Reklo bi se da je tek na početku, iako recimo, na Balkanu još uvek nema ozbiljnu konkurenciju na stazi. Kakva je to dominacija. Ipak “kraljica sportova” nije joj bila prva ljubav.
“Bila je to gimnastika, trenirala sam je osam godina, od prvog razreda osnovne škole, u jednom periodu paralelno sa atletikom. Atletiku sam izabrala zato što sam shvatila da su tri treninga dnevno, plus škola bili prevelike obaveze za mene i morala sam da odlučim šta me više ispunjava. Gimnastika u Novom Pazaru nije bila tada baš najbolje razvijena, bila je manje profesionalna, a ja sam od samog početka htela da budem vrhunski sportista. Želela sam da uđem u reprezentaciju i da nastupam na međunarodnim takmičenjima. Sve me je više vuklo ka atletici i tako sam odlučila da ću biti deo ‘kraljice sportova'”, otkriva Mejra na početku razgovora za portal Free media.
Ipak, prava takva priča kreće jeseni 2017. Ona pobeđuje na školskom krosu, medalju joj uručuje Ermin Ziljkić. Predlaže joj da dođe na trening, da vidi pronalazi li sebe.
“Trening je bio u 17 časova na Rekreacionom centru, do 15 sam sedela kući i jedva čekala da dođe vreme da idem. Tu, sem Ermina upoznajem i Rifata Ziljkića, sa kojim i danas postižem vrhunske rezultate. Sećam se da je moj prvi zadatak bio da istrčim pet krugova od po 800 metara svojim tempom koji mogu da izdržim”, otkriva nam.
Prva trka, malopre spomenuta i prvi trijumf bio je uvod.
Mejra kaže da je osećala jak adrenalin, veliku želju da se dokaže i istakne. I ta pobeda je bila početak jedne velike karijere.
“Bilo je više važnih trenutaka. Prva ‘veća titula’ bila je kada sam postala šampionka Srbije na 3.000 metara u dvorani, mislim da je to bilo 2020. godine. Sa godinama, iskustvom i ozbiljnijim pristupom treninzima, dolazila su veća takmičenja i bolji rezultati. Veliki korak je bio ulazak u reprezentaciju 2022. godine”, napominje.
Iste godine je u letnjoj sezoni, na svom prvom Balkanskom prvenstvu, postala šampionka u jednoj specifičnoj disciplini.
A trenutaka za ponos, sreću bilo je napretek. Njena dominacija na Balkanu je nešto čime malo koji atletičar može da se pohvali.
“Posebno sam ponosna na to što sam neporažena na poluostrvu na stazi i u dvorani. Četiri godine zaredom uspela sam da odbranim titule, od poslednje sezone sam osvojila i zlato na prvenstvu Balkana u krosu, iako to nije moja jača strana”, sa ponosom kaže.
Njeno najvažnije odličje je srebro sa Prvenstva Evrope na putu, na pet kilometara. Najsjajnija medalja joj 2023. godine izmiče za samo nekoliko stotinki.
Ređali su se zapaženi nastupi i na planetarnim smotrama.
“Finale Svetskog prvenstva za mene je predstavljalo ogroman uspeh. Tu su i peto i šesto mesto na prvenstvu Evrope na stazi na 3.000 metara, stipl. Državni rekordi na 3.000 metara u dvorani za starije pionirke, na 2.000, stipl u kategoriji mlađih juniorki i državni rekord na 10 kilometara na putu u kategoriji starijih juniorki”, napominje Mejra.
Posebno zadovoljstvo joj je što su ova ostvarenja u dresu sa državnim grbom. Za nju posebna emocija, koju je teško opisati.
“Osećam ponos, jer sam od svih ljudi u Srbiji izabrana da predstavljam zemlju u kojoj živim. Sa druge strane i posebnu odgovornost da na nastupu za reprezentaciju uvek budem najbolja verzija sebe i da forma bude na visokom nivou, jer znam da kada obučem dres reprezentacije dolazim da pravim velike rezultate na velikim takmičenjima”, nedvosmislena je.
U mnoštvu izazova sa kojima se susretala na stazi, izdvajaju se najteži i najdraži. Prvi polumaraton joj je doneo dragoceno iskustvo, borbu sa sobom, rivalkama, štopericom i konfiguracijom staze.
“Nisam znala kako da krenem, kojom brzinom, niti kako pametno da rasporedim snagu. Najteže je bilo to što nisam poznavala stazu. Trka je bila planinska, sa velikom elevacijom, a ja to nisam znala. Došla sam sa ciljem da istrčim solidan rezultat na 21 kilometar, jer nikada ranije nisam trčala polumaraton. Bila sam ambiciozna i tada. Tu su bile atletičarke iz Kenije i sa njima sam trčala prvih 10 kilometara u jakom tempu. Nisam htela da popustim, ali poslednji kilometri su mi padali jako teško”, priznaje.
Najviše se uvek radovala nastupima pred sugrađanima. Velika je to čast za nju, jer dobija posebnu snagu i podršku. Pobede koje se pišu i pamte.
Posebno joj imponuje i to što je porede sa Amelom Terzić Ljajić. Smatra se njenom naslednicom.
“U veoma smo dobrim odnosima, imamo otvorenu komunikaciju i ona mi zaista daje vetar u leđa. Pored velike podrške koju imam od roditelja, trenera, prijatelja i ljudi koji žive u Novom Pazaru i Srbiji, Amelina mi posebno znači. Sama pomisao da neko koga gledam sa divljenjem veruje u mene i daje mi vetar u leđa da nastavim da treniram i borim se, predstavlja mi poseban motiv”, sa oduševljenjem će Mejra.
Specijalizovana za “srednje pruge”, iako 19-godišnjakinja, ispred sebe ima jasne ciljeve i ambicije.
“Ove godine želja mi je da budem učesnica Mediteranskih igara, a sledeće da se kući vratim sa medaljom sa Evropskog prvenstva. Takođe želim da završim fakultet i da jednog dana budem profesor fizičkog vaspitanja i trener, da ceo život posvetim sportu”, otkriva nam.
Sport je formirao u zdravu ličnost, naučio je da razmišlja na pravi način, upozna ljude i meridijane. Sve su to i preporuke mladima da krenu njenim stopama, da uživaju.
“Ne moraju na sport da gledaju kao na obavezu, već kao na uživanje. Pre svega da treniraju zbog svog zdravlja, a onda i zbog svojih ciljeva. U današnjem vremenu imamo sve uslove za to i težimo ka tome da budemo najbolja verzija sebe. Šteta da u najboljim godinama gubimo vreme na izlaske i spavanje, jer možemo mnogo više”, kategorična je Mejra Mehmedović.
Na Balkanu je neprikosnovena, red je da dominaciju nastavi i u Evropi.
E. Nailović
Foto: Ustupljene fotografije Mejra Mehmedović
