On je za portal Free media na Svetski dan planina ocenio da takva prirodna dobra pružaju ogromne mogućnosti za održivi turizam.
”Prepoznatljivi smo po gustim šumama Golije, netaknutoj divljini Jadovnika, širokim pašnjacima Pešteri, sunčanim visoravnima Zlatara i mirnim predelima Rogozne. To je pravo turističko blago koje moramo pre svega da čuvamo, ali i da ga na adekvatan način promovišemo”, kaže Bogućanin.
Naglašava da je planinski potencijal Sandžaka veliki, ali da nije dovoljno iskorišćen.
Kanjon Uvca
”Naše planine predstavljaju jedinstvenu celinu prirodnih lepota, bogatog biodiverziteta i autentičnog kulturnog nasleđa. Žao mi je što nismo dovoljno razvili infrastrukturu za razvoj zimskog turizma”, kaže Bogućanin.
Dodaje da je Zlatar u tom smislu najrazvijeniji i da je rekorder po broju noćenja. Tokom 2024. godine na ovoj planini u novovaroškoj opštini zabeleženo je oko 130 hiljada noćenja.
“Golija ima razvijenu žičaru i dosta smeštanjih kapaciteta, ali moramo da radimo više na tome da se razvijaju Rogozna, Pešterska visoravan i Jadovnik koji je veoma poznat po planinarenju, eko turizmu, porodičnim odmorima i zimskim aktivnostima. Sve ove planine nisu samo turističke destinacije, to su i prirodna blaga koja oblikuju naš identitet i predstavljaju investiciju u budućnost regiona”, naglašava on.
Ističe značaj očuvanja životne sredine, bez čega nema ni turističkog razvoja, ekonomske isplativosti, niti održivosti.
“Moramo se boriti da sačuvamo planine, da ih zaštitimo, a i da promovišemo sve te njihove znamenitosti; da što više ulažemo da bismo privukli turiste, jer ta su prirodna bogatstva nemerljiva. Mnogo mi je drago što se i na Pešterskoj visoravni razvilo dosta eko domaćinstava i smeštanjih kapiciteta. Ide to jednom uzlaznom putanjem”, veruje Bogućanin.
U prilog tome dodaje da se za Goliju, kao zaštićeno prirodno dobro rade strateški planovi u saradnji sa Ministarstvom turizma i omladine i lokalnom samoupravom, te da je sve veći broj licenciranih turističkih vodiča.
“Ovaj kraj je bogat vodom i sve te resurse moramo da ujedinimo da bi što više privukli turiste. Posle korone ljudi se sve više okreću prirodi i zdravlju, tako da nam je to jedan pokazatelj da moramo da idemo u tom smeru”, kaže on.
Kao važan preduslov razvoju turizma navodi i bolju putnu infrastrukturu na Pešteri.
“Tamo je sada skoro sve asfaltirano i dosta naših sugrađana, svaki slobodan trenutak koristi da ode i da obiđe Pešter i Goliju”, priča nam Bogućanin.
Dodaje i da je značajan broj i onih koji nikada nisu obišli svoje poznate krajeve, koji privlače sve više stranih turista.
“Iz Evrope dolazi veliki broj turista da posete Uvac. Viđao sam Poljake u obilasku Uvca i Pešterske visoravni i za njih su ti predeli kao neka druga planeta, a veliki procenat naših sugrađana još nikad nije bio na Uvcu, što ukazuje na nedovoljno razvijenu svest. Moramo da radimo na tome. Digitalni marketing svih tih područja nam je na prvom mestu. Uspešno to radimo i odlično sarađujemo sa lokalnim turističkim organizacijama iz Tutina i Sjenice”, naglašava Bogućanin.
On kaže i da grupe planinara posećuju Rogoznu, ali da mnogi ne znaju da se na toj planini nalazi srednjovekovni grad Jeleč.
Kao važne prednosti za razvoj turističkih potencijala pored prirodnih lepota izdvaja i gostoprimstvo ljudi i gastronomsku ponudu, dok na sadržajima i marketingu još treba raditi.
“Gostoprimstvo nam ne manjka. Drago mi je da idemo nekom uzlaznom putanjom, iako ne ide to nekim tempom, kako bismo očekivali, ali važno je da se beleži napredak”, zaključuje direktor Regionalne turističke organizacije.
Međunarodni dan planina, koji se u svetu obeležava 11. decembra, proglasila je Generalna skupština Ujedinjenih nacija. Cilj je upoznavanje javnosti s planinskim područjima, njihovim vrednostima, problemima, ali i povećanje svesti o važnosti planina.
S. Ljajić
