Jedan od najvećih problema ovog grada je saobraćaj. Kolone automobila, uske ulice, ali i brojna nepropisno parkirana vozila, slika su koja to najbolje dočarava. Nas je zanimalo kako se sa time bore oni naši sugrađani koji znaju sve ulice u ovom gradu i koji radni dan provode u automobilima- taksisti. Kako bi oni rešili ove probleme, šta preporučuju nadležnima, a šta sugrađanima, koje ulice treba izbegavati, ukoliko je to moguće?
Ensad radi kao taksista osam godina, a za portal Free media kaže da je sada već ušao u rutinu i da njegov radni dan počinje ujutru u šest časova, a završava se obično oko 22 sata.
“Nisam znao da ću se baviti ovim poslom, taksista sam postao silom prilika. Ranije sam se bavio građevinom, radio sam fasade, moleraj. Pomaže mi i otac, radimo zajedno dve smene. Ujutru obično vodimo ljude na posao, do bolnice, roditelje koji vode decu u vrtić. Sve nekako ima svoje vreme i uvek otprilike znamo gde ko uglavnom ide“, pojašnjava nam on na početku razgovora.
Dodaje da su taksisti obično oni koji skoro sve znaju u ovom gradu, jer im često putnici prepričavaju novosti koje su čuli.
“Često znaš neke informacije koje nisi ni slutio da ćeš znati. Takav je to posao, moraš mnogo da znaš i mnogo toga da naučiš da bi mogao da radiš“, kaže Ensad.
Put ka vidikovcu na koji nas vodi je isti onaj koji vodi ka manastiru Đurđevi stupovi. Ensad kaže da mnogo turista tamo vodi.
“Ima turista, obilaze Đurđeve stupove. Ranije, pre nego što je počela pandemija korona virusa, dolazilo je više Kineza koje sam vodio da obilaze znamenitosti Novog Pazara i okoline. Nadam se da će nam se opet vratiti“, kaže on.
Pokazuje nam prelep pogled na Novi Pazar i brojna naselja koja ga čine.
“Odavde je prelep pogled na grad, od Banjske petlje, preko centra do Mura ili desno Selakovca. Ja živim u naselju Potok, koje je jedno od najstarijih, ali i najlepših. Blizu je centra grada, sve je nekako na dohvat ruke, ne moraš automobil ni da koristiš, sve možeš da obaviš pešice“, priča nam ovaj novopazarski taksista.
On smatra da su dobre strane Novog Pazara to što ovaj grad, ali i narod imaju dušu, a loše to što je prenaseljen i infrastrukturno opterećen.
“Tu pre svega mislim na tesne ulice, sokake. Ima tu prilično problematičnih ulica, baš u mom naselju, u Potoku, gde su velike uzbrdice, zatim u naselju Jermiše, gde su uske ulice. Zimi je najgore, ali se mi pridržavamo pravila, uvek imamo nove gume na vozilu, brinemo za svoju i bezbednost putnika“, kaže Ensad.
Pitamo ga da li je zadovoljan kako stvari u ovom gradu funkcionišu, da li bi moglo nešto da se promeni, da bude bolje.
“Sve može bolje, naravno, ali treba čovek da sagleda neku realnu sliku, da bude malo i zadovoljan. Ja mnogo putujem, vidim kako je u drugim gradovima, šta se dešava, kako se radi, tako da mogu da kažem da mi ima treba da smo zadovoljni, jer nismo među najgorima, već među boljima. Ipak, Novi Pazar napreduje, razvija se, širi, prave se novi stambeni objekti“, tvrdi on.
Međutim, ipak priznaje da ni ovde nije sve kako treba, pokazuje iskrpljen i raskopan asfalt, uske i makadamske ulice, gde ne bi nikako poveo turiste, jer je to za njih neshvatljivo.
Ukazuje nam na nepropisno parkirane kamione i automobile u uskim uličicama.
“Smetaju nam, prilično je opterećen saobraćaj u ovom delu grada. Tu se još prave i dve-tri zgrade, ima mnogo ljudi koji dolazi na posao. Pre nego što sam postao taksista mislio sam da znam sve ulice u ovom gradu, shvatio sam da mnoge od njih nisam znao, nisam čuo ni da postoje“, priča nam Ensad.
Dodaje da u ovom gradu ima posla za taksiste, iako ih na prvi pogled ima mnogo.
“Posla ima i zimi i leti. Leti nam dolazi dijaspora, vodimo ih do aerodroma, zimi opet ljudi često idu na Kopaonik, Zlatibor. Preko godine mnoge vodimo do Beograda na preglede, operacije, u ambasade, na aerodrome, ma ima posla“, iskren je.
Pitamo ga da li je prolazio kroz iskušenja o odlasku iz ovog grada.
“Bilo je takvih iskušenja, čak sam jedno vreme i radio u inostranstvu, u Švedskoj. Išao sam sedam-osam puta, radio po dva-tri meseca, ali sam ipak na kraju odlučio da ovde nastavim život“, priča nam on.
Dok se vozimo magistralnim putem koji vodi ka Ribariću, pojašnjava da su tu preko dana velike gužve i da taj deo grada treba izbegavaju oni koji to mogu.
Priča nam da je tokom pandemije korona virusa, kada je ovaj grad bio u žiži javnosti zbog broja smrtnih slučajeva, vozio besplatno medicinsko osoblje do posla i nazad kući.
“Moja starija sestra radi u Opštoj bolnici, na Odeljenju urologije i dečije hirurgije, tako da smo preko nje bili upoznati kroz šta prolaze zaposleni. Bilo je to stvarno teško vreme, rizikovali su živote, a otac i ja smo hteli da im bar malo olakšamo vozeći ih besplatno do posla“, kaže Ensad.
Dok prolazimo pored Gradskog stadiona priseća se svog dede, koji je bio verni navijač Fudbalskog kluba Novi Pazar i zbog toga nagrađen propusnicom da može džabe da gleda njihove utakmice.
Emisija “Novi Pazar na točkovima“ urađena je u okviru projekta “Slike i prilike Novog Pazara“, koji realizuje Free media, a sufinansiran je iz budžeta Grada Novog Pazara za 2024. godinu.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
A. Bajrović
Video kamere: I. Ziljkić
Video dron: D. Mićić
Emisija “Novi Pazar na točkovima“ urađena je u okviru projekta “Slike i prilike Novog Pazara“, koji realizuje Free media, a sufinansiran je iz budžeta Grada Novog Pazara za 2024. godinu.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
