Njemu je nedavno u Kulturnom centru u Novom Pazaru uručena nagrada “Ahmed Vali“ za 2021. godinu, koju ova ustanova dodeljuje za životno delo na polju književnosti i pozorišne umetnosti.
Žiri je doneo jednoglasnu odluku da ovo najveće priznanje grada Novog Pazara u oblasti kulture i umetnosti Paković dobije za uspeh predstave “Ako dugo gledaš u ponor”, koju je režirao i dobrio brojna priznanja.
Free media: Kako se osećate kao dobitnik nagrade “Ahmed Vali“?
Paković: Veoma sam ponosan, znate, teško je govoriti o nagradi za životno delo, kada znate da pred vama predstoje tek odlučujuća dela, ali je utoliko stvar veličanstvenija. Ipka, ova nagrada mi je, uz Ibzenovu stipendiju, pri srcu. Naravno da mi sve druge nagrade laskaju, ali mnogo toga mi i oduzimaju. Kada razmišljam o sebi, ja sam mnogo više ja bez tih nagrada, nego sa njima, ali ova mi je izuzetak.
Free media: Koliko već sarađujete sa Kulturnim centrom u Novom Pazaru?
Paković: Sa novopazarskim Kulturnim centrom sarađujem već 10 godina, kada je ovde igrana moja predstava “Ubiti Zorana Đinđića”. Skoro svake godine radim nešto što je važno za Novi Pazar, bilo da je to u organizaciji Kulturnog centra ili Helsinškog odbora za ljudska prava. Radio sam i poučne komade sa srednjoškolcima, koje smo izvodili na sceni Kulturnog centra. U ovom gradu se osećam kao kod kuće.
Free media: Ranije ste govorili da je pozorište mesto gde bi ljudi trebalo da se osvešćuju, da li ste to uspeli u Novom Pazaru?
Paković: To je mesto na kojem zlikovci treba da se uplaše, a pošten svet da se ohrabri. Ja sam to na sceni Kulturnog centra Novi Pazar učinio, a kakav je efekat to treba videti. To je ono što predstava neguje, dakle uplašiti zlikovce da shvate da nisu svemoćni, da postoji sudija i nad njihovim delima i to na ovom, a ne na onom svetu. Sa druge strane ohrabriti one ljude koji su poniženi, potlačeni i inače obeshrabreni da mogu da učine nešto važno sa svojim životima i da prosto ne treba gubiti vreme, nego ga iskoristiti i uraditi nešto važno, preokrenuti sitiaciju. Da li će doći do preokreta, to je uvek pitanje, ali je bitno da mi radimo na tome. Kada vas pitaju da li može biti dobro, teško da čovek na to može odgovoriti, to je stvar nagađanja, ali vi uvek možete reći: ja ću se držati toga. To je ono što pozorište može, može da se drži dobra, a koliko će da promeni zavisi i od publike. Svako mora uraditi svoj deo posla.
’Novi Pazar ima veliki glumački potencijal’
Free media: Kakav je Vaš utisak o saradnji sa Novopazarcima?
Paković: Režirao sam dve autorske predstave u produkciji Kulturnog centra Novi Pazar. Jednu u koprodukciji s Bosanskim narodnim pozorištem iz Zenice, drugu u koprodukciji s novopazarskim Regionalnim pozorištem, a to su “Bojte se Allaha: smisao života i smrti Ćamila Sijarića” i “Ako dugo gledaš u ponor”, prema motivima istoimenog romana Enesa Halilovića. Obe saradnje su pokazale veliki glumački potencijal u Novom Pazaru, a radio sam i sa mladim ljudima na vrlo odgovornim temama, o tome kako donositi odluke i šta znači habrost.
Free media: Šta Vas stalno vraća u ovaj grad?
Paković: To polako postaje jedna zanimljiva mapa ljudi i nekih mesta u gradu. Volim to što se u Novom Pazaru još uvek čovek ceni i po tome koliko valjano i zanimljivo pripoveda. To je veliko kulturno blago i vrelo, koje se kao književni tekst oformilo u delima vrsnih sandžačkih pripovedača čijim sam se delima posvetio i na osnovu kojih sam radio pozorišne predstave, u prvom redu to su Ćamil Sijarić i Enes Halilović, pa Sinan Gudžević. Sad, evo tu i Ahmeda Valija, koji je jedan duboki bunar sufijske poezije pisane na osmanskom turskom jeziku. Jedna od sledećih mojih novopazarskih predstava, mogla bi biti: „Smrt Ahmeda Valija“. Najzad, kada govorim o vezi s Novim Pazarom, tu je i saradnja sa glumcima Regionalnog pozorišta uspostavljena predstavom “Ako dugo gledaš u ponor”. Ova predstava je moja direktna umetnička intervencija u samu stvarnost, a pobrala je sve značajne pozorišne nagrade u ovoj zemlji. Dakle, Novi Pazar, poput nekih drugih mesta i gradova, gde sam ostvario svoje želje za pozorišnim predstavama, kao što su Zagreb, Zadar, Bitolj, Subotica, Zenica, Tuzla i ostali, je neotuđivi deo mog društvenog i intimnog života.
‘Najbolje mi pristaje opis jugoslovenski reditelj’
Free media: Sarađujete sa pozorištima i glumcima u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i drugima zemljama bivše Jugoslavije. Kako sebe doživljavate?
Paković: Oni koji ozbiljno shvataju svoj posao kažu da sam jugoslovenski reditelj i pisac, a to je ono što mi najbolje pristaje. Taj opis je prosto i tačan, jer kada radim u Hrvatskoj, bavim se temama koje su krucijalne za hrvatsko društvo, a to su klerikalizam, nacionalizam, odnos prema nasleđu levice. Takva je moja zagrebačka predstava „Krleža, ili što su nama zastave i što smo mi zastavama, da tako za njima to su plačemo“, ili moja zadarska predstava o papi Franji, koji je proskribovan kod najvišeg hrvatskog klera, presona non grata na Kaptolu. Sa izvarednim glumcima, Vilimom Matulom, Borisom Bakalom i Mijom Zarom, izveo sam prošlog leta u Zadru tu predstavu, “Papa Franjo se hrva sa svojim anđelom”. Kada radim u Srbiji onda je su pre svega predstave o Srebrenici i ubistvu premijera Zorana Đinđića. U Subotici, u pozorištu “Deže Kostolanji”, režirao sam autorske predstave s temama ključnima za taj grad. Prošle godine to je bila “Subotička secesija”, u kojoj je posebna pažnja posvećena holokaustu nad subotičkim Jevrejima u Drugom svretskom ratu. Kad radim u Bosni, onda se bavim temama koje tište to društvo. S Narodnim pozorištem u Tuzli imam izvanrednu saradnju. Moja autorska predstava “Crkva bosanska” daje sliku moguće Republike Bosne i Hercegovine.
Free media: Gde god da radite uspevate da probudite te „nacionalističke duhove“, kojih još ima na prostoru bivše Jugoslavije?
Paković: Mi već 35- 40 godina živimo pod ideologijom nacionalizma. Ona je dominantna. Nacionalizam se upleo u sve pore života, čak i u intimnu sferu. Kao što se kapitalizam upleo u sve pore života. To su dve veoma negativne pojave koje pojeftinuju ljudsko bivstvovanje. Ja sam antinacionalista i antikapitalista i u tom smislu delujem i kroz pozorišne predstave.
