Da li je to rezultat male vibracije loših postupaka, koja efektom leptira pravi veliki društveni haos ili je to jednostavno “ja hajem, što smo mi takvi”?
Odgovori na ova pitanja su kompleksni, ali jedan od ključeva leži u odgoju i formiranju vrednosti, često utemeljenih u ranom detinjstvu.
Frojd je naglasio važnost ovog perioda u formiranju ličnosti, a ta teza se potvrđuje i u našem sagledavanju situacije. Uvođenje ispravnih vrednosti od najranijih faza razvoja je od suštinskog značaja, ali suočavamo se s zabrinjavajućim trendom.
Primetan je porast podrške dečjim postupcima bez obzira na moralnu dimenziju, što proizlazi iz vaspitnog uticaja roditelja.
Ova praksa, koja ohrabruje svaki korak, bez obzira na to da li je taj korak pozitivan ili ne, stvara generacije koje nemaju potrebu da razlikuju dobro od lošeg. Roditelji na ovaj način uče decu da stavljaju lične interese iznad interesa zajednice.
Nastavak ovog procesa vodi ka formiranju odraslih osoba koje mere svet kroz sebična i subjektivna shvatanja.
Svako iskustvo postaje filtrirano kroz prizmu ličnih interesa, a nedostatak empatije doprinosi kolektivnoj ravnodušnosti prema tuđim potrebama i mišljenjima.
U ovom kontekstu, primećujemo da su savremeni trendovi sve više populističke prirode, ignorišući suštinske vrednosti.
Prosta estetika dominira nad dinamikom, potiskujući dublje i smislenije aspekte života. Fenomen koji opisujem je kritičan, a pristup “takvi smo mi Pazarci” nije opravdanje.
Izaziva fragmentaciju društva i suočava nas sa stvarnošću življenja u svetu gde postoje 120.000 različitih istina, često suprotstavljenih i teško pomirljivih.
Ovaj konflikt dodatno podstiču lični interesi koji se često stavljaju iznad opšteg dobra, stvarajući napetu situaciju.
Da bismo krenuli u boljem pravcu, ključno je pronaći više međusobnog razumevanja i sagledati stvari sa objektivne tačke gledišta.
Uprkos izazovima s kojima se Novi Pazar danas suočava, postoji nada u pozitivan preokret. Razumevanje da su 120.000 različitih istina izvor konflikta, ali i šansa za bogatstvo raznolikosti, može biti ključ za izgradnju bolje budućnosti.
Kroz promenu odgojnog pristupa, podsticanje empatije i vraćanje vrednosti dinamici života, zajednica može zajedno raditi na oblikovanju harmoničnijeg društva.
Autor teksta je Jasmin Ganić, diplomirani psiholog i predsednik udruženja “Reakt“ iz Novog Pazara.
Stavovi autora u rubrici “Slobodno o svemu” ne odražavaju nužno uređivačku politiku portala Free media.
