Na Svetski dan pismenosti sagovornici portala Free media, prosvetni radnici i IT stručnjaci iz ovog grada ističu značaj jezičke pismenosti pre svih drugih veština, koje definišu savremeni koncept pismenosti.
Profesorica srpskog i bosanskog jezika i književnosti u novopazarskoj Osnovnoj školi “Bratstvo“ Elida Lekpek kaže da digitalna pismenost “treba da bude pomoć, a ne nadmoć“.
“Potrebno je proći prvi ciklus obrazovanja, pa tek onda ‘olakšati’ sebi digitalnošću. Internet je moćno, ali i najjeftinije sredstvo za istraživanje, kreaciju i promociju. Prvo treba formirati jasnu misao pretočenu u glasnu i smislenu rečenicu, pa tek onda širiti svoje sposobnosti komunikativno-informacionom tehnologijom“, ističe profesorica Lekpek.
Dodaje da je za pismenost neophodna ozbiljna i “skupa” priprema od malih nogu.
Elida Lekpek, profesorica srpskog i bosanskog jezika i književnosti
“Neka deca naša budu ’pčele’ koje predstavljaju radinost, posvećenost i motivisanost. Naučiti dete da uči i misli svojom, a ne tuđom glavom je put do uspeha, pa tek onda jeftina, digitalna ili umešna upotreba tehnologije“, kaže ona.
Univerzitetski profesor i IT stručnjak Šemsudin Plojović iz Novog Pazara, takođe daje prednost jezičkoj pismenosti.
“Komunikacija je prenošenje ideja, a ideje se prenose kroz reči i sigurno je da jezička pismenost ima prednost nad digitalnom. Ako ne znamo adekvatno da koristimo reči, onda ne možemo da prenesemo naše ideje jedni drugima, niti modelima veštačke inteligencije. Neophodno je da znamo da ih adekvatno formulišemo, a to nije moguće bez bazične pismenosti“, kaže profesor Plojović.
Naglašava da živimo u vremenu brzih rešenja, ali da osnovna jezička pismenost ne može brzo da se stekne.
“Za nju je potrebno uložiti i vreme i trud, pre svega u učenje, a onda i u čitanje, ali je to preduslov i ono što vas razlikuje. Ako mislimo da možemo taj deo da preskočimo tako što ćemo brzo da naučimo da nešto iskucamo i iskomuniciramo ubuduće kroz digitalne formate, to nije moguće“, tvrdi on.
Usaditi deci ljubav prema knjizi – izazov za roditelje i nastavnike
U vreme brzih promena i digitalnih izazova, najteži zadatak, kako za roditelje tako i za prosvetne radnike je da deci usade ljubav prema knjizi.
Profesorica Lekpek kaže da je čitanje za um važno kao i treninzi za telo, te ističe da sve više nedostaju prirodni razgovori među decom i ljudima.
”Prvo stvaramo navike, a onda one oblikuju nas. Čitanje pozitivno utiče u svakoj sferi obrazovanja. Najviše nedostaje kada kažu – ja znam, ali ne znam kako da objasnim. Bojim se da sveprisutna digitalizacija u velikoj meri utiče na empatiju, fokusiranost i na ulogu sagovornika”, upozorava ova profesorica i roditeljka.
Ona savetuje da umesto traženja krivca, više radimo na podizanju svesti o značaju jezičke pismenosti.
”Izazovi su svakodnevni, kao i borba sa njima. Postoje deca koja izražajno pričaju i, naravno, vidi se način odgoja, ali više je onih koji čitanje i pisanje zamene digitalizacijom u potpunosti. Nije vreme tražiti krivca, već poboljšati svest”, smatra Lekpek.
Profesor Plojović naglašava da deca najviše uče po modelu ponašanja roditelja, ne zanemarujući ni ulogu i odgovornost društvene zajednice u kojoj živimo.
”Mi smo, nažalost, prilično siromašno društvo, materijalno, istorijski i intelektualno. Da biste nešto dali, vi to morate da posedujete. Da biste detetu dali ili kreirali čitalačku naviku, potrebno je da roditelj to isto ima. Ako mene dete po ceo dan viđa da gledam u telefon, TV ili neki drugi ekran, nije moguće da moja poruka da ono treba da čita knjigu dopre do njega”, objašnjava on.
Naglašava da se kvalitetne navike ne mogu brzo i lako steći.
Šemsudin Plojović, univerzitetski profesor
“Izazov je za svakog od nas roditelja da motivišemo decu da uče i čitaju. U knjigama se sporo dešavaju stvari, morate pročitati više stranica, a deca kroz video igre to danas gube. Međutim, nije moguće kvalitetno iskustvo steći tako lako. Ono što mi danas možemo da nađemo skrolovanjem su veoma površne informacije i iskustva i to je neuporedivo sa knjigom, pisanim tekstom, bilo digitalnim ili štampanim”, navodi Plojović.
Na naše pitanje da li ćemo, uz savremene tehnologije dugoročno dobijati površne generacije, ovaj univerzitetski profesor odgovara da će se to dogoditi samo siromašnim društvima.
”Da, mi kao siromašno društvo dobićemo površne generacije, ali bogati narodi neće. Oni će imati tutore i mentore da bi njihova deca i dalje učila na klasičan način”, smatra Plojović.
Upoređujući čitanje sa putovanjem profesorica Lekpek čitanju daje blagu prednost.
”Čitalac otkriva neznane svetove i život drugih ljudi. Upoznaje čoveka bolje nego da ga je na putu sreo. Svoj život obogaćuje, kao i putnik. Ali postoji razlika između duhovnog krstarenja svetom koji grade pisci i pravog putovanja”, kaže ona.
Dodaje da, uprkos svakodnevnim izazovima, uvek treba imati na umu da je čitanje i živa komunikacija najbolji način da se deca osposobe za život.
”Naša odgovornost je velika. Neiscrpno osposobljavanje dece za život kroz čitanje i razgovor. Navesti decu na osoben stil razmišljanja u okviru pozitivnih emocija. Tada je kreativnije, fleksibilnije i otvorenije. Čitanjem do novih saznanja, jer takav čovek mora biti važan”, ubeđena je ona.
Veći stepen pismenosti novih generacija, prema mišljenju profesora Plojovića, može se obezbediti kroz reformu obrazovnog sistema i konstantnu edukaciju prosvetnih radnika, a njihov najveći izazov je motivacija.
”Motivacija dece je najveći izazov svakog čoveka koji radi u obrazovnoj instituciji, jer već danas ona idu u školu zato što moraju. Obrazovanje mora da se transformiše i da bude interesantnije. To ne znači da se manje radi, već da se radi na način koji će deci biti interesantan. Videćete da u narednih deset godina nećemo moći da prepoznamo škole”, zaključuje Plojović.
Podaci govore da u svetu ima oko 900 miliona nepismenih, dok u Srbiji ima oko 850.000 stanovnika, od čega je više od 165.000 potpuno nepismeno.
Kompjuterski je nepismeno više od 50 odsto stanovništva Srbije.
Međunarodni dan pismenosti obeležava se 8. septembra, u cilju podsećanja međunarodne zajednice na status pismenosti i obrazovanja odraslih na globalnom nivou.
Ideja je nastala u septembru 1965. godine u Teheranu na Svetskoj konferenciji ministara obrazovanja na temu iskorenjivanja nepismenosti.
S. Ljajić
Foto: Pixabay, privatna arhiva
