Iz ove organizacije navode da prosečan indeks transparentnosti gradova i opština u Srbiji u 2022. godini iznosi 49 poena – jedan poen više u odnosu na prethodnu godinu, a tri poena više u odnosu na 2020.
“Iako se iz godine u godinu beleži napredak, prosek je ipak i dalje nizak”, ocenio je Nemanja Nenadić, programski direktor TS.
On je to ilustrovao rezultatima po kojima je skoro polovina (49%) opština poboljšala rezultat, ali je čak kod 46 odsto lokalnih samouprava zabeležen pad.
“Transparentnost je jedan od uslova za vladavinu prava. Danas smo svedoci urušavanja vladavine prava na globalnom nivou, ali upravo su rezultati ovog istraživanja dokaz da se i na lokalnom nivou mogu uložiti napori da se građanima obezbedi nesmetan pristup informacijama i postići rezultati“, rekla je Šenli Pinčoti, direktorka Kancelarije za demokratski i ekonomski razvoj misije Agencije za međunarodni razvoj (USAID) u Srbiji, uz čiju podršku je TS i ove godine sprovela istraživanje.
Nihad Biševac, gradonačelnik Novog Pazara, koji ima 87 poena, devet više u odnosu na 2021. godinu, rekao je da mu je drago što ovaj grad četiri godine ima kontinuitet.
„Zadržali smo trend povećanja transpraentnosti, a to nam je i bio glavni cilj – da budemo servis građana, povećamo njihovo poverenje, a samim tim i njihovo učešće u radu organa opštine“, rekao je Biševac.
Čevtrto mesto na ovoj listi zauzeo je Tutin, koji je ove godine ostvario do sada nezabeležen rast – sa 93. mesta prošle godine stigli su do četvrtog u 2022.
Slede Kanjiža, Užice, Veliko Gradište, Vranje, Leskovac, Vrnjačka Banja i Subotica.
Na dnu lestvice su, sa manje od 30 poena, Bujanovac, Knić, Kovačica, Sečanj, Koceljeva i Preševo.
Među gradskim opštinama, koje se zbog manjih nadležnosti ne mogu u potpunosti porediti sa drugim lokalnim samoupravama, najbolji rezultat već tradicionalno ima Surčin (69), a pridružilo se i Sevojno (63).
Što se tiče kategorija, minimalni rast transparentnosti je zabeležen u četiri oblasti, od kojih su značajne pomena „Javne rasprave i javni konkursi“ – sa 44,3 odsto na 54,7 odsto.
Pad je zabeležen takođe u četiri oblasti, a najveći je u slučaju „Informatora o radu” (sa 51,9 odsto na 41,7 odsto. Za razliku od prošle godine, kada je u oblasti javnih nabavki zabeležena najveća usklađenost sa merilima transparentnosti, ove godine je došlo do naglog pada (sa 95,5 odsto na 72,6 odsto), što je direktna posledica primene novog Zakona, jer naručioci više nisu u obavezi da informacije objavljuju na svom sajtu, već samo na Portalu javnih nabavki, što su mnoge JLS i uradile.
