Iako su mišljenja podeljena kada je u pitanju upotreba veštačke inteligencije, gotovo da ne postoji novinar koji nije testirao AI alate.
Koliko god primenjivali ili se opirali tome, eksperimentalna faza traje, promene se dešavaju, ali živa reč, uključenje i autorski tekst s ličnim pečatom, nemaju alternativu saglasni su novopazarski novinari.
Novinarka portala A1tv Zerina Torbić, kao pripadnica mlađe generacije u redakciji, kaže za portal Free media da je novinarstvo učila na tradicionalan način, a da je prva saznanja o dometima AI dobila na različitim obukama.
“Imali smo predavanja urednika CINS-a i KRIK-a, koji su pohvalili upotrebu veštačke inteligencije i negde nam dali do znanja da je ona neophodna. Kao pripadnica nove ere ja sam se zainteresovala, a upoznala sam i mlađe kolege koji veštačku inteligenciju koriste na još bolji, napredniji način, intuitivno i lako“, kaže ona.
Dodaje da je tada zaključila da je ovladavanje alatima AI u današnje vreme neophodno.
“Kada sam videla koliko oni istraživačkih priča odrade uz pomoć veštačke inteligencije, koliko je tu programa i koliko zaista možemo dobiti tačne, relevantne i brze informacije, tada sam zaključila, zašto da se ne edukujemo i na tom polju. Lično smatram da je veštačka inteligencija naša realnost, nešto što mi danas živimo“, naglašava Zerina.
Urednica portala TAKTinfo Nusreta Brunčević kaže da se AI u njenoj redakciji koristi samo u smislu provere slovnih i gramatičkih nepravilnosti.
“Vodim se pričom sa fakulteta, koja nam je tada bila zastrašujuća kada su profesori govorili da novinar ne može biti novinar ukoliko ne zna da piše. Tada mi je bilo nestvarno da se neko odazove na taj poziv, a da ne zna da piše. Danas je nekako sve moguće, ne samo u ovoj, već i u raznim drugim profesijama“, primećuje ona.
Dodaje da pojavom veštačke inteligencije uviđa različite promene, koje u nekim situacijama mogu biti problematične.
Urednica portala TAKTinfo Nusreta Brunčević
“Postoje one koje su dobre, kada vidimo da neki portali koji su ranije gramatički grešili danas nekako skladnije pišu, ali vidimo i gubitak mašte kod određenog broja ljudi koji se bave ovim ili nekim drugim poslovima, gde se tačno vidi da je recimo tekst dodat bez neke emocije, bez onoga što se razlikuje od svih ostalih. Mislim da tu negde može da se stvori problem. Konkretno mi na našem portalu možemo koristiti veštačku inteligenciju samo do one mere gde ćemo mi koristiti nju, a ne ona nas“, tvrdi Nusreta.
Naglašava da tekst treba dobro proveriti pre objavljivanja i pored toga što novinarstvo često zahteva brzu reakciju.
Veruje da iskusni novinari lako prepoznaju tekst bez emocije i ličnog pečata autora, te upozorava da bi upravo to mogao biti problem ubuduće.
“Čitanjem takvih tekstova vremenom bismo mogli shvatiti da je to u redu, da je normalno i počećemo tako i da se ponašamo. Mislim da je pogubno za sve nas da izbacimo emociju iz naših života“, smatra ona.
AI kao alat u rukama novinara
Zerina takođe smatra da veštačka inteligencija treba da bude alat u rukama novinara, ali tvrdi da njena upotraba u značajnoj meri olakšava i ubrzava rad.
“Veštačka inteligencija nema osećanja, empatiju, ne može da prenese emociju, ali može da pomogne oko rutinskih stvari. Ako smo u brzini odradili neki tekst i treba nam gramatička ispravka, to može da reši AI, ali ChatGPT nikako ne sme da nam bude izvor informacija“, naglašava ona.
Kaže da joj alati AI koriste u smislu traženja šireg konteksta u pristupu nekoj temi.
Novinarka portala A1tv Zerina Torbić
“Živimo u malom gradu gde je mnogo tema odrađeno i veštačka inteligencija mi pomaže da priđem temi iz neke tačke iz koje niko nije. Takođe, korisna je i za proveru gramatičkih grešaka i za prekucavanje. To mi štedi vreme, da ne bih ja prekucavala svaku reč sa slušalica. Ako bih nekada taj tekst radila sat i po vremena, sada ga radim za dvadesetak minuta“, objašnjava Zerina.
Navodi da ima razumevanja za kolege koje su skeptične po pitanju korišćenja veštačke inteligencije, zbog zloupotreba koje postoje, ali naglašava da napredak u ovom poslu zavisi od prilagođavanja savremenim tehnologijama.
“Više i nije pitanje da li veštačka inteligencija treba da postoji ili ne, da li mi treba da je prihvatimo ili ne. Ona je apsolutno tu i mislim da što pre počnemo da joj se prilagođavamo, da ćemo brže moći da napredujemo u ovom, ali i u drugim poslovima“, tvrdi ona.
AI u nacionalnim i lokalnim medijima
Urednica portala TAKTinfo kaže da trenutno koristi samo svima dostupnu varijantu veštačke inteligencije, koja se ne plaća, jedino u smislu gramatičke i slovne provere tačnosti teksta, dok naprednije programe nije istraživala.
“Koliko god mislili da je možda nepotrebno koristiti je u nekom velikom obimu, smatram da je itekako važno da se upoznaju mogućnosti AI alata, kako bismo prepoznali sutra nešto što dolazi sa tih izvora ili eventualno kako bismo znali šta možemo od čega da dobijemo“, kaže Nusreta.
Program Canva je prema njenom mišljenju izuzetno dobar za kreiranje nekih postera i vizuelnih rešenja u ograničenom vremenskom roku, ali se ne može uporediti sa rešenjima pravog dizajnera.
“Svaki dobar dizajner i poznavalac tih stvari vezanih za vizuelni identitet tačno zna šta je radila Canva, a šta dizajner. Kada želimo da uradimo neku ozbiljniju priču mi se obratimo dizajneru, osobi koja je to studirala, u šta je ulagala i sebe i svoj život, obratimo se osobi, a ne programu. Isto je i sa novinarstvom. Ako želimo kvalitetan novinarski posao, nećemo se obratiti veštačkoj inteligenciji, već pravom novinaru koji zna kako da istraži, napiše tekst i sve to na kraju prenese javnosti“, objašnjava ona.
U smislu primene veštačke inteligencije na nacionalnom i lokalnom nivou, Nusreta smatra da nema mnogo razlike.
“Mislim da ne kaskamo previše, da je ovo sve novo za sve nas u celoj državi, ali i u svetu. Jednostavno je danas sve svima dostupno. Ja konkretno, koliko god da nisam mnogo upućena, ako izdvojim dan ili dva, vrlo lako mogu da dođem do informacija o drugim programima, tako da mislim da smo svi na istom kada je to u pitanju“, kaže Nusreta.
Da li će veštačka inteligencija zameniti novinarstvo?
Naše sagovornice su saglasne da veštačka inteligencija ne može zameniti novinara.
“Mislim da je to u našoj branši nemoguće. Ona ne može da zameni novinara, reportera na terenu, koji je čovek, ima emocije, osećaje, koji zna kako razgovara sa ljudima, kao funkcioniše nešto, može da oseti šta se tu zaista dešava, to ne može da zameni veštačka inteligencija“, smatra Zerina.
Nusreta primećuje evidentne promene u načinu rada, ali tvrdi da živo biće ne može da zameni nijedna mašina.
“Na promenu u poslu hoće sigurno, i mislim da već polako utiče, ali da će zameniti novinara, to ne može. Mislim da nikada ništa neće moći da zameni čoveka“, zaključuje ona.
Tekst i emisija “Između slova i algoritama“ urađeni su u okviru projekta “Iza novopazarskog objektiva“, koji realizuje Udruženje građana Free media, a sufinansiran je iz budžeta Grada Novog Pazara za 2025. godinu.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
