Narodne biblioteke „Dositej Obradović“ u Novom Pazaru ima 6.500 aktivnih članova, kojima je na raspolaganju fond od preko 80.000 knjiga različitih žanrova.
Bibliotekarka Mersiha Kadrović kaže na naš portal da se ta ustanova može pohvaliti brojnom čitalačkom publikom različitih uzrasta.
„Standardno najviše se čita beletristika, a naši korisnici dolaze sa unapred definisanim željama. Traže knjige u zavisnosti od starosne dobi i obrazovanja kao i trenutne aktuelne hitove koje reklamiraju izdavačke kuće, elektronski i štampani mediji“, navodi ona.
Dodaje da je najčitanija knjiga na Odeljenju za odrasle „Sedam sestara“, Lusinde Rajli, koja je među pet najčitanijih, a ostale su „Sa nama se završava“, od Kolin Huver, „Da je bolje, ne bi valjalo“, Bojana Ljubenovića, „Ljudi bez grobova“, novopazarskog pisca Enesa Halilovića, kao i „Moja genijalna prijateljica“, od Elene Ferante.
Od domaćih autora, najviše su se čitali romani Miodraga Majića „Ostrvo pelikana“ i „Deca zla“.
Princip preporuke i dalje najzastupljeniji
Mersiha ističe da kvalitetni naslovi ne zahtevaju reklamu te da je princip preporuke i dalje najzastupljeniji, a njena preporuka, kada su u potanju knjige za odrasle je knjiga „Dvori od oraha“, bosanskohercegovačkog i hrvatskog književnika i novinara Miljenka Jergovića, koja se, prema njenoj oceni svrstava u one koje poseduju književnu vrednost, a istovremeno pružaju užitak u čitanju.
„Ova knjiga predstavlja hroniku jednog veka ispričanu kroz epsku sagu o dve dubrovačke porodice, počevši od kraja ka početku, od potomaka ka precima, od smrti ka rođenju i kroz sudbine običnih ljudi i naizgled beznačajnih detalja oslikava kompleksnu istoriju ovih prostora“, naglašava ona.
Ističe da se Novi Pazar može pohvaliti izuzetno bogatim kulturnim nasleđem, koje obogaćuje Zavičajno odeljenje biblioteke, naglašavajući da je sve počelo sa Ahmedom Valijem Novopazarcem, čiji „Divan“ predstavlja kulturno i književno blago ovog grada.
„Valijevo delo ‘Husn-u Dil’ može se smatrati jednim od prvih pisanih književnih dela iz ovog kraja. Kada govorimo o savremenim autorima, koji se posvećeno bave očuvanjem nematerijalnog kulturnog nasleđa i njegovim promovisanjem, tu su Mensur Zurkorlić, Naka Nikšić, Enes Halilović, Elijas Rebronja, Refik Ličina i Fuad Baćićanin“, kaže ova novopazarska bibliotekarka.
Interaktivni displej, Interaktivni kiosk, Knjigomat, Letnja čitaonica i Mobilna biblioteka ili Bibliobus su uspešno realizovani projekti, koji prema njenim rečima, potvrđuju da novopazarska biblioteka prati savremene tokove i odgovara zahtevima dolazeće generacije privržene novim tehnologijama.
Popularna psihologija – knjige koje se najviše kupuju
Da se knjige prilično i kupuju, a ne samo iznajmljuju, potvrdio je za naš portal Nikola Krčmar, šef knjižare “Laguna“, koja u Novom Pazaru postoji već skoro četiri godine.
„Ljudi sve više posećuju knjižaru i veliki deo njih se vraća. Imamo stalne kupce, ali uvek dolaze i novi. Iznenađeni smo što se toliko kupuju knjige, toliko poznaju pisci, prate trendovi, čak i kada su u pitanju strani naslovi“, kaže Krčmar.
On ističe da se popularna psihologija posebno izdvaja kao generalno najpopularniji žanr, tvrdeći da se popularnost sa društvenih mreža u ovoj oblasti prelila i u knjižare.
Dodaje da su čitalačke navike raznolike, s obzirom da knjižaru posećuju predstavnici svih uzrasta, ali i da su tinejdžeri najbrojniji posetioci u gradu mladih.
„Oni traže book talk hitove, što na engleskom što domaće, zatim knjigu u pet delova ’Noćna škola’, neizostavni Hari Poter i japanski stripovi ’Mange’ su knjige koje se kupuju već od prvog razreda pa sve do uzrasta od 20 godina“, navodi on.
Kaže da među starijim kategorijama stanovništva neki prate klasike, dok kod ženskog dela populacije dominira popularna psihologija od Elif Šafak, Lusinde Rajli, ali i domaćih hitova Mirjane Bobić Mojsilović, Jelene Bačić Alimpić, Simonide Milojković i slično.
Šef ove novopazarske knjižare naglašava da je nedavno izašla najnovija knjiga Kolin Huver i njen book talk hit za mlade „Ne kajem se zbog tebe“.
On najavljuje da uskoro stiže i novo Lagunino izdanje prilično tražene knjige, koja se svrstava u klasike za sva vremena „Pisma Mileni“, od Franca Kafke, koja već neko vreme nije bila dostupna, kao i „Jadnici“, Viktora Igoa u dva toma, tvrd povez za ozbiljnije kupce.
Iz Lagune najavljuju i sajamske popuste, koji počinju već od ponedeljka, 14. oktobra, pre Sajma knjiga.
„Nemamo razloga za brigu, knjiga će opstati još neko vreme“, ističe Krčmar.
’Dajte mi knjigu u boji lavande’
Što se tiče specfičnih zahteva kupaca u Novom Pazaru, Krčamar izdvaja kupovinu knjige striktno određene boje.
„Ima dosta specifičnih zahteva, od kojih bih izdvojio slučaj kada traže knjigu po boji, u smislu – dajte mi zelenu knjigu, jer mi je ostatak poklona u toj boji. Onda mi tražimo knjigu ne razmišljajući da li je dobra ili odgovarajćeg sadržaja za kupca“, podseća se uz osmeh ovaj šef novopazarske knjižare.
Ulična biblioteka kao podsetnik na važnost čitanja
Ulična biblioteka u Novom Pazaru, postavljena u blizini hotela „Vrbak“, poslednjih godinu dana građanima nudi nov način posuđivanja knjiga, podsećajući svakog prolaznika na važnost negovanja čitalačkih navika.
Prema rečima uličnog bibliotekara Harisa Paljevca, ona funkcioniše po principu donacija, koje su svakodnevne i ne prestaju.
„Knjige poklanjaju ne samo Novopazarci, već i ljudi iz cele Srbije i inostranstva. Imali smo donaciju u vidu teoloških knjiga od crkve, islamskih organizacija, kao i od poznatih pisaca i prevodilaca iz Beograda, Niša, Novog Sada“, kaže Paljevac.
Fond Ulične biblioteke je varijabilan i ne može se utvrditi tačan broj knjiga, ali ono što se nameće kao zaključak, navodi on, jeste da vestern romani najbrže nestaju sa polica.
Iz perspektive uličnog biblotekara Paljevac smatra da manjina Novopazaraca svakodnevno čita, dok se apsolutna većina tek budi.
Prisećajući se otvaranja, on kaže da je biblioteka bila brutalo posećena prvog dana, ali u negativnom smislu, jer ljudi nisu shvatili pravi koncept rada koji podrazumeva da se uzme jedna knjiga, a ostavi druga.
„Uzimali su knjige misleći da su poklon, jer je Pazar poznat po humanitarnim akcijama. Mi smo kasnije odradili natpis sa objašnjenjem i ljudi su počeli da se pridržavaju toga“, navodi on.
Ističe da ne uspeva da uprati ko šta uzme, a šta donosi.
„Moj posao kao bibliotekara je da sortiram, slažem i eventualno, ako se desi da skolonim knjige za odrasle od domašaja dece. U početku sam sortirao po žanrovima, ali ispostavilo se da je to naporan posao koji iziskuje rad u tri smene“, naglašava ovaj ulični bibliotekar.
Na pitanje našeg portala da li se nekada desilo da zatekne prazne police u uličnoj biblioteci, on kaže da je to očekivao, ali da se to u Novom Pazaru nikada nije dogodilo, što ukazuje na visok nisvo svesti Novopazaraca koji, nameće se zaključak, poštuju knjigu.
S. Ljajić