Iz lokalne samouprave kažu da se građani interesuju o uslovima legalizacije, o čemu će oni detaljnije informacije imati tek nakon usvajanja Nacrta te dopune.
Načelnik Odeljenja za urbanizam Nihat Crnovršanin kaže za portal Free media da se očekuju brojne olakšice u proceduri ozakonjenja, te da veruje da omasovljenje legalizacije može biti uspešno.
“Inače, građani uvek očekuju neke olakšice po tom osnovu, a ovu aktuelnu jedva čekaju. Prema onome što piše u Nacrtu, ima dosta stvari koje će se oslanjati na izjavu o prihvatanju odgovornosti i priznanju imovinsko-pravnog osnova da bi objekat bio upisan i da bi došli do prava vlasništva nad njim. Možda će to uroditi plodom, videćemo“, rekao je on.
Istakao je da bi troškovi legalizacije prema najavljenim izmenama mogli biti manji za nekoliko stotina evra.
“Za ozakonjenje porodično-stambenog objekta od oko 200 kvadrata, računajući sve troškove taksi po različitim osnovama koje treba uplatiti, potrebno je izdvojiti između 600 i 700 evra. U odnosu na redovnu proceduru i to je bilo dosta povoljno. Međutim, ovo što se najavljuje je ekstra povoljno“, smatra Crnovršanin.
Nepoznat tačan broj nelegalizovanih objekata
Odeljenje za urbanizam u Novom Pazaru trenutno nema informaciju o tačnom broju nelegalizovanih objekata, jer je uslov za legalizaciju da se objekat nalazi na satelitskom snimku iz 2015. godine.
“Svi objekti koji su u proceduri su na satelitskom snimku, koji je napravljen 2015. godine. Ukupno je 22.000 objekata evidentiranih na takav način, za čiju legalizaciju je podnet zahtev u periodu od 2003. do 2015. godine“, kaže Crnovršanin.
Dodaje da je od tog perioda do danas izdato blizu 1.500 rešenja o legalizaciji.
On kaže da građani i inače pokazuju interesovanje za legalizaciju, ali da sam postupak usporavaju problemi imovinsko-pravne prirode.
“Da bi se objekat legalizovao mora da postoji taj imovinsko-pravni osnov. Međutim, dešava se da stranke ne mogu da reše pitanja ostavštine i nasledstva, a u nekim slučajevima inertnost stranke usporava postupak“, objašnjava načelnik urbanističkog odeljenja.
Dodaje da ima slučajeva da su objekti izgrađeni na nekom javnom zemljištu gde je planirana ulica ili su u pitanju nesuglasice među suvlasnicima.
Napominje i da nadležni ne odbacuju zahteve iz formalnih razloga, već da konstantno pozivaju stranke da nastave postupak ozakonjenja objekata.
S. Ljajić
