On je među prvima u Novom Pazaru stao uz studente, javno iskazujući stav da su promene neophodne, nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu.
“Nije se samo dogodila nadstrešnica, već i ono u Orašju i Ribnikaru. Nadstrešnica je bila kap koja je prelila čašu. Sve je to uticalo da dođe do pobune, da probudi ono iskonsko u čoveku, kada osetimo da nešto nije u redu i da treba da se menja. Sigurno da nikome nije prijatno da gleda kako se ruše nadstrešnice, autoputevi koji su loše urađeni, puni rupa, a što je odraz javašluka i korupcije vlasti”, kaže Abdagić, profesor grupe tekstilnih predmeta u Školi za dizajn, tekstila i kože.
On za portal Free media podseća da je pobuna u ovom gradu počela stidljivo i bez velikog odziva, ali da je on u startu osećao potrebu i moralnu obavezu da ukaže na greške doprinoseći inicijativi za promene.
“Prvi put kada sam otišao ispred Državnog univerziteta u Novom Pazaru (DUNP) i stao s tim mladim ljudima, osetio sam nešto što je mene mnogo pobunilo, a to je taj njihov način da iskažu revolt, uz ćutnju, mir i dostojanstvo. Čini mi se da je ta ćutnja bila toliko glasna i moćna, mnogo moćnija nego da su bilo šta drugo radili, u smislu galame i drugih vidova pobune. Najveći dojam je ostavljala ta njihova rešenost da stanu i kažu – dosta je!”, priča nam on.
Nije ga, kaže, pokolebao mali broj ljudi koji su razumeli tišinu, ali se raduje buđenju građanske svesti.
“Nisam neko ko se povodi za masom, šta će većina da učini ili kaže. Imam lični stav i osećam revolt. Bio sam spreman, makar i sam da kažem ono što smatram da nije u redu. Kad vidite da ima još ljudi koji slično razmišljaju, shvatite da niste sami, a samim tim dobijate dodatnu hrabrost i energiju. Student su probudili iskonsku ljudsku i građansku svest koja je počela da se menja i širi. Rađa se novi pogled na društveno uređenje i pitanje je vremena kada će se desiti velike promene”, veruje Abdagić.
Iskazujući razumevanje prema sugrađanima, koji iz nekog razloga ne žele javno da iskažu svoje mišljenje, on tvrdi da se prvi put događa da Novi Pazar staje u odbranu građanskih vrednosti.
“Pazar je sam po sebi jedna vrlo specifična sredina iz mnogo razloga. Zato ja razumem te ljude koji neće da izađu ili ne smeju. Ima tu mnogo stida i srama. Kod nas su ljudi malo arhaični. Mi živimo u jednoj anahronoj sredini, koja je opterećena prošlošću i poprilično konzervativna. Ovakav vid pobune za nas je potpuno nov. Bilo je i velikih skupova, koji su više bili iz nekih političkih ili nacionalnih naboja, ali ovo je prvi put u Pazaru da se budi neki iskonski, ljudski nagon moralnog ljudskog bića, bez opterećenja da li neko pripada bilo kojoj grupi, zajednici, političkoj partiji. Mislim da se sada budi taj neki građanski aktivizam i građanska opcija”, smatra on.
Mladost je levičarska sama po sebi
Sa iskustvom studentskih i građanskih protesta devedesetih godina prošlog veka, Abdagić kaže da je osnovna razlika u odnosu na današnje ta što su tada bili politički protesti sa jasno definisanim jedinim ciljem.
“Devedesetih su bili politički protesti sa ciljem da se priznaju rezultati izbora, koji su bili pokradeni, dok sada nema političke agende i to je velika razlika. Zajednička je mladost, mladalačka energija, ta levičarska ideja, jer mladost je levičarska sama po sebi. Retki su ljudi koji ostaraju, a ostanu levičari. Prever je to lepo opisivao u svojim delima”, navodi on.
Dodaje da mladost i danas neguje univerzalne vrednosti još iz perioda Francuske buržoaske revolucije.
“Pravda, sloboda, jednakost – to je ono što se ne menja, kao i želja da budemo svi pošteni, da sve bude transparentno, da sve bude moralno i čisto. Međutim, mnogo je fundamentalnih razlika između jednog i drugog protesta. Ciljevi i zahtevi studenata danas su prilično složeni i kompleksni. Oni ukazuju na krvave ruke, stop korupciji, stop nasilju i prosto ne postoji građanin koga to ne dotiče”, ističe on.
Ukazuje i da je odnos vlasti naspram demonstranata sada mnogo drugačiji.
“Nas su tukli, bilo je više represije, pendreci radili, a decembarski kontramiting kada je Milošević doveo pola Srbije, rezultirao je smrtnim ishodom, dva čoveka su tada poginula. Tukli su se letvama, a sada se gađaju jajima i to je velika razlika. Vučić koristi mnogo suptilnije metode ucene, kroz uskraćivanje plata prosvetarima i univerzitetskim profesorima”, smatra Abdagić.
Istrajnost i masovnost vidi kao veliku prednost današnjih protesta koji su zahvatili čitavu Srbiju, a ne kao devedesetih samo par velikih gradova.
Mučna iskustva i životne lekcije devedesetih
Kao student iz perioda raspada bivše Jugoslavije, krize i ratova naučio je teške i poučne životne lekcije. Upisao je fakultet u Zagrebu 1990. godine, tri godine kasnije otišao u Tursku, odakle se ubrzo vratio i započeo iznova studije u Beogradu.
“Otišao sam u Zagreb kao Jugosloven, kao neko ko je bio vaspitan u komunističkom duhu. Tamo sam se prvi put susreo sa ustaškom ideologijom, sa nacionalizmom i činjenicom da je neko bio spreman da razori jednu državu, koja mi se u tom momentu činila kao idealna za sve građane. Naivno sam verovao sam da svi vole tu Jugoslaviju kao ja. Zbog takvih spoznaja proživljavao sam težak period i bio prinuđen da se snalazim kako znam i umem. Tri godine nisam kući dolazio, a godinu dana se nisam ni čuo sa mojima”, priseća se on.
Dodaje da je u Zagrebu prvi put video i doživeo antiratne demonstracije.
Kaže da je 1996/97 godine kao student treće godine u Beogradu imao ogromnu želju da se uključi u demonstracije, uprkos činjenici da iz njegovog bliskog okruženja niko nije razmišljao na sličan način.
“Prolazim gradom i vidim neke fine, kulturne, civilizovane ljude koji šetaju po snegu. Nikog ne poznaješ, ali si stao uz njih. Prvo su počele građanske, a onda i studentske šetnje. Nas su kao studente tada bukvalno izbacili na ulicu. Počeo sam da uviđam lepotu tih dešavanja u karnevalskoj atmosferi. Tada su protesti bili mnogo veseliji nego sada, a bio je blokiran samo Filozofski fakultet. Mi smo čak mogli da polažemo i ispite, a neki profesori su držali predavanja”, kaže on.
Novi Pazar je svet
Ovaj novopazarski profesor veruje da je studentskim protestima grad mladih i pametnih ljudi dobio na značaju, te da su oni sada postali deo šire zajednice doprinoseći da se napravi veliki pomak nabolje.
“Pazar je postao ravnopravan učesnik svih dešavanja. Studenti iz Pazara su postali ravnopravni sa ostalim studentima. Naši predstavnici gostuju u ‘Utisku nedelje’, sede na istim stolicama, na istoj visini i isto imaju vremena da iskažu svoje mišljenje, a u Beogradu se vide parole ‘Pazar je svet’, što ovom gradu daje novu dimenziju. Ljudi možda nisu svesni toga, ali ovo su velike stvari”, tvrdi Abdagić.
Prema njegovom mišljenju DUNP tek sada postaje poznat, a mediji slobodni.
“Vi ste sada jedan od slobodnih medija gde možemo otovoreno da razgovaramo i slobodno iznosimo svoje mišljenje i stavove. Sve to će mnogo uticati na kreiranje javnog mnjenja, u prostoru gde se mogu čuti različita mišljenja. Ko je, recimo za mene mogao da čuje dok ja nisam javno progovorio”, naglašava on.
Veruje da studente u ovom gradu podržava veći broj građana nego što se to može videti na ulicama, te da u njegovom kolektivu dobar deo profesora je uz njih.
“Izlazilo je dosta i profesora na proteste povremeno, ali samo nas nekolicina konstanto. Ovde je vrlo mali broj ljudi spreman da javno izrazi svoj stav i to je generalno veliki problem našeg društva. Ljudi niti znaju da artikulišu svoj stav, a čini mi se nekako i da ne znaju ni da ga brane. Mislim da je taj problem izraženiji u ovim našim krajevima. To je prisutno i u Sjenici i Tutinu, ali ovde srećom ima studenata pa Pazar dobija obrise grada i vrlo ozbiljne sredine. Razlika između Sjenice i Pazara sada je ogromna, nažalost. Ja sam Sjeničak i volim Sjenicu, ali Pazar više nije to što je bio pre 30 ili 40 godina”, priznaje Abdagić.
Nove generacije su pametnije od nas
Ovaj profesor sa više od dve decenije iskustva u prosveti tvrdi da su nove generacije, koje rastu uz internet i široku dostupnost informacijama, mnogo pametnije i obrazovanije.
“Njihove ideje su iskonske. Ta deca su rasla drugačije od nas i mi njima ne znamo ni da priđemo. Gledajući po mom sinu, po onome šta on gleda, čita, čime se zanima, uviđam da je potpuno informisan i da ima svoj stav po mnogim pitanjima. Oni se razvijaju mnogo brže od nas”, smatra Abdagić.
Dodaje da veći kapacitet znanja, koje nove generacije brže usvajaju, uliva dodatnu hrabrost koja pokreće promene.
“Ako se ovo sada ne završi u smislu političkih promena, u nekom izvesnom periodu će morati. Ova vlast na ovakav način ne može opstati, dogodiće se opet neka nadstrešnica ili nešto još gore”, upozorava on.
Po njegovom mišljenju društvu je potrebna nove elita, a naše pitanje da li studenti imaju kapacitet da je definišu i da li veruje u pozitivan ishod, Abdagić kaže da civilizacija nikada nije išla nazad, samo napred.
“Studenti su izdali Niški edikt i definisali neke potpuno nove stvari, novi nacrtan Ustav i kako bi društvo trebalo da izgleda. Pitanje je međutim, kako materijalizovati ove tektonske promene, a to možemo samo preko politike”, smatra on.
Dodaje da ni u Americi nisu stvari idealne, ali da oni imaju Ustav koji ograničava broj mandata, naglašavajući da je našem društvu potrebna smenjivost.
Monografija o Novom Pazaru, džinsu i ljudima
Ovaj inženjer tehnologije tekstila, Novopazarac po opredeljenju, poreklom iz Sjenice, kao svedok i hroničar jednog vremena priprema opsežnu monografiju, u kojoj će dokumentovati svoja saznanja i iskustva i dati preporuke za ravoj tekstilne industrije u ovom gradu.
Novi Pazar u širem kontekstu, teksas ili džins kao specifičan materijal i ljudi ovog kraja, koji prave sve i kako autor kaže, u genetskom kodu nose klicu razvoja, tri su segmenta Abdagićeve monografije.
“Devedesete godine su bile vrlo karakteristične za Novi Pazar. Tada je napravljena materijalna baza da Pazar danas bude ovakav kakav jeste. Poput Krićana iz grčke mitologije, koji su imali purpurnu, kraljevsku boju, najskuplju na svetu, koju su prodavali Egipćanima, tako su i Pazarci devedesetih pravili farmerice”, nagoveštava ovaj vrli poznavalac potencijala tekstilne industrije u Novom Pazaru.
S. Ljajić
