Na štandu ove škole bilo je različitih torbi, nesesera, šolja, a cene su se kretale od 400 do 2.000 dinara.
Profesorica Marina Milenković kaže za portal Free media da ove proizvode izrađuju u okviru učeničke zadruge pod nazivom “Kreativci“.
“Od prikupljenog novca kupujemo nove mašine, materijale i slično. Imamo pozitivna iskustva sa ovog festivala, jer je ovo prilika da upoznajemo nove ljude, ali i da dobijemo ideju za izradu nekih novih predmeta“, kaže Marina.
Ona i njena koleginica su nam ponosno pokazale različite odevne predmete koje su izradili u okviru projekta reciklaže, od starih farmerki.
Na festivalu su slikarske radove predstavili i talentovani učenici ove škole, članovi tima “Otisci postojanja“, koji su održali i radionicu oslikavanja cegera. Podsećamo da su oni nedavno u centru Novog Pazara imali izložbu “Umetnost je u oku posmatrača, ima li ko da je vidi?.
Na ovom festivalu, koji je održan pod sloganom “Požuri polako“ učestvovalo je 30 brendova, radionica i inicijativa iz Srbije i regiona.
Dženana Šaljić Krivošić iz tutinske organizacije “Pletisanke“ kaže da se njihova drugačija moda ogleda u trajnosti, jer izrađuju proizvode od prirodne vune, što ih čini autentičnim.
Dženana Šaljić Krivošić
“Nastojimo da očuvamo vunu sa Pešterske visoravni, koja se nažalost baca, a samim tim i zagađuje vazduh. Od velikog su nam značaja kontakti koje ostvarujemo na ovom festivalu, jer pre svega upoznajemo sve više žena koje se bave ručnim radom. Ovo nam je i svojevrsna potvrda da su naši radovi vredni i da ručni rad ne sme da izumre“, kaže ona.
Članice ovog udruženja su se na festivalu predstavile stazicama, vunenim čarapama, šalovima, torbama i jastučnicama.
“Cene stazica se kreću u zavisnosti od simbola i tehnike tkanja, a od 80 evra pa na gore se kreće cena kvadrata ćilima. Osim izradom ovih proizvoda, mi se trudimo da izradu ručnih radova prenesemo i na mlađe generacije, pa organizujemo radionice za devojčice, koje učimo tkanju, pletenju, vezu i pustovanju vune“, priča nam Dženana.
Jedna od organizatorki Festivala drugačije mode Nataša Niškanović kaže za naš portal da je ova manifestacija fešta radosti i solidarnosti.
Nataša Niškanović
Na pitanje kako možemo biti ekološki svesniji, a istovremeno moderni, ona smatra da treba pažljivo da promišljamo o tome šta kupujemo, da li nam treba svaka stvar kada idemo u šoping, ali i da se trudimo da kupujemo stvari od prirodnih materijala od domaćih i lokalnih proizvođača.
“Industrija brze mode jedan je od najvećih svetskih zagađivača, a suštinski u etičkom i ekološkom smislu vrlo je upitno kako ona nastaje. Mi to možemo da promenimo tako što ćemo da podržavamo lokalne inicijative, naročito one koje rade i kreiraju žene“, zaključila je Nataša.
A. Bajrović
