U njihovom iznajmljenom domu u ovom gradu, nekoliko poslednjih dana trajale su pripreme za ovaj veliki praznik, koji će se potruditi da obeleže na tradicionalan način.
“Spremamo tradicionalna arapska jela. Obavezne su hurme, kolači, Dubai čokolada i arapski pirinač. Mislim da jedino ja u Novom Pazaru pripremam arapsku hranu, koju odlikuje kombinacija različitih začina, na koje ovde ljudi nisu baš navikli“, priča Nada za portal Free media.
Dodaje da uspeva da nabavi začine, ali da je kombinacija namirnica, kao što je cemet na bataku ili nar u mlevenom mesu, malo neobična za Novopazarce.
Za razliku od arapske kuhinje, Nadinu porodicu, supruga Ahmada i sinove Tadželdina, Nureldina i Sannada, ljudi u ovom gradu, kaže Nada, dobro prihvataju.
“Što se toga tiče, iste smo vere, sve je halal, ljudi su nas ovde fino prihvatili. Osećamo da smo među svojima“, ističe ona zadovoljno.
Na naše pitanje, da li se raduju Bajramu, Nadi naviru suze zbog situacije u njenoj domovini.
“Bajram u Palestini u ovim uslovima se ne može slaviti. Deca tamo gladuju i svima je život ugrožen. Nema radosti, samo suze, a do pre pet godina, sve je bilo super. Skupile bi se porodice i rodbina, pripremala razna slana i slatka jela, išlo se u džamiju, obavljao se namaz. Sada ništa nije kao pre“, priseća se ona kroz suze.
Sa ovom vrednom, upornom ženom, punom nade, kao što joj samo ime kaže, razgovarali smo uoči Bajrama u iznajmljenom lokalu, gde preprodaje različite prozvode za kuću: kućnu hemiju, posuđe, kozmetiku, igračke i slatkiše, ali i ručno pravljene plastične zmajeve za decu, u bojama palestinske zastave.
“Moj muž to pravi. On ne zna dobro jezik i teško mu je da nađe posao, pa se trudi da na neki način finansijski doprinese svojoj porodici. Ovo je naš mali Palestinski kutak“, ponosno ističe Nada.
Kaže da je u početku prodavala arapsku hranu, ali da to nije dobro išlo, pa su se preorijentisali na ovakav asortiman robe.
Pre Novog Pazara, Nada je sa svojom porodicom dve godine živela u Nišu, gde je i rođena, što joj je papirološki, obezbedilo boravk u Srbiji.
“Došli smo u Srbiju zbog lečenja najstarijeg sina i tako smo ostali ovde. Kao i moja majka, koja više nije živa, i ja sam rođena u Nišu, ali nemam kontakt sa rođacima s majčine strane“, priča ona.
Kaže da su, naročito u prvih šest meseci boravka u Novom Pazaru, imali pomoć od humanitarnih organizacija “Otvorena ruka“ i “Hasene“, kao i nekih udruženih žena koje sakupljaju pomoć za njenu porodicu, s vremena na vreme.
Rođenjem u Srbiji ostvarila je pravo na socijalnu pomoć i dečiji dodatak, ali su izdaci veliki za unajmljivanje stambenog i poslovnog prostora i plaćanje dažbina.
Na naše pitanje šta im najviše nedostaje, ona skromno i zahvalno odgovara da ljudima ne treba mnogo i da je sve u Božjim rukama.
“Potrebno je samo da smo zdravi, da možemo da radimo i da su nam deca zdravo. Želim mir u svetu, da prestanu svi ratovi i da svi ljudi žive slobodno. Volela bih da su mi deca zdravo, da završe školu, univerzitet i da postanu dobri ljudi“, ističe ona.
Dodaje da ona i cela njena porodica osećaju veliku potrebu da pomognu narodu Palestine.
“Moja deca bi volela da pošalju hranu drugarima u Palestini. Ne žele da piju Koka-kolu, niti da koriste izraelske proizvode, jer znaju da su oni krivi za rat u domovini“, kaže Nada.
Ova palestinska porodica namerava da ostane u Novom Pazaru.
“Volela bih da ovde razvijem neki svoj biznis i da možemo povremeno da otputujemo u slobodnu Palestinu, koju nikada nećemo zaboraviti. Imam ideju da započnem tradicionalni palestinski vez na garderobi, da vezem simbole i zastavu naše domovine. To je ono što bih volela da radim“, zaključuje Nada, koja dočekuje Kurban bajram u Pazaru, dok joj je srce u Palestini.
S. Ljajić
Ustupljene fotografije Nada Al Najjar
