Fejsbuk, X, Instagram, Tviter, YouTube i TikTok nisu obuhvaćene Zakonom o izboru narodnih poslanika, čiji član 170 tretira samo tradicionalne medije, odnosno televiziju, radio, štampu i registrovane portale, pa tako tehnički naši političari ne krše ovu tišinu.
Konsultant za digitalne komunikacije iz Novog Pazara Haris Imamović smatra da pitanje poštovanja izborne tišine ne treba svesti samo na Zakon, već i na poštovanje integiteta jednog demokratskog procesa, kakav je izborni.
“Trebalo bi da postoji jaka samoregulacija i personalna težnja aktera da poštuju pravila procesa u koji su se upustili. Takav sistem postoji u Švedskoj i akteri ga nazivaju ’džentlmenski sporazum’. On nije ništa drugo do usmeni dogovor aktera da će poštovati izbornu tišinu“, kaže on za portal Free media.
Imamović dodaje da je Srbija jedina država u regionu u kojoj ova tišina traje 48 sati, dok kod ostalih traje 24 časa ili započinje na dan izbora pa do zatvaranja biračkih mesta.
Na naše pitanje da li ovaj Zakon, ali i ostale srodne medijske zakone i pravilnike treba menjati i unaprediti, on odgovara potvrdno, uz napomenu da to nije nimalo lak posao za državu.
Haris Imamović
“Nezaboravimo da je internet transnacionalni prostor, neomeđen i da ne pripada nijednoj suverenoj državi. Njega možemo posmatrati preko pružaoca digitalnih usluga, kao što su, na primer, Meta i Google. Uspostavljanje bolje i efikasnije saradnje sa ovim i sličnim kompanijama, može značajno pomoći ne samo uređenju izbornog procesa na društvenim mrežama, već i dati moguća rešenja i odgovore na prevenciju i drugih probema, kao što su digitalno nasilje, lažne vesti i ostalo“, rekao je Imamović za naš portal.
On pojašnjava da je kao koncept, izborna tišina zamišljena kao demokratski instument koji će biračima omogućiti da naprave otklon od siline izborne kampanje, svih mitinga, konvencija, postera, flajera i pozivnih poruka, te da dobro razmisle, kako bi doneli valjanu odluku kome pokloniti poverenje na dan glasanja.
“Kako kampanja praktično ne prestaje, naprotiv – ona svoj vrhunac doživljava upravo na društvenim mrežama neposredno pre izbora, građanima je ova vrsta koncepta praktično nepoznata i nedostižna. Ove mreže su dragocen resusrs, posebno za mlade i za odrasle neopredeljene birače, na koje se može kratkom i efektnom porukom uticati“, kaže ovaj vrsni poznavalac digitalnih platformi.
On smatra da su novopazarski političari konačno prihvatili nove tehnologije i uvideli da je to jedini način da dodju do pojedinih grupacija.
“Televizija, tradicionalno u Srbiji i drži primat u inofrmisanju, i tu nema dvojbe, ali su internet portali i društvene mreže nadasve dobra dopuna medijskog predstavljanja. Razloga je mnogo, navešću samo jednostavan pristup i minimalna ulaganja u iste. Publika je već tu, trba je samo animirati“, rekao je Imamović.
On primećuje da su i lični profili na društvenim mrežama postali deo izborne trke kandidata, te da su preovlađujući formati fotografije i kratki video snimci, praćeni kadrovima sa skupova ili sprovedenih projekata.
“Istraživanja kažu da se mladi najčešće informišu na društvenim mrežama i portalima, čak 71 odsto, s toga su upravo oni ciljna grupa oglašavanja. Društvene mreže su pogodne zbog svoje brze i jednostavne „deljivosti“ već kreiranog materijala. Međutim, njihovo prisustvo neće isključiti tradicionalne medije“, zaključio je Imamović.
Izborna tišina traje do zatvaranja biračkih mesta, a tokom nje je u medijima i na javnim skupovima zabranjeno pozivati birače da glasaju za nekog od učesnika izbornog procesa, kao i predstavljanje kandidata i njihovih programa.
Za kršenje izborne tišine Zakon o izboru narodnih poslanika predviđa kazne do 600.000 dinara.
A. Bajrović
