Roditelji sa kojima smo razgovarali smatraju da sa ovim problemom često ne mogu da se izbore sami, već da im je neophodna stručna pomoć lekara i nutricionista.
Specijalista higijene u Zavodu za javno zdravlje (ZZJZ) Selma Bihorac kaže da mnogi roditelji već od četvrte, pete godine svoje dece počinju da primećuju probleme sa prejedanjem i nekontrolisanim unosom hrane.
„Konkretno, od mojih 250 pacijenata, 34 njih ili skoro 14 odsto su mladi do 18 godina. Mislim da se sa gašenjem školskih kuhinja, roditelji i društvo suočavaju sa problemom gde će dete potrošiti novac i koje će navike razviti u kasnijem životu”, rekla je ona za naš portal.
Ukazuje na to da se kada deca odrastaju u lošem okruženju povećava rizik od izbora poput cigareta, nargila, igara na sreću ili drugih ponašanja, te da sve to ima duboke posledice na budućnost mladih i na šire društvo.
Specijalista higijene Selma Bihorac
„Nedostatak školskih kuhinja je samo jedan od faktora koji su doveli do problema sa ishranom i lošim navikama. To je bio ključni sistemski mehanizam kontrole i podrške koji je decu usmeravao na zdravije izbore. Vreme je da ponovo razmotrimo ovakve inicijative i pronađemo rešenja koja će našoj deci obezbediti sigurniju i zdraviju budućnost“, naglasila je Bihorac.
Ona smatra da su mane modernog doba to što nam je sve na dugme, ne moramo više ni do prodavnice, jer većina toga može da stigne na našu adresu.
„Neredovno spavanje koje je često prisutno kod dece, ustajanje u podne, spavanje i prejedanje u kasne sate gaziranim sokovima i nezdravim grickalicama, su dodatni razlog zbog čega se sve više dece javlja u savetovalištu. Nedostatak fizičke aktivnosti je ključni faktor rizika za zdravlje, decu od malena treba učiti da svakodnevno imaju sat vremena fizičke aktivnosti, bez obzira na vremenske uslove”, pojašnjava ova doktorka.
Dodaje da sa godinama fizička aktivnost treba da postane rutina, jer telo pamti i posledice neaktivnosti dolaze na naplatu.
„Sa edukacijom bi se trebalo početi od najranijeg uzrasta, kroz osnovne škole i vrtiće, da bi se deca upoznala sa zdravim navikama, a ključnu ulogu tu imaju učitelji i veroučitelji. Na taj način bi se moglo doprineti boljoj prevenciji“, kaže Bihorac.
Ona savetuje da deca od tri godine već treba da znaju koja hrana nije zdrava.
„Roditelji ne smeju da dozvole da im dete kaže da je bljak to narandžasto ili zeleno što pliva u njihovom tanjiru. Deca moraju da znaju da je to povrće koje im daje vitamine i minerale, moraju dakle da steknu zdrave navike i izbore u životu”, objašnjava ona.
Dodaje da roditelji treba da prepoznaju znakove zavisnosti od hrane kod deteta, kao što su nervoza, napadi bez slatkiša, koji su znaci dijabetesa i da na vreme potraže stručnu pomoć lekara.
M. Smailović
Foto: Freemedia, Pixabay
