Skup organizuju Bošnjačko nacionalno vijeće (BNV) u Srbiji i BNV u Crnoj Gori, kroz četiri tematske sesije koje se održavaju paralelno u Svečanoj i Multimedijalnoj sali Kulturnog centra.
Cilj skupa je naučna, stručna i društvena afirmacija bosanskog jezika, kao temeljnog nosioca bošnjačkog identiteta.
Organizatori su naveli da konferencija predstavlja važnu priliku za jačanje saradnje među bošnjačkim intelektualcima i kulturnim institucijama, kao i afirmaciju bosanskog jezika kao ravnopravnog jezika obrazovanja, nauke, administracije i javnog života.
Predsednik BNV Fuad Baćićanin rekao je na otvaranju konferencije da je bosanski jezik nosilac kolektivnog pamćenja, kulturnog nasleđa i budućeg razvoja bošnjačke zajednice i celokupnog društva.
“Nije slučajno što konferenciju o bosanskom jeziku organizujemo upravo u maju, u okviru obeležavanja Dana zastave, jer smo kao BNV i kao Bošnjaci mnogo truda uložili da dobijemo i slobodno koristimo ova naša dva temeljna identitetska simbola. Neću danas govoriti o onim, nazovimo, naučnim radnicima koji negiraju bosanski jezik, a takvih ima na visokim pozicijama u našoj zemlji, kao i u našem gradu“, rekao je on.
Istakao je da su neki od onih koji negiraju bosanski jezik profesori na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru (DUNP), čija uprava nije osudila ili disciplinski kaznila njihove fašisoidne izjave.
“I takvi profesori predaju bošnjačkim studentima, čije postojanje takvim izjavama negiraju. Međutim, neka znaju, na DUNP će se ubrzo uspostaviti red i otvoriće se studijski program bosanskog jezika“, rekao je predsednik BNV-a.
Predsednik BNV u Crnoj Gori Suljo Mustafić rekao je da je jezičko trajanje najbolja potvrda identiteta, kulture i opstanka jednog naroda.
“U jeziku čitamo istoriju, jer on pamti ono što istorija, dokumenta i države zaboravljaju. Jezik je simbol i uvek nova potvrda bića i narodne pripadnosti ili kako kaže Herder jezik je jedina prava domovina“, rekao je on.
Istakao je da je jezička tradicija bošnjačkog naroda, ma gde on živeo, duboko ukorenjena kao najdublja istina njegovog identiteta.
“Trebamo biti svesni da je najvredniji čuvar te tradicije sam bošnjački narod, koji je gradio i ljubomorno čuvao svoj autentični i samosvojni identitet, sa svojim posebnostima sve do naših vremena. Proces samoidentifikacije i reafirmacije pune nacionalne svesti Bošnjaka započet pre nešto više od tri i po decenije, još nije u potpunosti dovršen“, rekao je predsednik BNV-a u Crnoj Gori.
Gradonačelnik Novog Pazara Nihat Biševac kaže da bošnjačka zastava nije samo simbol nacionalnog identiteta, već je znak dostojanstva, slobode i pripadnosti jednoj bogatoj kulturi.
“Ona je znak naše zajedničke snage, borbe za pravdu i pravo na postojanje, ali i poruka mira, suživota i razumevanja među svim narodima. Novi Pazar je oduvek bio mesto susreta naroda i kultura, prostor na kojem su se poštovale različitosti i gradila prijateljstva“, rekao je on.
Istakao je da osim zastave Bošnjaci danas slave i sve ono što ih čini posebnim i jedinstvenim, jezik, kulturu, tradiciju i običaje.
“Istovremeno šaljemo poruku da naš ponos ne isključuje druge, već ih prihvata i poštuje. S ponosom nosimo svoju zastavu, s verom u bolje sutra. Radimo na očuvanju naše kulturne baštine i na unapređenju društvenog položaja Bošnjaka u našoj državi“, rekao je gradonačelnik Novog Pazara.
Konferencija se realizuje u okviru obeležavanja 11. maja – Dana bošnjačke nacionalne zastave, najvažnijeg nacionalnog praznika Bošnjaka Sandžaka, a centralna svečanost najavljena je za sutra, subotu u 12 časova.
Dan bošnjačke nacionalne zastave obeležava se na dan kada je 1991. godine u Novom Pazaru osnovano Bošnjačko nacionalno vijeće Sandžaka (tada Muslimansko nacionalno veće Sandžaka).
A. Bajrović
