Naslov knjige simbolično upućuje na svetionike zavičajnih vrednosti, prošlih vremena i jednostavnog, ali teškog seoskog života, osvetljavajući ne samo zavičaj, već i vrednosti koje nas podsećaju ko smo i odakle dolazimo.
Nermin, koji blizu 20 godina radi kao vaspitač u Predškolskoj ustanovi “Mladost“, za portal Free media kaže da je u ovoj zbirci pisao o svom selu Vrapče, nadomak Jezgrovića, koje danas broji tek nekoliko porodica.
“Knjigu sam pisao tri godine, ali je ona zapravo nastajala celog mog života. Želja mi je bila da kroz autentične životne priče, pesme i sećanja dokumentujem život sela koje polako nestaje, ne samo ovog već i ostalih širom Sandžaka. Pisao sam o mukotrpnom životu, o tome kako se nekada živelo, kako su se ljudi mučili, ali i o našim snovima o nekom boljem životu i budućnosti“, priča nam on.
Selo Vrapče, nadomak Jezgrovića
Ističe da je veći deo knjige urađen na osnovu istinitih događaja, a da je posebnu pažnju u knjizi posvetio ulozi žene, odnosno majke, u vaspitanju dece.
“Ona je od bosonoge devojčice, koje je čuvala stado, izrasla u ženu koja je dobra domaćica i majka, koja je othranila i vaspitavala decu, školovala ih i izvela ih na put. Naši roditelji su uglavnom bili neškolovani ili su imali tek nekoliko razreda“, pojašnjava on.
U knjizi se smenjuju slike detinjstva bez struje, svakodnevnih pešačenja do škole u Ribariću, ali i duboko emotivne priče o roditeljima, naporima da se deca školuju i odgoje.
Poseban utisak ostavlja priča o sudbini dece koju su roditelji davali drugima – ne iz nebrige, već iz siromaštva i nade u bolji život. Autor piše i o iseljavanju u Tursku, o ratnim devedesetim, o ljubavi kao univerzalnoj vrednosti i pokretaču bošnjačke kulture.
“U knjizi je opisan moj i život mojih roditelja, život svih ljudi moga kraja. Zapravo je to zbirka o svima nama, o celom Sanžaku, bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost. Cilj mi je bio da kroz nju otmem od zaborava prošlost, jer jedino što ostaje za nama je pisana reč”, kaže Nermin.
Knjiga je obogaćena autentičnim fotografijama iz Nerminove privatne arhive i njegovih komšija, dodatno osvetljavajući svet koji se gubi u tišini zaboravljenih sela.
Zbirka je podeljena u četiri tematske celine: Zavičaj u srcu, Vrednosti koje traju, Koreni ljubavi i Učionica života. Poslednji deo knjige posvećen je njegovom vaspitačkom pozivu.
Nermin trenutno radi u isturenom odeljenju Predškolske ustanove “Mladost” u selu Lukare. Ranije je radio i kao učitelj u selima Draga, Vrba, Koniče, Paljevo i Orlje.
Posao vaspitača
S ponosom ističe da je jedini vaspitač u ovom pretežno ženskom kolektivu, ali da se nikada nije pokolebao, jer su “duša pesnika i vaspitača gotovo iste”.
“Naše duše su pune saosećanja, ljubavi i iskrene emocije. Sa takvom dušom se jednostavno moraš roditi, ne možeš raditi sa decom ako nisi stvoren za to, niti možeš pisati poeziju ako nisi stvoren za nju, moraš imati nešto u sebi”, kaže on.
Na času sa predškolcima
Priznaje da je i on neka vrsta ‘fenjera u noći’, jer ruši predrasude da se ovim poslom ne mogu baviti i muškarci.
“Ima ljudi koji na moj posao gledaju sa dozom podozrenja. Za ovih 20 godina je bilo svega, kao što ima i onih koji sve to normalno prihvataju, naročito koleginica, koje su uvek tu da mi pomognu prijateljski, ako treba”, priča nam Nermin.
Kaže da voli posao vaspitača i da ga radi sa mnogo ljubavi.
“Leti, kada su predškolci na raspustu, radim uglavnom sa mlađim uzrastima i tada budem i odgajatelj. Tu decu često treba i nahraniti, a meni to nije teško, jer ja radeći taj posao zapravo hranim svoju decu. Moji roditelji nisu bili školovani ljudi, ali su mene školovali da se ne bih mučio kao oni i da bih mogao od svog rada da živim”, priča nam.
Sa ponosom ističe da je njegovo najveće bogatstvo ono što vidi kada se okrene iza svojih godina rada.
“Iza sebe vidim 20 generacija dece koja su postala porodični ljudi. Iza mene ne stoje građevine i skupi automobili, već odrasli, porodični ljudi. Mi vaspitači postavljamo temelje zdravim, obrazovanim ljudima i na to sam veoma ponosan”, kaže ovaj ponosni otac troje dece.
Na kraju poručuje da mu nije žao što je ostao da živi na selu, jer je pomagao roditeljima koliko je mogao, ima zdravu porodicu, zdravu, obrazovanu i vaspitanu decu.
Izdavanje 200 primeraka ove knjige jednim delom finansijski je podržao Grad Novi Pazar.
Promocija knjige najavljena je 14. maja u Tutinu, u Kući mira, u organizaciji Bošnjačkog nacionalnog vijeća, kao deo obeležavanja Dana bošnjačke nacionalne zastave, na kojoj će osim autora govoriti Ersan Muhović i Indira Hadžibulić.
Nakon toga, 30. maja, knjiga će biti promovisana u Kulturnom centru u Novom Pazaru, gde će govoriti Hasna Ziljkić i Šefka Begović Ličina.
A. Bajrović
