Naime, zloupotreba zakona ne predstavlja njegovo kršenje, već puko i površno primenjivanje u svrhu nelegitimnih ciljeva zbog kojih zakon nije uspostavljen odnosno propisan.
Međutim, iako neki kažu da živimo u “Orvelovoj 1984.”, postoje odlučni ljudi, koji konstantno bude nadu i koji se međusobno solidarišu i pronalaze u zajedničkoj borbi za funkcionalan i pravičan sistem sa nezavisnim institucijama u kojem će se mladi slobodno obrazovati, uz želju da ostanu da žive i rade u svojoj državi.
U borbi za bolji sistem, bez zakonskih zloupotreba, posebno su se istakli studenti i ostali aktivisti iz Novog Pazara.
Oni su svojom ustrajnošću žrtvovali svoje vreme, energiju i egzistenciju kako bi prvenstveno kroz prikaz multikulturalnosti razbili sve pogrešne i nametnute stereotipe i učinili Novi Pazar da bude prepoznat, prihvaćen i upamćen u drugačijem i lepšem svetlu.
Još na Pravnom fakultetu smo kao studenti učili da svaka pravna norma, odnosno da svaki propis ima svoje pripadajuće mesto u pravnom sistemu i svoj cilj, te da se svaki propis ne može tumačiti površno i jezički odnosno restriktivno i izolovano od svoje uloge zbog koje je propisan.
U današnjem vremenu, s obzirom na aktuelne demonstracije i proteste građana širom Srbije, važno je ukazati na nekoliko evidentnih primera zakonskih zloupotreba.
Tako na primer, cilj odredaba Zakona o bezbednosti javnog saobraćaja na putevima NIJE da se vrši suzbijanje demonstracija. Cilj odredaba Krivičnog zakonika NIJE da se vrši pritisak na demonstrante.
Isto tako, cilj odredaba Zakona o inspekcijskom nadzoru NIJE da se zastrašuju politički neistomišljenici. I takođe, cilj Zakona o policiji NIJE da se štiti nelegitimna vlast. Štaviše, sloboda mišljenja i izražavanja, kao i sloboda okupljanja su ustavna prava koja imaju prioritet nad svim ostalim zakonima.
Zbog navedene zloupotrebe, došli smo do situacije u društvu kada zakon predstavlja sredstvo za primenu sile, umesto da sila bude u službi zakona.
Zbog toga, ljudi se opredeljuju u dva pravca – da se svrstaju na strani “sile” ili da se bore za ideal prioritetnog poštovanja i dosledne primene zakona nad svim građanima u suštinskom smislu.
I to tako sve već dugo stoji, da smo čak i zaboravili šta podrazumeva pravna država i pravičan sistem. Ono što bi inače trebalo da bude normalno, postalo je ideal za koji se borimo. Verujem da bi nam bilo vrlo neobično da živimo u društvu bez pritisaka, straha i sistemske korupcije.
Autor teksta je Mirsen Alibašić, doktorand Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, iz Novog Pazara.
Stavovi autora u rubrici “Slobodno o svemu” ne odražavaju nužno uređivačku politiku portala Free media.
