteligencije“, priča nam on.
Nićiforović, međutim, tvrdi da je tradicionalni novinar i da tek treba da uči i prihvata savremene tokove, koji, kako naglašava, sve više postaju osnovni izvor informisanja javnosti.
“Svi su na društvenim mrežama, svako danas može da bude novinar, nažalost. Svako može da plasira informaciju koja je nepouzdana, neproverena. Koristim povremeno možda određene alate za prevod, ne sa engleskog, ali sa nekog drugog jezika i to je i dalje nepouzdano, morao bih opet na mnogo izvora da proverim što je dodatno gubljenje vremena“, kaže on.
Veruje ipak da neki alati mogu biti korisni za novinare koji se ne bave dnevno političkim aktuelnostima i imaju više vremena.
“U našoj redakciji koristimo određene alate, posebno za kačenje video priloga na Youtubu i obrade nekih fotografija za društvene mreže, što tehničari više koriste, dok mi novinari, hvala Bogu, u najmanjoj meri koristimo veštačku inteligenciju“, naglašava Nićiforović.
Dodaje da se to što novinari nose u sebi i što ih preporučuje za taj poziv, vidi kroz njihove priče.
“Niko, pa ni veštačka inteligencija, ne ume da kaže ono što ja želim da kažem. Neko će od kolega to možda bolje uraditi od mene, neko gore, ali niko kao ja ili bilo ko od novinara, zato što je to naš lični pečat, zato što mi novinari i dalje umemo da prepoznamo priču, da je iznesemo i dopremo do srca ljudi“, tvrdi on.
Nepouzdanost veštačke inteligencije potvrđuje i Fetić, navodeći da u zavisnosti od alata, svrhe i namene, neki daju 60, a neki 90 odsto uspešnosti.
“Još uvek nemamo tu stopostotnu sigurnost da se možemo osloniti na takve alate, ali zbog reputacije medija uvek je važno napisati da je nešto rezultat veštačke inteligencije, pa i ako se desi neki problem da je nešto permutovano ili izmenjen kontekst, da se zna da je to bio produkt veštačke inteligencije“, naglašava Fetić.
Da li će veštačka inteligencija zameniti novinarstvo?
Iako imaju oprečne stavove po pitanju primene, naši sagovornici su saglasni da nikakve mašne ni algoritmi u novinarstvu ne mogu zameniti ljude koji se profesionalno bave svojim poslom.
Fetić veruje da će veštačka inteligencija uticati na promenu tehnike i tehnologije rada u novinarstvu, ali da ne može zameniti ljude.
“Duboko verujem da će da olakša, sigurno i da ubrza proces rada. Koliko je to dobro ili nije, više nisam siguran, jer je već prebrz protok informacija. Ono što sam siguran jeste da nikada ne može da zameni novinara. Uvek će taj neki integritet i autorski potpis novinara imati težinu. Novinare ne može da zameni mašina, a one koji prepisuju, njih će možda zameniti“, kaže Fetić.
Iako ubeđen da veštačka inteligencija neće doneti ništa dobro, Nićiforović kaže da ona može zameniti posao novinara, ali ne i novinarsku profesiju.
“To je profesija koja nikada neće iščeznuti, kojom će se uvek baviti neki entuzijasti, koji će opet biti protivnici svih tih alata i pomagala i koji će se boriti kao što se ja i dan danas borim. Videli ste i ove AI video klipove, koji su tako realistični, pa će uvek postojati neko ko će pobijati sve te teorije i ukazivati da je to produkt veštačke inteligencije, koja će nažalost, verujem, mnogo zla doneti“, smatra ovaj novopazarski novinar.
Tekst i emisija “Između slova i algoritama“ urađeni su u okviru projekta “Iza novopazarskog objektiva“, koji realizuje Udruženje građana Free media, a sufinansiran je iz budžeta Grada Novog Pazara za 2025. godinu.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
