Rastko Arsenijević iz Odeljenja za zaštitu životne sredine kaže za portal Free media da polen leske spada u srednje alergene i da se obično prvi detektuje u sezoni praćenja koncentracije polena u vazduhu, koja traje od 1. februara do 1. novembra.
„Ove nedelje dominira leska i ona je u povećanoj koncentraciji, što znači da je ima više od 100 polenovih zrna u jednom kubnom metru vazduha. Ostala polenova zrna su u normalnoj koncentraciji. Prema prognozama za narednu nedelju, koncentracija leske se neće povećavati, dok će detektovani polen ostalih biljaka biti u porastu“, objašnjava on.
Dodaje da se polen dvonogih biljaka prati do kraja maja, potom se prelazi na praćenje trava, a od avgusta dominira polen od korova.
Podsetivši na štetnost polena ambrozije, čija tendencija konstantnog rasta se beleži i u Novom Pazaru, Arsenijević poziva građane da prijave, ukoliko primete korovske biljke na nekom području.
Rastko Arsenijević
„Taj polen je problematičan, jer je mnogo sitan, njegova anatomija podseća na čičak i kada se zakači na bronhije ne može da se izkašlje. Mi nismo uspeli da pronađemo ni jednu biljku ambrozije na našim terenima, ali polen koji mi ovde pratimo može da bude donet vetrom i do 50 kilometara u prečniku. Zato molim građane da nam jave ako negde uoče ambroziju“, apeluje Arsenijević.
On podseća da se ovakva merenja u Novom Pazaru vrše poslednjih 10 godina, a da su podaci važeći i za stanovnike Sjenice i Tutina.
Napominje da su rezultati ovakvog merenja značajni, ne samo za ljude sklone alergijama, već i za poljoprivrednike.
„Alergija na polen je bolest savremenog doba i konstantno preporučujemo što duži boravak u prirodi. Poljoprivredni proizvođači svakako borave u prirodi, ali važno je da prate procese polenizacije“, kaže on.
Podaci o rezultatima merenja koncentracije polena u vazduhu redovno se šalju republičkoj Agenciji za zaštitu životne sredine, na čijem sajtu se mogu pratiti.
Prema jedinstvenoj metodi koja se koristi u celom setu, koncentracija alergenog polena prati se kod 25 vrsta biljaka među kojima su leska, jova, javor, pelin, lipa, orah, platan, hrast, čempresi/tuje, štir, trava, kopriva, dud, bokvica, hrast, platan, breza, konoplje, vrba, topola, ambrozija, grab, jasen, kiselica i bor.
S. Ljajić
