Konsultant za digitalno nasilje Haris Imamović kaže za portal Free media da laka dostupnost onlajn kockanja i klađenja, posebno u Novom Pazaru postaje sve izraženiji problem.
“Veliki problem su influenseri koji vrše negativan uticaj na mlade, koji i sami promovišu brzu, laku zaradu preko klađenja i kockanja, a sa druge strane, problem su i besplatni oglasi koji ispadaju na sve moguće strane kada koristite bilo koji drugi program ili društvenu mrežu. Tako da, iako neka mlada osoba možda i nije ušla na internet sa namerom da se kocka, vidi taj neki pop-up koji joj skrene pažnju možda sa učenja, gledanja filma ili neke druge aktivnosti na onlajn klađenje“, objašnjava on.
Ističe da teorijsko-stručne analize ukazuju na pojavu i nove vrste neposrednog digitalnog nasilja, u kojem dete ili mlada osoba učestvuje u korist svoje štete.
Haris Imamović, konsultant za digitalno nasilje
“Učestvuje tako što beskonačno skroluje, otvara profile, dok nema dovoljno godina koliko je potrebno za tu društvenu mrežu, daje pristup svojim ličnim informacijama nepoznatim ljudima i stupa u kontakt sa onima koji nude brzu zaradu, različite kockarske igre i koji mogu biti počinioci krađe identiteta te osobe. Na taj način sada imamo i to neposredno digitalno nasilje, koje osoba vrši sama prema sebi“, objašnjava Imamović.
Podseća da posredno digitalno nasilje u izvornom obliku uključuje neko sasvim drugo lice ili grupu ljudi koji se nalaze sa druge strane ekrana, te upozorava da je veštačka inteligencija novi akter od koga mlada osoba treba da se štiti.
“Ova godina proglašena je godinom razvoja pametne tehnologije, pre svega, veštačke i pravo je vreme da govorimo o tome. Čitao sam jedan članak iz Londona gde se navodi da su se pojavili prvi znaci da veštačka inteligencija sama po sebi generiše slike dečijeg seksualnog nasilja i kao takve produkuje kroz različite kanale komunikacije“, upozorava on.
Pojašnjava da, iako je članak vezan za London, Novi Pazar nije ni u boljoj niti u lošijoj poziciji, te da se problem digitalnog nasilja ne može geografski ograničiti.
“To je nešto sa čim sam se ja susretao i ovde kod nas u Srbiji. Veštačka inteligencija koja podržava mrežu X, odnosno Twitter, zove se Grok i vi imate mogućnost da kao korisnik ubacite fotografiju, video snimak ili neki podatak, date nekoliko instrukcija i možete dobiti fotografiju koja uključuje recimo eksplicitne scene pornografije, seksualnog nasilja, pucnjave, silovanja, i to je nešto što se najviše zamera toj mreži“, kaže Imamović.
Digitalno nasilje sve prisutnije, najveća odgovornost na roditeljima
Naš sagovornik kaže da roditelji u Novom Pazaru nisu u potpunosti svesni koliko digitalno nasilje može biti opasno i kakve sve mogu biti negativne posledice uticaja tehnologije na razvoj mlade osobe.
“Roditelji su prvi i osnovni akter u tom lancu pomoći detetu. Ako roditelji ne postave granice, kao prvi učitelji, najbolji prijatelji, prvi pedagozi, vaspitači, onda ko će drugi? Svi drugi su u lancu, ali to im nije primarni zadatak. Na primer, učiteljici je zadatak obrazovanje, pa tek vaspitanje. U tom lancu su i centri za socijalni rad, nevladin sektor, policija, školstvo, zdravstvo i slično. Svi oni imaju svoju ulogu, ali nažalost, nijedna nije preventivna ni edukaciona“, smatra Imamović.
Kao ekspert za digitalno nasilje i autor istoimenog vodiča za rad sa decom i mladima, Imamović smatra da skraćenje časova na 30 minuta ne rešava probleme nedostatka pažnje.
“Takvu potrebu da se odgovori na nedostatak pažnje dece ja potpuno osuđujem i mislim da je itekako loš korak iz više razloga, počev od akademsko-pedagoških pa sve do razvojnih, emocionalnih i psiholoških“, kaže on.
Dodaje da ne treba na problem odgovarati manjim problemom, već da treba raditi na unapređenju kvaliteta nastave.
“Povećati nivo kvaliteta nastave i stručnog radnog osoblja trebalo bi da budu cilj, kako bi zaista ta predavanja mogla da zavrede pažnju. Radim mnogo sa mladima, držim im predavanja, koja nikad ne traju kraće od sat vremena, a vrlo često i dva, i zaista sve vreme imam vrlo aktivnu mladu zajednicu koja sluša i koja prati. Čini mi se da je to negde do tema koje se obrađuju i do toga kako pristupamo samom obrazovanju kao takvom“, tvrdi on.
Ovaj ekspert za digitalno nasilje veruje da bi ograničenje korišćenja društvenih mreža i interneta kod dece trebalo da bude početna osnova u rešavanju problema.
Prema njegovom mišljenju optimalno vreme kada bi mlada osoba trebalo da otvori profil na nekoj društvenoj mreži je od 16 do 18 godina, što se poklapa sa granicom koju nameću i same društvene mreže, čiji sistem kontrole uopšte ne funkcioniše.
Nikad nije bilo teže biti dete
Od rastućeg problema digitalnog nasilja niko nije pošteđen, ali deca su najugroženija populacija, naglašava Imamović.
Dodaje da su, u svetu digitalnih tehnologija mladi pred velikim izazovima.
“Čini mi se da nikada nije bilo teže biti dete, ne samo zbog sveprisutnog digitalnog nasilja, već i zbog toga šta je sve postavljeno pred mladu osobu. Njima se nameće kako treba da izgledaju, kako da se ponašaju, oblače, kakve standarde da vode što se tiče posedovanja telefona, original patika, gde da izađu i slično“, primećuje on.
Apeluje na roditelje da uspostave kontrolu i postave granice kako bi njihova deca rasla u bezbednijem okruženju.
S. Ljajić
