Oni su za portal Free media rekli da profesionalna distanca ne podrazumeva odsustvo stava, ali da novinar mora da ostane odgovoran javnosti, da proverava činjenice i ne dozvoli da lična uverenja odrede način na koji izveštava.
Granica između novinarskog angažmana i aktivizma posebno može biti tanka u lokalnim sredinama, gde su novinari često i sami neposredno pogođeni problemima o kojima izveštavaju.
Kočović kaže da, iako na prvi pogled deluje da je te dve uloge teško razdvojiti, granica ipak postoji.
“Iako deluje kao da se radi o veoma teško odvojivim stvarima, pogotovo za lokalne novinare koji su često i sami predmet određenih dešavanja, koji udišu zagađen vazduh, voze raskopanim ulicama ili ih pogađaju drugi problemi o kojima izveštavaju, situacija je, bar po mom mišljenju, jednostavna. Novinar koji radi u javnom interesu ukazuje na društvene anomalije, istražuje zloupotrebe i izveštava o dešavanjima u svom gradu, regionu ili državi, apsolutno mora da se drži striktne provere činjenica, nepristrasnosti i obaveze da se čuju bar dve, ako ne i više strana”, rekao je ovaj novinar iz Novog Pazara.
Smatra da prelomna tačka nastaje kada novinar više nije samo onaj koji istražuje, proverava i izveštava, već postane direktni učesnik procesa koji prati.
Novinar Nikola Kočović
“Onog trenutka kada preuzme ulogu organizatora, predvodnika ili direktnog aktera neke političke stranke ili građanske borbe, on prestaje da bude neutralni posmatrač i kredibilni izveštač. Kada novinar svesno stavi svoju profesionalnu ulogu, svoj medij, svoje kapacitete u službu jedne agende, uz to prećutkujući suprotne argumente, on prelazi u domen aktivizma, građanskog ili političkog”, navodi Kočović.
Za njega je ključna razlika i u tome kome novinarski angažman služi, javnosti ili određenoj političkoj, građanskoj ili interesnoj grupi.
“Javni, odnosno, angažman novinara mora služiti pravu građana da dobije prave informacije, da sazna istinu, a nikako promociji ličnih ciljeva političara, stranaka ili nekih interesnih grupa”, kaže Kočović.
Još jasniju granicu povlači kada je reč o javnoj podršci političkim partijama, smatrajući da takvo svrstavanje dovodi u pitanje nepristrasnost novinara koji potom izveštava o istoj oblasti.
“Ako se pridržavamo profesionalnih standarda, novinar nikako ne može javno i aktivno da podržava političku partiju, a da nakon toga o nekoj temi izveštava na verodostojan i nepristrasan način. Kodeks novinara Srbije izričito propisuje da novinar ili urednik ne treba da izveštava o temama u kojima ima lični, politički ili komercijalni interes”, kaže Kočović.
Istakao je da problem nije samo u tome da li novinar veruje da može da ostane objektivan, već i u poverenju koje publika ima u njegov rad.
“Javnim svrstavanjem uz određenu opciju, novinar nepovratno kompromituje svoju profesionalnu nezavisnost i kod publike stvara realnu ili prividnu sumnju u objektivnost. Čak i ako novinar lično veruje da može ostati objektivan, takva praksa otvara prostor za političke pritiske i narušava njegov, ali i ugled medija iz kojeg dolazi, a na kraju i cele profesije”, ocenjuje Kočović.
Zbog toga smatra da bi novinar koji je javno podržao određenu političku opciju ili inicijativu trebalo da napravi i profesionalni otklon od izveštavanja o njoj.
Posebnu odgovornost imaju mladi novinari koji tek ulaze u profesiju i koji moraju da nauče da prepoznaju i sopstvene pristrasnosti.
“Mladim kolegama i onima koji planiraju da se bave ovim zanimanjem, pre svega, savetujem da preispitaju sopstvene pristrasnosti i da strogo primenjuju metodu konsultovanja više izvora. To je glavno oruđe protiv pretvaranja ličnog stava u pristrasno izveštavanje, da se prave jasne i nedvosmislene razlike između proverenih činjenica i ličnih komentara ili pretpostavki”, kaže on.
Posebno zanimljivim smatra upravo informacije koje potvrđuju ono u šta novinar već veruje, jer je tada potrebna još veća profesionalna opreznost.
“Novinari moraju sa dužnom pažnjom proveravati sve informacije, a ja smatram da se to još pažljivije mora raditi sa informacijama koje se poklapaju sa njihovim ličnim uverenjima, jer su na njih najosetljiviji. Posebno se treba čuvati nekritičkog prenošenja saopštenja i stavova interesnih grupa bez njihove dodatne provere i kontekstualizacije”, smatra Kočović.
Njegova poruka mladim kolegama je da kontinuirano neguju profesionalnu distancu i svest da su odgovorni isključivo javnosti, a ne političkim ili ekonomskim moćnicima.
Novinarka i urednica lista “Danas” Safeta Biševac smatra da novinar ne samo da može da ima stav o važnim društvenim i političkim pitanjima, već i da ga javno iskaže, pod uslovom da je jasno odvojen od profesionalnog izveštavanja.
“Novinar nikako ne sme da bude distanciran od društvenih i političkih dešavanja, već sasvim suprotno, mora da ih prati i bude informisan. Podrazumeva se da je poželjno da ima stav o bitnim dešavanjima i da može da ga iskaže u formi koju smatra za adekvatnu, kroz komentar, kolumnu, izjavu…”, kaže Biševac.
Prema njenom mišljenju granica je pređena kada lični stav preraste u politički ili partijski aktivizam, a novinarski posao postane sredstvo za njegovo promovisanje.
Novinarka i urednica lista “Danas” Safeta Biševac
“Međutim, neprihvatljivo je da novinar postane partijski ili politički aktivista koji će novinarski posao zloupotrebiti. To više nije novinarstvo već propaganda”, navodi ona.
Biševac ocenjuje da je takva vrsta propagande najvidljivija u medijima bliskim vlastima, ali da nije ograničena samo na njih.
“Vidljiva je uglavnom u medijma bliskim vlastima, ali, priznajmo i na ‘drugoj strani’, ali na sreću, značajno manje i puno benignije. Konkretno to znači da kada izveštava sa nekog događaja novinar mora da bude objektivan, a ne navija za ‘svoju’ stranu, tekstovi, čak i komentari, ne treba da se svedu na političke pamflete”, kaže Biševac.
Pitanje profesionalne distance dodatno se komplikuje kada novinari izveštavaju o ljudskim pravima, diskriminaciji, nasilju ili ugrožavanju slobode izražavanja, temama prema kojima teško mogu da budu vrednosno neutralni.
Biševac smatra da i tada novinar najpre mora da uradi svoj osnovni posao, utvrdi činjenice i pokuša da dobije odgovore nadležnih.
“Kada su u pitanju takve teme novinar najpre treba da izvesti o događaju, pozove nadležne institucije za komentar, a kroz njegov tekst ili izveštaj čitalac ili gledalac bi trebalo da zaključi da nasilje, kršenje ljudskih prava, slobode izražavanja nije prihvatljivo. Sramno je kada ovakve teme prati medijsko glorifikovanje počinilaca takvih (ne)dela, od silovatelja, pljačkaša, kriminalaca do ratnih zločinaca”, kaže ona.
Kao jedan od pokazatelja krize u kojoj se nalazi i novinarstvo i društvo vidi način na koji deo medija predstavlja počinioce teških krivičnih dela i ratne zločince.
“U delu naših medija kriminalci su odavno rijaliti zvezde, a ratni zločinci imaju status heroja. To nikako nije normalno i pokazuje dubinu krize u kojoj se celo društvo nalazi”, ocenjuje Biševac.
Granica između privatnog stava i profesionalnog identiteta novinara postala je još vidljivija sa društvenim mrežama, na kojima se od novinara često očekuje da se izjašnjavaju o istim događajima o kojima profesionalno izveštavaju.
Biševac upozorava da društvene mreže, uprkos brzini kojom prenose informacije, ne mogu da zamene profesionalne medije.
“Društvene mreže nisu mediji i sada ustaljen običaj da se ljudi informišu preko njih smatram vrlo opasnim. Ništa ne može da zameni ‘tradicionalno’ novinarstvo i medije, a na društvenim mrežama se često šire dezinformacije i laži”, kaže ona.
Ipak, ne osporava njihovu vrednost, niti smatra da bi novinari trebalo da se odreknu prava da na njima izražavaju lične stavove.
“Naravno, imaju društvene mreže i pozitivna dostignuća, brze su i informativne, ali kao i sve drugo, zavisi od njihove upotrebe i zloupotrebe. I čokolada je, u malim količinama, zdrava. Društvene mreže služe za izražavanje stavova i ne vidim problem u tome da novinari to čine, ali moraju da budu pažljivi. Jednostavno, ne treba da ‘lajkuju’ poruke mržnje, prelaze granice pristojnosti, šire propagandu…”, zaključila je Biševac.
A. Bajrović
Naslovna ilustracija: AI
Ukoliko ste propustili, pročitajte i naše tekstove iz arhive:
