On je za portal Free media, povodom četvrt veka od okončanja vladavine Slobodana Miloševića, rekao da se tada živelo u iluziji, jer se verovalo da će svi koji to zaslužuju biti procesuirani.
“Mislim da smo živeli samo jedan film, koji je kratko trajao, možda nekih par meseci. Bez obzira koliko će izgledati dramatično, ali revolucija bez neke žrtve, u smislu hapšenja, stavljanja pred sud ljudi koji su do tad bili na vlasti, nema smisla, jer mi i dalje imamo političke aktere, protivničke, ne one koji su bili u DOS-u, koji vode glavnu političku reč u ovoj zemlji“, pojašnjava Prtinac.
Kao nekadašnji aktivista DOS-a, on se priseća da je na poziv dragih prijatelja u julu 2000. godine pristupio Demokratskoj stranci (DS), smatrajući da Zoran Đinđić ima veliku viziju i dobru energiju.
“Nažalost, šesti oktobar se nije desio, a svi oni koji su do juče bili protivnici petog oktobra, koji su nas pratili i ne znam šta sve nisu radili, odjednom su postali maltene moji politički saborci. Sećam se da je 2001. godina bila Izborna skupština odbora stranke u hotelu, ja sam tada izašao za govornicu i kada sam video strukturu delegata koji su pozvani, prosto sam rekao da ne mogu da budem deo tog političkog cirkusa“, iskren je on.
Ističe da sa današnje distance shvata da smo svi u to vreme bili naivni, jer sve to što se tada dešavalo nije moglo da se desi bez konsenzusa svih činilaca društva.
“Shvatili smo da bez isprepletanosti svega, od politike, vlasti, kriminala i kriminalnih grupa, ne može ništa da se desi. I danas mislim da se aktuelna situacija ne može privesti kraju bez podrške nekoga odnekud“, dodaje Prtinac.
Kaže nam da danas veruje u mlade ljude, koji da bi nešto promenili jednostavno moraju da uđu u politiku.
“Kako će to da bude, ne znam, ali mislim da ovaj narod i ova zemlja zaslužuju da budu deo Evropske unije, da budemo jedna od oaza demokratije, ali čini mi se da nismo spremni za to ili nekome odgovara da sve ostane kako jeste. Da bi se danas desio taj neki novi 5. oktobar, pitanje je da li bi se mogao ponovo desiti šesti oktobar, da li smo do te mere postali egoisti i da gledamo da je samo nama dobro“
On se pita koliko generalno ima snage u ovom narodu i u ovoj državi da se neke stvari izguraju do kraja.
“Vrlo dobro se sećam, nakon tih izbora 24. septembra 2000. godine projekcija Srbije u Evropskoj uniji bila je 2012. godine, sada je 2025. a mi ne da nismo pred vratima, nego smo debelo u podrumu Evrope. Čini mi se da mi sami sa sobom ne umemo da se izborimo ovde, da krenemo od ličnih stvari, od sebe, porodice, ne moramo dalje da idemo. Uvek se vraćamo na ono Đinđićevo, ako želimo nešto dobro, krenimo od sebe pa idemo dalje“, zaključio je Prtinac.
S.Ljajić / A.Bajrović
