On je na prezentaciji projekta “Tradicija u digitalizaciji – Mladi čuvaju svoju kulturu“, koja je održana u foajeu Kulturnog centra, rekao da se kroz dijalog i upoznavanje razbijaju predrasude i gradi kvalitetnije društvo.
“O Aškalijama se veoma malo zna, zato što su se uvek držale unutar svojih zajednica. Verujem da je došlo vreme da imamo šta da pokažemo, da imamo bogatu kulturu, tradiciju i da iza nas postoje institucije koje rade, možda po 20-30 godina“, kazao je Behrami.
Izložba prikazuje kulturu, tradiciju, običaje i vrednosti aškalijske zajednice i sve njihove važne trenutke organizovanja u Srbiji, a rezultat je projekta koji je podržalo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.
Kroz radionice i praktičan rad, učesnici su povezivali tradicionalne motive sa savremenim digitalnim tehnikama i tako su nastale ilustracije, koje na moderan način predstavljaju kulturne vrednosti ove manjinske zajednice.
“Pokušali smo da ove slike koje imamo i koje smo sačuvali u arhivi, predstavimo u digitalnoj formi, s obzirom da mladi danas žive u digitalnom svetu. Verujemo da mladi treba da budu nosioci očuvanja kulture, ali i most saradnje među zajednicama“, pojasnio je Behrami.
On je za portal Free media rekao da u Novom Pazaru zvanično po popisu ima dvadesetak aškalijskih porodica, ali da veruje da ih ima više.
“Mnogi se ne deklarišu kao Aškalije, ali uvek kao muslimani, što religisjki i jesu. Islam nam je vera, islamska je kultura i tradicija. Na Kosovu i Metohiji Aškalija ima više od 16 hiljada prema poslednjem popisu. Ima nas u Makedoniji, Bosni i Hercegovini i u Crnoj Gori, iako tamo nažalost, pravno nismo prepoznati“, priča nam on.
Naglašava da se izdvajaju po nekim elementima kulturne baštine, kao što je specifična muzika “taleva“ i običaj da postoje ljudi zaduženi za mirenje.
“To je muzika kada čovek u trenutku sastavi stihove, u kojima hvali porodicu i neke velikane. To isto čine i žene koje sviraju def, i to je nešto što postoji samo kod Aškalija“, pojašnjava on.
Za Novi Pazar kaže da je grad dobrih ljudi i širokog srca.
“Kamo srće da se Aškalije i druge manjine osećaju u drugim gradovima kao u Novom Pazaru. Ja to ne govorim samo ovde, već i u Beogradu, Novom Sadu i u bilo kojem gradu. Ima i tamo dobrih strana, ali Pazar je, nekako, kada dođeš, osećaš se kao da si kod kuće“, zaključuje ovaj novopazarski Aškalija.
Izložba, koja je prethodno održana u Novom Sadu, u Novom Pazaru će posetiocima biti dostupna i naredna dva dana.
Događaju su prisustvovali predstavnici nacionalnih manjina i obrazovnih institucija, a u zvaničnom delu programa obratili su se univerzitetska profesorka Semrija Smailović i direktor Osnovne škole “Avdo Međedović“ Sead Redžović.
Počeci organizovanja Aškalija u Srbiji datiraju od 1998. godine, a prva politička partija osnovana je u Prištini 1999. godine. Tri godine kasnije, u Novom Sadu je osnovana Matica Aškalija, kada su i prepoznati kao posebna nacionalna manjina u Srbiji.
Centar za edukaciju i afirmaciju Aškalija u Novom Pazaru formiran je 2018. godine.
S. Ljajić
