Istraživali smo na koji način bi se mogli rešiti najizraženiji ekološki problemi u ovom gradu. O zaštiti životne sredine, kao najvećem izazovu savremenog sveta, razgovarali smo sa ekolozima, građanskim aktivistima i predstavnicima lokalne vlasti.
Naši sagovornici su saglasni da odgovornost leži na lokalnoj zajednici, ali i na svakom pojedincu, te da bi u oblasti zaštite životne sredine svi trebalo da daju svoj doprinos.
U Javnom komunalnom preduzeću (JKP) “Gradska čistoća“ prepoznali su da je edukacija ključna za dugoročno rešavanje ekoloških problema, pa se takve aktivnosti već četiri godine kontinuirano sprovode u svim obrazovnim institucijama u gradu.
U oblasti očuvanja životne sredine važnu ulogu ima Reciklažni centar koji je u Novom Pazaru otvoren 2015. godine, a koji je danas po prikupljanju papira i kartona prvi u Srbiji.
Emina Đerković, ekološkinja
Ekološkinja ovog preduzeća Emina Đerković kaže za portal Free media da je od posebne važnosti reciklaža tekstilnog otpada, koja se vrši poslednje dve godine.
“Pošto smo mi tradicionalno grad tekstila, taj tekstilni otpad se do tada odvozio na deponiju, nažalost u ovom zimskom periodu završavao je u individualnim ložištima. U okviru ovog važnog projekta dobili smo čak i vozila i mehanizaciju i proširili naš Reciklažni centar, a najvažnije od svega je što smo pomogli našim proizvođačima tekstila“, ističe Đerković.
Član Gradskog veća Novog Pazara zadužen za ekologiju Nikola Milenković kaže da je lokalna samouprava u poslednjih pet godina realizovala različite mere i aktivnosti kojima su postignuti konkretni i merljivi rezultati.
Ističe da je izmeštanjem Gradske toplane iz centra emisija sumpor-dioksida svedena na nulu, a ugljen-monoksida na 87 odsto, da su PM čestice smanjene za 15 odsto u poslednje dve godine te da je, uz još neke mere, broj dana kada njihovo prisustvo prelazi dozvoljene vrednosti sada manji za 20.
Nikola Milenković, član Gradskog veća
Napominje da je za poslednjih pet godina zasađeno 37 hiljada sadnica drveća, te da će ozelenjavanje i dalje biti prioritet, uprkos otežavajućim urbanističkim okolnostima.
“Sproveli smo niz različitih mera, u skladu s finansijskim mogućnostima, jer znamo da ekologija košta. Nastavljamo sa subvnicijama za zamenu individualnih ložišta, koja su jedan od najvećih zagađivača vazduha. Veće javne objekte iz centra grada prebacili smo na ekološki prihvatljiva goriva, a trudimo se da smanjimo i protok saobraćaja, što takođe utiče na kvalitet vazduha“, kaže Milenković.
Novi Pazar se suočava sa najvećim zagađenjem
Aktivistkinja Građanske inicijative “Za zdrav Novi Pazar“ Nerma Zekić Hoćanin upozorava da se ovaj grad suočava sa najvećim zagađenjem u poslednjih nekoliko godina.
Rešenja za ekološke probleme ona vidi u edukaciji stanovništva, pre svega po pitanju aerozagađenja i mogućeg otvaranja rudnika na Rogozni.
“Mnogo mi je žao što pojedince koji pokušavaju da ukažu na neki problem, vlast u državi i na lokalu odmah smatra svojim neprijateljima. Mi nismo neprijatelji, niti želimo da rušimo vlast. Mi želimo dobro za našu zajednicu, naš narod, grad, želimo dobro svojoj deci. Umesto što targetiraju i etiketiraju pojedince, mislim da bi mnogo bilo bolje da radimo svi zajedno sa njima na rešavanju problema“, kaže ona.
Gasifikacija Novog Pazara, prema mišljenju ove aktivistkinje, značajno bi doprinela smanjenju zagađenja vazduha.
Nerma Zekić Hoćanin, aktivistkinja Građanske inicijative “Za zdrav Novi Pazar”
Ona apeluje na svoje sugrađane da vode računa šta ubacuju u svoja ložišta, a nadležnima poručuje da obrate pažnju na kontrolu vozila u saobraćaju.
“Jedan od velikih zagađivača je i saobraćaj, koliko god to nama zvuči smešno, ali vidimo i sami koliko je gust saobraćaj, pogotovo u centru grada. Radila sam pre par godina na tehničkom pregledu i znam koliko su bitni katalizatori u vozilima, koji smanjuju emisiju izduvnih gasova. Takođe mi je poznato da novi vlasnici skidaju katalizatore sa uvezenih vozila iz Evropske unije, a bez njih vozilo ne sme da prođe tehnički pregled“, navodi Zekić Hoćanin.
Ističe da bi svi trebalo mnogo više da se uključe u rešavanje zajedničkih problema.
“Smatram da mi kao narod nismo ništa gori, ni lošiji, u odnosu na narod Evropske unije i razvijenog dela sveta. Jednostavno, u tim zemljama postoji zakon koji se sprovodi, ali ne selektivno, nego se sprovodi isto prema svima“, tvrdi ona.
Dodaje da bi trebalo raditi na optimalizaciji javnog saobraćaja i ozelenjavanju površina u centru grada.
“Vrlo je bitno da se sade četinari, zato što imaju iglice, za koje se one najopasnije supstance koje nama smetaju, i koje mi udišemo lepe za njih. Svedoci smo koliko je puna bolnica i dečije odeljenje, koliko je sve više pacijenata sa respiratornim problemima, i to je sve od zagađenog vazduha“, smatra Zekić Hoćanin.
Prema njenom mišljenju građani su prilično indiferentni prema problemima u svojoj lokalnoj zajednici.
“Čini mi se da smo nekako uspavani. Koliko god da razne organizacije i pojedinci apeluju, građani očekuju da će problemi da se reše sami od sebe, ili da će nam ih neko drugi rešiti. Znate i sami kad neko kaže – šta ću ja jedan da promenim – onda dođemo do 150.000 građana koji isto kažu“, primećuje ona.
Napominje da inicijativa “Za zdrav Novi Pazar“, sprovodi razne akcije u cilju osvešćivanja naroda o potencijalnim zagađivačima i posebno po pitanju rudarenja, što bi, kako upozorava, imalo katastrofalan uticaj na zdravlje stanovništva.
Iskopavanja na Rogozni
“Neki govore da je Rogozna daleko, da ne može nama da naškodi, a onda čujemo na vremenskoj prognozi kako nam dolazi kiša koja donosi pesak iz Sahare. Izgleda da nam je Sahara malo bliže od Rogozne. Mislim da treba mnogo češće da se organizuju tribine i da se narod informiše o svim problemima“, kaže Zekić Hoćanin.
Podseća na rudnike u Boru i Majdanpeku, koji su uništili te gradove.
“U Boru imate svakog četvrtog čoveka koji boluju od karcinoma. I u Pazaru ih imamo. Mislim da više nema porodice koja nema nekog obolelog, a mogu tek da zamislim šta će se desiti kad se otvori rudnik“, upozorava ova građanska aktivistkinja.
Ne bežimo od problema, tu smo da ih rešavamo
Gradski većnik zadužen za ekologiju kaže da lokalna samouprava do sada nije dobila nikakve zvanične podatke o otvaranju rudnika, ali uverava da to neće prepustiti slučaju, a građanima poručuje da ne treba da brinu.
“Pored toga što bi otvaranje rudnika gradu moglo doneti privredni razvoj, naravno, da ćemo pratiti situaciju i nećemo dozvoliti da to utiče na život i zdravlje naših građana. Vršiće se studije, ispitivanja, ankete, ali nećemo to prepustiti slučaju, tako da građani ne moraju da se brinu. Tu smo da radimo sa njima i prihvatamo i njihove predloge. Obaveštavaćemo naše građane o svemu, jer nije nam u interesu da bilo šta krijemo i preduzećemo sve što je potrebno da zaštitimo sve nas“, tvrdi Milenković.
Po pitanju gasifikacije, on kaže da je to jedan od dugoročnih mera i da je gasovod stigao do Novog Pazara još pre dve godine.
“Srbijagas je tada preuzeo na sebe da nam izradi projekat sekundarne mreže. S obzirom na ova globalna dešavanja i probleme i kod nas, to je trenutno u zastoju, ali to jeste jedna od naših dugoročnih mera za rešavanje problema zagađenog vazduha“, kaže on.
Dodaje da je u planu i proširenje kapaciteta Gradske toplane tamo gde tehnički uslovi dozvoljavaju.
“Jedan od velikih problema je kotlarnica u Boru, koju smo mislili da zamenimo. Međutim, tehnički uslovi nisu to dozvoljavali, a i mnogo je koštalo, pa smo se odlučili da radimo novi toplovod od toplane do kotlarnica u Boru i nadam se da ćemo to uskoro da završimo. Projekat je završen, raspisan je tender i čeka se samo izvođač“, navodi Milenković.
Problem je, kaže i kotlarnica u Lugu, koja se projektuje da radi na toplotne pumpe.
S obzirom na to da je istraživanje pokazalo da je zagađenje vazduha od saobraćaja najveće u centru grada, ta zona se vikendom zatvara za vozila.
“Po planu koji smo radili, zagađenje je najveće u jezgru. Najveća koncentracija je negde u obuhvatu od oko 3,3 hektara u centru grada. Od tih nekih kratkoročnih mera koje grad može da sprovede je obustava saobraćaja u nekom delu grada, kada su ti najzagađeniji dani, ili da nekim od privrednika tog dana zaustavi proizvodnju“, kaže Milenković.
U gradu koji se konstantno širi na uštrb zelenih površina, ozelenjavanje bi trebalo da ima prioritet.
“Naša konfiguracija terena, ulice, infrastruktura, arhitektura ne idu nam baš na ruku i to je pitanje za urbanu mobilnost za koju postoje veoma dobri projekti. Išli smo na neke edukacije i videli kako to rešavaju veliki evropski gradovi, ali naša sredstva su ograničena i bez pomoći države i resornih ministarstava ne može se mnogo uraditi“, objašnjava on.
Od ekonomskih mera najavljuje subvencije u vidu filtera za individualnia ložišta.
“To je grad Beograd veoma dobro odradio. Učeni tom njihovom praksom došli smo na ideju da grad obezbedi filtere za individualna ložišta i to bi bila jedna od kratkoročnih mera“, kaže on.
Kroz projekat E revolucije i Vlade Švedske dobijen je katastar individualnih ložišta, kojih u Novom Pazaru, prema procenama ima oko 15 hiljada.
“To je digitalni alat koji smo mi instalirali i od naredne godine počinjemo sa anketom i popis tih ložišta u gradu. To će nam biti od velike pomoći, zato što ćemo u realnom vremenu moći da znamo tačno u kom delu grada je najveće zagađenje“, najavljuje Milenković.
Za institucionalnu saradnju kaže da je iz godine u godinu sve bolja i podseća da su Planom kvaliteta vazduha definisane i usvojene mere za period od narednih deset godina.
“Te mere su realno ostvarljive, a procena je da se u njih uloži od 2,5 do 2,7 milijardi dinara, što su, priznaćete, velika sredstva, ali iz godine u godinu trudićemo se da kroz razne projekte i subvencije, taj problem rešavamo. Ne bežimo od problema, tu smo da ga rešavamo, jer svi dišemo isti vazduh i borimo se da taj vazduh bude čistiji za nas, sve građane Novog Pazara, i za našu decu, što je najbitnije“, zaključuje gradski većnik.
Nove generacije ekološki osvešćenije
Kada su u pitanju mladi, situacija je obećavajuća. Razne manifestacije u poslednje vreme ukazuju da Novi Pazar dobija nove, ekološki svesnije generacije, što potvrđuje i ekološkinja Gradske čistoće.
Na osnovu četvorogodišnjeg iskustva u radu sa decom od predškolskog do srednjoškolskog uzrasta Đerković kaže da je postignut značajan pomak u njihovoj percepciji značaja zaštite životne sredine.
“Deca su ta koja posmatraju nas i oni najbolje pamte i uče. Oni žele, hoće i trude se da što više budu aktivni oko toga, da što više znaju, ispituju kako to, zbog čega ovo. Oni sada znaju šta će se desiti ako plastična flaša završi na deponiji, koliko je potrebno da je zemlja razgradi. Znaju šta mogu biti posledice ako bacamo svuda žvakaće gume i koliko one mogu biti smrtonosan mamac za vrapce, i onda kažu da neće to više da čine“, priča nam Đerković.
Napominje da su edukativni programi sa mladima osmišljeni tako da obezbeđuju i različite stimulacije za uloženi trud.
“Škole koje najviše prikupljaju reciklabilni otpad, bivaju nagrađene. Ove godine je to bila OŠ ‘Stefan Nemanja’. Probudi se taj takmičarski duh kod dece, a onda oni organizuju i prigodne programe sa svojim nastavnicima. U kontaktu smo i imamo veoma lepu saradnju sa svim školama. Ovo je grad mladih i cilj nam je da deca budu mali ambasadori reciklaže“, naglašava ona.
Dodaje da su korak dalje napravili učenici Škole za dizajn tekstila i kože koji su organizovali modnu reviju “Reciklirana elegancija“.
“Ta revija je zaista bila na zavidnom nivou. Svi su oduševljeni kako su oni svojim rukama, uz pomoć naravno svojih mentora i profesora, ali i njihovih ideja, napravili divne odevne komade, za šta je prilikom posete Novom Pazaru pokazao interesovanje i ambasador Evropske unije“, podseća ona.
Veruje da samo timskim radom se mogu postići dobri rezultati, te naglašava da se na tom polju dosta i uradilo.
“Zaista smo povezani sa školama, svim organizacijama koje se bave decom i Gradskom upravom, jer isti nam je cilj, a to je da postanemo ekološki kulturni i da naučimo da snosimo odgovornost za svoje postupke“, naglašava ova ekološkinja.
Budućnost je u reciklaži
Đerković kaže da projekat separacije kanti u domaćinstvima, koji je zaživeo samo u naseljima Lug i Parice, koji još uvek traje, takođe pozitivno utiče na buđenje ekološke svesti kod građana.
“Tim projektom građani su dobili besplatno kante u svojim domaćinstvima, gde mogu da na licu mesta odvajaju otpad. Dobili su i mogućnost da im se smanji račun za komunalne usluge za 10 odsto, tako da to je za njih zaista važno. To su kante od 120 litara, plava i žuta, gde mogu da odvajaju i papir i karton, i plastiku, limenku i najlon“, kaže ona.
Dodaje da i građani iz drugih naselja traže da dobiju kante za selekciju otpada, ali da to u nekim slučajevima infrastrukturno nije izvodljivo.
“Postoje naselja gde nije moguće prikupljanje takvog otpada zbog nemogućnosti prilaza kamiona u uskim ulicama, ali nešto se mora rešavati po tom pitanju, jer želja nam je da ceo grad bude pokriven“, naglašava Đerković.
U međuvremenu, reciklabilni otpad se sakuplja i na druge načine poslednje četiri godine, što prema rečima ove ekološkinje doprinosi vodećoj poziciji Novog Pazara po prikupljanju najčistijeg papira.
Sa radnim organizacijama napravljen je dogovor za prikupljanje papira i kartona, a u slučaju staklene ambalaže, koja naročito ugostiteljima predstavlja problem, prikupljanje se organizuje tako što se na njima dostupnim mestima postavljaju kante za staklo.
U nezavidnoj situaciji, kada se komunalni otpad deponuje na različitim deponijama širom Srbije, ističe se i značaj reciklaže.
“Da bi se smanjile količine smeća, potrebno je na mestu nastanka odvajati različite vrste komunalnog otpada. Na taj način bi se uvećale količine koje ostaju u Reciklažnom centru, a smanjio bi se odvoz na deponijama i to bi bilo korisno za sve. Mogu da pohvalim građane koji se samounicijativno uključuju u taj proces, dovozeći vlastitim automobilom reciklabilni otpad do Reciklažnog centra“, zaključuje Đerković.
Tekst i video izjave sagovornika urađene su u okviru projekta “Put ka zdravijem okruženju“ koji realizuje Free media, a sufinansiran je iz budžeta Ministarstva informisanja i telekomunikacija za 2025. godinu.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
