Oni su se na drugoj panel diskusiji konferencije „Važnost opstanka lokalnih medija – sufinansiranje medijskih projekata“ saglasili da je sufinansiranje medijskih projekata mnoge medije u Srbiji uništilo.
Video snimak drugog panela konferencije „Važnost opstanka lokalnih medija – sufinansiranje medijskih projekata“
Naveli su da su novinarska udruženja veoma bitna, ali da je neophodan ozbiljan medijski reset i jasno odvajanje onih koji rade poštujući Kodeks novinara i u skladu sa Zakonom.
Obrenović: Lokalni mediji u senci nacionalnih
Predsednica Upravnog odbora Lokal presa i suosnivačica portala Pressek Marija Obrenović iz Kragujevca kaže da je informisanje na lokalu za građane izuzetno važno, ali da su lokalni mediji često u senci nacionalnih.
Ona je podsetila na njihovo nedavno istraživanje u vezi novog Zakona o javnom informisanju, koji je doneo dosta promena u vezi projektnog sufinansiranja i nulte godine.
„Naše istraživanje je pokazalo da smo pali na prvom koraku. Kasnilo se sa raspisivanjem konkursa, izbor komisija i problematične bodovne liste samo su neke od uočenih anomalija. Lokalni mediji se praktično pretvaraju u realizatore projekata i gubi se ono što je osnovna namena projektnog sufinansiranja, a to je unapređenje kvaliteta informisanja“, rekla je Obrenović.
Ona je istakla da je zbog decembarskih izbora svega 10 odsto opština raspisalo konkurse u roku, a da je značajan broj realizovan u drugoj polovini godine, kada su sredstva značajno umanjena, te da se novac dodeljivao i kroz javne nabavke.
„Niko ne zabranjuje opštinama da raspisuju javne nabavke, ali to nije novac koji je namenjen unapređenju javnog informisanja ili podizanju njegovog kvaliteta. Zakonom je jasno propisano na koji način se čuva javni interes informisanja i tu tih javnih nabavki nema“, kaže Obrenović.
Ona dodaje da u odnosu na Novi Pazar, gde oko 80 odsto novca za sufinansiranje medijskih sadržaja ide jednoj televiziji, Kragujevac ima ekstremniji slučaj.
Naime, tamošnja televizija gotovo 10 godina nakon privatizacije medija u Srbiji i dalje nije privatizovana, te se i dalje direktno finansira sredstvima iz budžeta.
„Nakon jedne raskinute privatizacije, ta televizija je sada društvo sa ograničenom odgovornošću čiji je jedini vlasnik grad Kragujevac. Njoj ide oko 70 miliona dinara direktnog budžetskog novca, dok se ostatak raspodeljuje na javnom konkursu. Ako pogledate taj konkurs, možete realno reći da je on prilično organizovan i transparentan“, kaže ona.
Objašnjava da je u zemlji kontrolisanog tržišta, gde je najveći oglašivač država, medijima najveća tema konkurs za sufinansiranje, za koji se transparentnost vezuje kao jedina dobra stvar.
Veruje da je umrežavanje malih medija jedan od načina za lakše prevazilaženje problema.
„Lokal pres je poslovno, medijsko udruženje, koje okuplja 53 medija. Radimo na podizanju kapaciteta lokalnih medija, imamo zajednički marketing, zastupamo zajedničke interese. Postigli smo konsenzus u kampanji o oslobađanju od poreza na zarade za lokalne medije“, kaže Obrenović.
Tošić: Što si bliži vlasti, više novca dobiješ
Urednica portala UžiceMedia Nadežda Tošić kaže da pre dolaska na ovu konferenciju u Novom Pazaru verovala da su lokalni mediji u njenom kraju u najnezavidnijem položaju, ali sada vidi da su u trci sa ostalima.
U Užicu postoje dve televizije, tri radio stanice, jedne štampane novine i nekoliko portala, od kojih pet ozbiljnih, dok su ostalo, kako ona kaže, „prepisivači“.
„Budžet za sufinansiranje medijskih sadržaja ove godine nam je smanjen sa 19 na 15 miliona dinara, a sredstva se dele po principu – što si bliži vlasti, više novca dobiješ. Moj portal je do pre nekoliko godina dobijao 70.000 dinara, potom 100.000, a na poslednjem konkursu 150.000 dinara, što je odraz nepoštovanja zajednice prema našem radu“, kaže Tošić.
Ona nedostatak solidarnosti među kolegama u Užicu vidi kao otežavajuću okolnost.
„Svaka vam čast što ste se kao mediji solidarisali oko važnog pitanja u Novom Pazaru, mislim da toga kod nas nema, svi su odabrali stranu, došli do izvora finansiranja i za druge ih nije briga. Treba da budemo solidarni profesionalno, ali i da se razgraniči ko je novinar, a ko samo prepisivač, odnosno onaj koji kopira tuđi tekst i objavljuje ga“, smatra Tošić.
Ističe da u poslednje vreme zbog projektnog sufinansiranja sve manje ima vremena da se bavi novinarstvom.
„Kada je projekat sufinansiranja krenuo imala sam velika očekivanja i odlazila sam na sve edukacije, trudila se, molila kolege, zvala, jer nikada to pre toga nismo radili. Međutim, danas sam u situaciji da se više bavim pisanjem projekata, nego novinarskim poslom, a budžet za medije je sve manji“, upozorava Tošić.
Kočović: Potrebna solidarnost, ali ne sa svima
Urednik novopazarskog radija Sto plus Nikola Kočović smatra da je jedino što Novi Pazar ispravno radi, kada je u pitanju konkursno sufinansiranje, to što u roku raspisuje konkurse, a da je sve ostalo primer kako ne treba da izgleda taj postupak.
Kao primer navodi da Novi Pazar ima medij koji je rekorder u čitavoj Srbiji po dobijanju novca na konkursima.
„Radio televizija Novi Pazar je od početka sufinansiranja medijskih projekata dobila preko dva miliona evra, a kupljena je za 80.000 evra. Oni dobijaju više od 80 odsto opredeljenih sredstava i to su sredstva koja su namenjena njihovom poslovanju, a ne proizvodnji medijskog sadržaja“, kaže on.
Podseća da je grupa medija ove godine rešila da se pobuni i digne glas protiv takve raspodele novca, o čemu su ranijih godina konstantno izveštavali, ali bez konkretnih rezultata, dok je zajednička odluka o odbijanju novca urodila plodom.
„Konačno smo rešili da dignemo glas i da odbijemo taj novac, što je po mojim saznanjima izazvalo ozbiljne potrese u lokalnoj samoupravi, tako da su oni rešili da raspišu još jedan konkurs, iako je Gradska uprava kuburila sa finansijama“, naveo je Kočović.
On je podsetio da je Novi Pazar kao grad sa preko 100.000 stanovnika sa najmanjim budžetom u Srbiji.
„Novi Pazar je 10 puta veći od Čajetine, a ima četiri puta manji budžet. Međutim, kao grad sa tako malim budžetom, on izdvaja za medije popriličan iznos sredstava, poput Novog Sada ili Niša“, ističe on.
Po pitanju solidarnosti među kolegama Kočović smatra da je ona potrebna, ali ne sa svima.
„Potrebna je solidarnost nas medija koji radimo profesionalno. Ja ne mogu da se solidarišem sa svakim ko se zove novinar, osim sa onima koji poštuju etički kodeks i izveštavaju u skladu sa Zakonom. Potreban nam je reset, da se definiše ko je ko. Mislili smo da će sufinansiranje medijskih projekata biti spas, ali u ovom sistemu se ispostavilo da je to mnoge medije uništilo“, smatra Kočović.
On dodaje da bi profesionalne vesti trebalo da budu plaćene, ali da je problem što građani veruju da treba da ih dobijaju besplatno, što itekako otežava borbu za prepoznatljivost i podršku.
Zirojević: Neophodan ozbiljan medijski reset
Urednik portala Južne vesti iz Niša Milan Zirojević kaže da zbog pritisaka lokalnih funckionera oni od 2018. godne ne učestvuju na lokalnim konkursima za sufinansiranje medijskih projekata.
Navodi da grad Niš poslednje dve godine izdvajao po 85 miliona za medije, od kojih su najviše dobile dve TV imperije i Narodne novine.
„Ne učestvujemo više ni na opštinskim konkursima na jugu Srbije, a u Nišu ne učestvujemo zato što su nam dodeljivali neke male cifre i odbijali nam projekte sa čudnim obrazloženjima, na granici uvredljivosti. Zato smo odlučili da ne dajemo legitimitet tom postupku“, objašnjava urednik Južnih vesti.
On je naveo da su mediji bliski vlasti, od prošle godine počeli da dobijaju novac za projekte koji razvijaju aktivizam i kritičku svest građana, koristeći projektni jezik iz međunarodnih projekata.
„To funkcioniše tako što prave emisije gde funkcioneri gostuju i pričaju hvalospeve na svoj račun“, kaže Zirojević.
Dodaje da tamošnji funkcioneri sve više koriste društvene mreže za obraćanje javnosti, jer tu nema pitanja i potpitanja, što je posao novinara.
On je pohvalio primer kolegijalne solidarnosti novopazarskih medija, navodeći da su novinarska udruženja veoma bitna, ali da je neophodan ozbiljan medijski reset.
„Država je pokušala sve da obesmisli pa i to izmišljanjem nekih udruženja, ali nije uspela u tome. Zadovoljan sam što NUNS i dalje postoji u komisijama, ali imam mala očekivanja od ove vlasti, gde zakoni služe da bi se kršili. Potreban nam je ozbiljan medijski reset, jedna regulacija koja nije samo zakonska, nego i moralna i profesionalna, pa da se dogovorimo zašto nam uopšte služe mediji“, tvrdi Zirojević.
Naglašava da u 21. veku treba rešavati bazične stvari kako bi se iz „sadašnje medijske džungle“ napravili pozitivni pomaci.
Irić: Živimo u zemlji čuda, svima se može desiti OK radio
Samostalni novinar Radoman Irić kaže da u Vranju nema ni države ni lokalne samouprave, te da tim gradom vladaju četiri čoveka sa svojim imperijama koje su nelegalno stekli.
On je podsetio prisutne na sve ono što se u proteklih dve godine i pet meseci dešavalo tamošnjem OK radiju.
„Do danas na tu temu država i lokalna vlast nisu reagovale, odnosno reagovale su na način kako to njima odgovara. Navodno, raspisivani su tenderi, ali sve se završava time da taj časni OK radio, koji dogodine slavi 30. rođendan, ne zna šta će i kako će dalje“, objašnjava Irić.
On je od 2015. godine, od početka ovog modela sufinansiranja medijskih projekata, do danas bio član preko 120 komisija koje su odlučivale o raspodeli novca.
„U većini slučajeva sam se neprijatno osećao, jer se ljudima, koji su dobili instrukcije, ne može objasniti šta je to javni interes“, naveo je Irić.
On je na pitanje da uporedi stanje u novinarstvu ranije i danas naveo primer da je na početku radne karijere, posle samo godinu dana dobio mogućnost da besplatno zimuje.
„Uporedite samo to, dok danas sa predstavnicima medija iz Vranja, Bujanovca i Preševa pokupavam da napravim nešto zajedničko. Ideja iz Novog Pazara mi je simpatična i mislim da je to put našeg delovanja. U protivnom, živimo u zemlji čuda u kojoj svi možete da se probudite i da vam se na ovaj ili onaj način desi OK radio“, zaključio je Irić.
Radetinac: Predstoji nam nova velika borba
Urednik portala A1tv Enes Radetinac izrazio je bojazan da će Novi Pazar na predstojećem konkursu, početkom naredne godine, smanjiti sredstva za sufinansiranje medijskih projekat.
On veruje da Radio televizija Novi Pazar i ove godine putem tendera obezbeđuje novac.
„Pre nekoliko meseci bio je raspisan konkurs za promociju Reciklažnog centra. Mi smo se prijavili, ali ispostavilo se da je ta televizija imala najnižu ponudu. Mislim da je to bio ’probni balon’ da vide kako će to da urade. Interesantno da je taj poziv trajao svega nekoliko dana pre nego su se otvorile ponude. Plašim se da nam predstoji nova velika borba“, smatra Radetinac.
On je poručio kolegama da se udružuju zarad zajedničkog interesa, verujući da im Novi Pazar može poslužiti kao dobar primer.
„Mi udruživanjem nismo tražili ništa što je njihovo, već ono što je naše i što je u skladu sa realnim ocenama projekata. Nisam za to da se ne prijavljujemo na konkurse, već da upravo prijavljivanje bude deo naše borbe“, kaže Radetinac.
On smatra da udruživanje treba da bude glavna poruka ovog skupa.
„Moramo da budemo svesni činjenice koju zaboravljamo, a to je da smo za ovo stanje krivi mi. Ja neću da me dele da sam ovaj ili onaj medij, da pripadam jednoj ili drugoj strani, ja hoću da radim ono što sam naučio poštujući Kodeks novinara i da to bude glavna stvar oko koje se borimo“, zaključio je Radetinac.
Konferenciju „Važnost opstanka lokalnih medija – sufinansiranje medijskih projekata“ organizovao je Free media, uz finansijsku podršku Ministarstva informisanja i telekomunikacija i Misije OEBS u Srbiji.
S. Ljajić / A. Bajrović
