Načelnica Službe za zdravstvenu zaštitu žena u novopazarskom Domu zdravlja, doktorka Mirsada Ličina kaže za portal Free media da su pomaci vidljivi, ali nedovoljni.
“Sada i devojčice dolaze na pregled sa mamama. Aktuelna je ta insulinska rezistencija, gojaznost zbog nepravilne ishrane i slično. Mnogo toga se promenilo nabolje, ali treba još mnogo da se radi. Ima mnogo devojčica koje dođu zbog poremećaja menstrualnog ciklusa. Prvo, srame se da li će ih neko videti, da li smeju mami da kažu, pa se povere nekada nani, tetki“, kaže ona.
Objašnjava da ginekolozi nisu smo lekari za trudnice i održavanje trudnoće, već da su potrebni svakoj ženskoj osobi tokom celog životnog veka.
Njena najmlađa pacijentkinja imala je samo osam godina.
“U pitanju su rane menstruacije, koje su sve češći slučaj. Ranije se prva menstruacija dobijala sa 13, 14, 15 ili 16 godina, a sada sve češće imamo i devojčice sa osam ili devet godina koje dobiju prvu menstruaciju. Imala sam i jedan slučaj ciste, koja se uvrnula“, priča nam ona.
Strah od moguće dijagnoze najčešći uzrok odlaganja pregleda
Ova ginekološkinja smatra da je strah od moguće dijagnoze glavni uzrok što žene ne dolaze redovno na ginekološke preglede, te da mnoge ne uspevaju da savladaju osećaj neprijatnosti.
“Više puta se desilo da žena dođe, uđe zbunjena, pocrveni, počne da priča isprekidano i kad legne na sto sva se trese od neke brige. Ne mogu lepo da se opuste da bih uradila jedan ispravan pregled kakav treba da se uradi“, objašnjava ona.
U tim slučajevima pokušava razgovorom da opusti pacijentkinju, objašnjavajući da je izlečenje moguće samo ako se nešto otkrije na vreme, te da su preventivni pregledi važniji od straha i osećaja neprijatnosti.
Naglašava da je medicina danas mnogo napredovala, te da treba konsultovati lekare i iskoristiti naučna dostignuća kako bi se izbegle teške zdravstvene posledice.
Dodaje da je mnogo žena između 50 i 60 godina koje nikada nisu otišle na pregled grlića materice niti uradile Papa test, kao i mamografski pregled dojke.
“To su zastrašujući podaci s obzirom da je poznato da je karcinom dojke čest, kao i karcinom grlića materice i uglavnom se sve češće javlja kod mlađih žena, koje umiru zbog ovih zloćudnih bolesti, koje su izlečive u visokom procentu, ako se otkriju na vreme“, napominje ona.
Kao primer dobro organizovanog skrininga navodi Švedsku, gde se karcinom otkrije u nultom stadijumu kada je procenat izlečenja 99 odsto.
“Kod nas je velika učestalost karcinoma dojke, ali u trećem ili četvrtom stadijumu kada se žena ne može operisati, već ide na mukotrpna zračenja i hemioterapije. Kod karcinoma je najbolja terapija operativna. Cilj i svrha onkološkog lečenja je da se tumor otkrije u ranoj fazi, da se operiše i odstrani iz organizma. Ako se ne može operisati, znači da je uznapredovao stadijum i da postoji metastaza i tada je izlečenje neizvesno“, upozorava ona.
U slučaju karcinoma grlića materice savetuje ženama da se na prve simptome jave ginekologu.
“Karcinom grlića ne može nastati za godinu, dve ni za tri, postoji duga evolucija od čak 10 godina. On ima svoje dobro poznate faktore rizika i dugu evoluciju predmalignih promena da bi došlo do invazovnog karcionoma i zato su redovni pregledni o ključnog značaja za sprečavanje teških oblika bolesti“, kaže ova ginekološkinja.
Uprkos organizacionim poteškoćama zbog renoviranja Zdravstvenog centra ona kaže da žene moraju imati strpljenja kako bi obavile ginekološki pregled.
“Neke žene lako odustanu jer ne mogu da zakažu pregled, nemaju vremena. To su izgovori. Ima se vremena, jer kompletni ginekološki pregled traje pola sata. Jednom godišnje pola sata se može odvojiti i savladati taj strah. Odlaganje i negiranje ovoga što se dešava, samo može pogoršati stanje i dovesti ženu u neprijatnu situaciju“, ističe Ličina.
Ginekolozi moraju biti i psiholozi
Zbog oslobađanja od straha i neprijatnosti prilikom pregleda, ginekolozi su često u situaciji da moraju biti i psiholozi.
“Nekada moramo biti i psiholozi i psihijatri i socijalni radnici, jer takva struktura žena nam dolazi. Ima žena u srednjim godinama, ima i mladih trudnica koje se neretko žale na probleme u porodici. Kod mladih žena postoji i problem ako odmah ostanu u drugom stanju“, navodi ona.
Dodaje da mlade trudnice često i bespotrebno brinu.
“One su zabrinute da li će beba biti dobro, da li imaju čuvenu trombofiliju pa se testiraju bespotrebno. Ako mlada žena odmah ostane u drugom stanju, ako nema genetske predispozicije, ako nije krvarila i nije imala spontani, nema potrebe ni da razmišlja o trombofiliji, a ne da ide na neko bespotrebno testiranje“, savetuje ona.
Naglašava da su mlađe pacijentkinje otvorenije za pitanja koja ih muče.
“Ako imaju pristupačnog ženskog ginekologa, spremne su sve da pitaju i o svemu da razgovaraju. Problem je kod onih malo starijih, koje uđu u postmenopauzu, pa su tu problemi zbog suvoće vagine i svih komplikacija koje to donosi, kao i u vezi nekontrolisanog mokrenja i problema u polnim odnosima. One su malo rezervisanije, mada opet se poveravaju“, priča nam doktorka Ličina.
Internet ne može zameniti pregled i savet lekara
Ova novopazarska ginekološkinja kaže da nije zadovoljna kako se internet savremene tehnologije koriste u praksi, ističući da veštačka inteligencija nikako ne može zameniti pregled niti stručne savete lekara.
“Pročitala sam podatak da sadašnje generacije imaju niži koeficijent inteligencije u odnosu na njihove roditelje, baš zbog savremenih tehnologija i preteranog oslanjanja na njih. Žalosno je što psihofizičku pripremu trudnica za porođaj danas pohađa vrlo malo žena, zato što se edukuju na internetu“, kaže ona.
Kao primer internet edukacije navodi slučaj mlade porodilje iz Mitrovice.
“Dežurna doktorka u Mitrovici je obilazilći odeljenje tokom treće smene, ušla u sobu pacijentkinje u kojoj se čulo vibriranje. Porodilja je ležala, svetlo je bilo ugašeno, a njen mobilni telefon je vibrirao na bebinom stomaku. Kada je doktorka upitala zašto to radi, ona joj je odgovorila da je pročitala na internetu da se tako sprečavaju grčevi kod beba, što je nedopustivo“, ističe doktorka Ličina.
Tokom dvadesetogodišnje ginekološke karijere svedočila je različitim situacijama, a sa čitaocima našeg portala podelila je slučaj pacijentkinje koja se lečila od steriliteta i u isto vreme joj je praćena trudnoća.
“Pre uvođenja elektronskog sistema, kada su žene jedne drugima posuđivale zdravstvene knjižice, desio se slučaj da se jedna ista pacijentkinja kod mene lečila od steriliteta, a kod drugog doktora se vodila kao trudnica“, priseća se ona kroz osmeh.
Ginekologija kao životni poziv
“Da se ponovo rodim, opet bih bila ginekolog“, izjavila je doktorka Ličina za naš portal. Da je ginekologija njen životni poziv shvatila je na petoj godni Medicinskog fakulteta u Prištini.
“Nedelju dana smo bili na fakultetu u karantinu na petoj godini studija. Tada sam uvidela da je ginekologija znatno drugačija od ostalih disciplina, jer u svim specijalističkim disciplinama se umire, ranije ili kasnije, a ginekologija uvek donosi novi život. To je poseban osećaj posmatrati kako se od jedne jajne ćelije, koja je najveća u organizmu žene i spermatozoida, koji je najmanja muška ćelija, stvara embrion, kako on raste i za devet meseci imamo novorođenče. Tada sam odlučila i tako je bilo“, priča nam ona sa osmehom.
Novopazarkama poručuje da strah ne sme biti jači od preventinih pregleda i brige o reproduktivnom zdravlju.
S. Ljajić
Foto: Ustupljene fotografije Mirsada Ličina
