Ambasadorka Belgije u Srbiji Kati Bugenhout rekla je da je njena zemlja “danas jedna od šampiona reciklaže u Evropskoj uniji (EU)” i da je to rezultat toga što su od samog početka sprovođenja tog procesa pre 30 godina “vlasti uvek u komunikaciji sa građanima”.
“Potrebno je da svako od nas promeni svoje ponašanje, a to je najteže uraditi. Kada idemo iz prodavnice u prodavnicu i svuda uzimamo plastične kese, moramo sebi da postavimo pitanje šta će nam sve te plastične kese. Zbog toga je važno da postoji komunikacija između vlasti i građana o tome zašto je važno nešto uraditi i promeniti navike”, istakla je Bugenhout.
Prema rečima Plamene Halačeve, zamenice šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji, većina građana zemalja članica EU zabrinuta je za stanje životne sredine.
“Izazovi u ovoj oblasti su svakoga dana sve veći, zato nam je važno da imamo ovakve razgovore gde zajedno možemo da tragamo za rešenjima koja će nam omogućiti da napravimo napredak u ovoj oblasti”, rekla je Halačeva.
Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije, smatra da zelene tranzicije nema bez učešća građana.
On ističe da analize pokazuju da građani Srbije jesu za reciklažu, ali da problem, kao što su nepostojanje adekvatne infrastrukture za industrijski otpad, partokratija u komunalnom sektoru i neekonomska cena komunalnih usluga predstavljaju prepreke za efikasniji reciklažni sistem.
“Oko 100 miliona evra reciklabilnog otpada godišnje u Srbiji ode u nepovrat, a posledice su havarisana životna sredina i visoki troškovi za lečenje stanovništva. Biznis zajednica je trenutno najveći provajder rešenja koja se tiču cirkularne ekonomije i Zelene agende”, navodi Mitrović.
Govoreći o alternativama koje Srbiji stoje na raspolaganju, predstavnik projekta “EU za Zelenu agendu u Srbiji” Radovan Nikčević kaže da zelena tranzicija jeste skupa, ali da je svakako jeftinija od ostalih alternativa koje bi nas ostavile bez resursa i dovele do toga da se davimo u sopstvenom otpadu.
“Srbija se obavezala da u okviru Zelene agende za Zapadni Balkan do 2050. godine ostvari ambiciozne ciljeve. Međutim, u tim procesima još uvek zaostajemo za zemljama EU i zato je važno da ubrzamo proces zelene tranzicije. Mi sa EU moramo da usaglasimo naše politike i obezbedimo njihovu primenu, razvijamo tehnologije koje će omogućiti smanjenu potrošnju resursa i manje zagađenje i promenimo dosadašnje prakse i navike”, zaključio je Nikčević.
Panel diskusija je organizovana sa ciljem da omogući zajedničko razmatranje ključnih pitanja, identifikaciju najboljih praksi i podršku implementaciji politika koje promovišu cirkularnu ekonomiju i zelenu tranziciju.
Događaj je deo kampanje “Evropa je naša kuća” u okviru koje Delegacija Evropske unije u Srbiji organizuje seriju javnih razgovora sa predstavnicima vlade, akademske i biznis zajednice i civilnog društva o temama koje su bitne za evropsku budućnost Srbije.
E.Zekić
