U fokusu ove knjige je Gudževićeva emotivna veza sa rodnim Grabom i Golijom, a sadrži i oko 30 stranica njegove fotodokumentacije.
Osim autora, o knjizi su u Multimedijalnom centru govorili književnici Miodrag Raičević i Milivoje Pajović, uz muziku eksperta za bendžo Rečka Međedovića.
„Osećam se veoma neobično, jer me sve ovo podseća na onu priču kako je život sastavljen od one tvari od koje su sastavljeni i snovi“, ovom rečenicom prisutnima se obratio Gudžević.
Objasnio je da je Raičević najzaslužniji za objavljivanje dela „Bendžo u Grabu“, koja sadrži 124 kolumne koje su objavljivane u zagrebačkim Novostima 10 godina u kontinuitetu, a koje su raspoređene u 12 ciklusa nazvanih po drveću iz njegovog rodnog kraja.
„Nije mi bilo ni u peti, što bi Dalmatinci rekli, da od toga pravim knjigu. Kad ovo sve čujem od vas i kad vas ovde vidim, moram reći da se ta knjiga pomalo i meni sviđa“, kazao je Gudžević.
Pajović je rekao da knjiga odiše obiljem ljubavi prema porodici, te da poručuje da ne treba biti digitalan, već da treba spasiti analogne emocije.
„Potrebno je ispitati stavove autora, građanina sveta, čoveka koji može da ispriča svoje utiske o svetovima različitih polarizacija“, rekao je Pajović.
On je istakao da je knjiga je remek delo, dragoceni spomenik ovih naših dana i decenija, te da očarava intenzitetom dobronamernosti i prilježnosti kojom autor prilazi svakom čoveku.
„Tako se i pišu knjige spomenici, kada u njima istovremeno saznaješ o Kafki i o Ovidiju i o hodži Isu, o čudesnim satima Brane Petrovića i Ćamila Sijarića. Kako se malo pegla prevod nameštajući heksametre u daktilske sedamnaesterce, kako raste čovek i uzrasta trešnja, ali i to kakvi smo svi mi ponekad, kada ugasimo srce pa dugo zaboravljamo da ga ponovo i iznova upalimo“, zaključio je Pajović.
S.Ljajić
