Ovaj projekat realizuje Državni univerzitet u Novom Pazaru (DUNP) u saradnji sa Filozofskim fakultetom u Beogradu i spoljnim saradnikom Državnog univerziteta u Njujorku.
Asistentkinja na DUNP Hana Sejfović rekla je za portal Free media da je istraživanje pokazalo da bi aktivnosti koje promovišu multikulturalnost trebalo da budu učestalije.
„Kada govorimo o našoj lokalnoj zajednici, nastavnici iz Novog Pazara ocenjeni su kao veoma kompetentni da rade u multikulturalnim sredinama. To je zato što i oni sami potiču iz multietničkih sredina i spremni su da daju mnogo preporuka za rad nekima koji su možda na početku karijere ili su u gradovima gde nema toliko kulturne šarolikosti kao što ima u Novom Pazaru“, kaže Sejfović.
Dodaje da je jedan od zaključaka i da se u školskom programu više obrađuje kultura dominantnih nacionalnosti, ali da je taj problem prepoznat i da se očekuje da će preporuke, u skladu sa prikupljenim rezultatima, biti uvažene.
Docent dr Milena Belić sa DUNP rekla je da se ovaj nacionalni projekat sprovodi već drugu godinu i da je do sada promovisan na brojnim naučnim skupovima.
„Projekat je sproveden na teritoriji Republike Srbije i obuhvatio je veliki uzorak učenika, stručnih saradnika, nastavnika i roditelja. Možemo da budemo ponosni na metodologiju koja je savremena i kojom smo pokušali zapravo da uhvatimo kontekst etničkog identiteta u odnosu na kontekst sredine u kojoj učenici rastu i razvija se, i u odnosu na to da li su manjina ili većina“, izjavila je Belić.
O rezultatima ovog istraživanja u Novom Pazaru govorio je i master politikolog sa bogatim iskustvom u radu sa mladima, Haris Imamović.
On je istakao da su rezultati pozitivni kada je multikulturalnost u pitanju, ali da to za Novi Pazar nije ništa novo.
„Čini mi se da su mladi u Novom Pazaru svesni te dugogodišnje, decenijske različitosti i da smo mi na dobar i kvalitetan način organizovali sebe, svoj život, porodice i svoje svakodnevno funkcionisanje kako bismo na pravi način ispoštovali svog komšiju, druga, prijatelja, kolegu, koji je na neki način, iz nekog ugla drugačiji u odnosu na nas“, kaže Imamović.
Prema njegovom zapažanju neformalno obrazovanje predstavlja bolju polaznu osnovu za mlade, jer oni na lakši i kvalitetniji način dolaze do istina o drugom i drugačijem kada im ništa nije servirano unapred već kada samostalno dođu do zaključka.
„To kažem zato što u školama postoje neka već uspostavljena pravila i definicije od strane, države, ministarstva, autora udžbenika i slično. Međutim, mi na radionicama i u neformalnom radu generalno, dolazimo do svoje istine. Mladi kreiraju svoju istinu na tim dešavanjima i tu ne postoje definicije, mi ih sami kreiramo“, naglašava Imamović.
Finalna faza projekta obuhvata diseminaciju, odnosno saopštavanje rezultata školama u kojima su sprovedena istraživanja, kako bi one unapredile svoje prakse.
Naglasak će biti i na veće uključivanje roditelja u proces rada na programima uvažavanja kulture etničkih manjina i promovisanja vrednosti inkluzije.
Finansijska sredstva za ovaj projekat obezbedio je Fond za nauku Republike Srbije, u okviru programa “Identiteti”.
S. Ljajić
