Weather Data Source: 30 days weather Novi Pazar

Rizah Gruda: Postavili smo temelje parlamentarne demokratije 

“Nas trojica smo bili istinski pioniri sandžačke demokratije i diplomatije, znali smo šta hoćemo, nismo se ustručavali, tražili smo maksimalno sve što se moglo tražiti u parlamentu. Pripremali smo se za svaku sednicu i delovali iz različitih oblasti, jer smo bili različitih zanimanja. Mi smo postavili temelj, a današnjim narodnim poslanicima je neuporedivo lakše da sada prave nadgradnju“, rekao je u intervjuu za portal Free media profesor Rizah Gruda.

Znanje i vaspitanje prenosio je dve decenije đacima u Osnovnoj školi “Rifat Burdžević Tršo“ u Novom Pazaru, gde je radio kao profesor geografije. Međutim, 1990. godine učiniocu menja skupštinskom salom, gde je tri godine bio narodni poslanik Stranke demokratske akcije (SDA) Sandžaka u prvom sazivu Skupštine Republike Srbije. Učesnik je brojnih naučnih simpozijuma i međunarodnih konferencija širom sveta. Dobitnik je mnogih opštinskih, republičkih i saveznih priznanja, kao i autor nekoliko knjiga, publikacija i naučnih radova. Mladima savetuje da budu čvrsti, odlučni i da neprestano uče.

Free media: Vi ste jedan od tri prva narodna poslanika iz Sanžaka u višestranačkom sistemu Republike Srbije. Kako je to izgledalo, je li bilo teško?

Gruda: Mi smo raskrčili put i stvarili temelje sadašnjim našim narodnim poslanicima, koji se danas bore sa nekim drugim stvarima u Skupštini Srbije. Tada smo se borili sa raznim predrasudama o Bošnjacima, borili smo se za ime Sandžak. Da bih vam bolje oslikao to vreme kazaću da je tada bilo narodnih poslanika iz vladajućih i opozicionih stranaka koji nisu znali gde je Novi Pazar, mislili su da je na Kosovu, da tu žive Albanci. Dakle borili smo se sa svim i svačim, pa čak sa tim i da objašnjavamo ljudima gde je na mapi Novi Pazar. Nas trojica smo bili istinski pioniri sandžačke demokratije i diplomatije, znali smo šta hoćemo, nismo se ustručavali, tražili smo maksimalno sve što se moglo tražiti u parlamentu. I tada su bili direktni tv prenosi, a mi smo mogli da kažemo sve što smo hteli, što nam je mnogo značilo, jer je te prenose tada gldala cela bivša SFRJ. To je bio naš način da razbijemo informativnu blokadu, tako da je javnost jedinu istinu mogla da čuje upravo od nas na Skupštini. Ono što se tada pisalo u raznim časopisima i novinama oko 70 odsto je bilo lažno. Organizovali smo konferencije za štampu, kojima je prisustvovalo mnogo stranih novinara, posetili smo preko 100 ambasada u Beogradu. Svima njima smo ukazivali na obespravljenost ljudskih i građanskih prava Bošnjaka.

Free media: Bili ste profesor geografije u jednoj osnovnoj školi u Novom Pazaru. Kako je počeo Vaš politički angažman?

Gruda: Kao prosvetni radni osećao sam da je moj narod na neki način diskriminisan, kada je u pitanju naša kultura i nauka, nismo imali svoje institucije. Da se razumemo, narod bez tih institucija izumire, a mi smo trebali da se na neki način asimilujemo, takva je bila politika. Bošnjaci su u to vreme osećali neretko kompleks niže vrednosti, a tadašnja euforija koja se razvila širom bivše SFRJ izazvala je kod mnogih strah za budućnost. Bilo je to veoma teško vreme, a mi smo podstaknuti time da se drugi narodi okupljaju oko svojih vođa shvatili da i mi moramo da afirmišemo naše nacionalno biće, kulturu i sve ono što nam je u prošlosti oteto. Bošnjaci koji su živeli u svim bivšim republikama SFRJ se zapravo nisu dobro poznavali. Stranka demokratske akcije (SDA) Sandžaka je u to vreme bila svojevrstan pokret, kojem su se priključili čvrsti, odabrani, borci za svoja nacionalna, verska i ostala prava. Predsednik stranke bio je Sulejman Ugljanin, a osim mene tu su bili još i Jusuf Pučić, Ahmed Kurbašević, Ismet Hodžić, Alija Mahmutović i mnogi drugi. Glavni odbor stranke činili su ljudi iz crnogorskog i srbijanskog dela Sandžaka. Kao prosvetni radnik imao sam diplomatskog znanja, koje sam primenjivao u razgovoru sa ambasadorima, atašeima, poznatim ličnostima političkog i javnog života brojnih stranih zemalja.

Free media: Za narodnog poslanika ste izabrani 1990. godine na listi SDA Sandžaka. Tada ste osvojili veliki broj glasova, koji je nedostižan današnjim političkim partijama.

Gruda: Za narodne poslanike smo izabrani decembra 1990. godine. Rahmetli Alija Mahmutović, lekar po zanimanju koji je predstavljao Tutin i Sjenicu, dobrio je 27.950 glasova, što je bio najveći broj glasova od svih 250 poslanika u republičkom parlamentu. Advokat Mahmut Memić dobrio je 20.500 glasova, a ja 11.500 glasova. Sa tim brojem glasova smo imali puni legitimitet da predstavljamo svoj narod. Poređenja radi, da bi sadašnji mladi ljudi shvatili koliko je to bilo, naše ostale kolege poslanici u parlamentu imali su po 400-500 glasova. Kada bi se svi naši glasovi sabrali, mi smo imali kao 70 drugih poslanika. Tada je Socijalistička partija Srbije (SPS) osvojila najviše glasova, pa onda Srpski pokret obnove (SPO). Tokom naših obraćanja za govornicom iz poslaničkih klupa su se čuli razni neumereni i uvredljivi komentari, sa raznim vulgarnostima. Jednom prilikom sam za govornicom rekao: To je vaš vokabular, ja stojim iza ovoga što pričam, a vi možete proveriti sve podatke koje iznosim. Nas trojica smo iz različitih oblasti delovali u Skupštini Srbije, jer smo bili različitih zanimanja. Maksimalno smo se pripremali za svaku sednicu, znali smo šta hoćemo. Imali smo zaista dobru organizaciju, SDA Sandžaka je bila motorna snaga, bili smo jedna duša i jedno telo. Informativna i tehnička služba stranke su bila veoma dobro organizovane i jake.

Free media: Kako je sve izgledalo izvan skupštinske sale, da li ste sarađivali, imali neprilika?

Gruda: Posle galame oko naših izlaganja u Skupštini Srbije, naše kolege poslanici bi vodile drugu priču. Zvali bi nas da pijemo kafu, dok su za govornicom bili nemilosrdni prema nama. Istakao bih da smo dobru saradnju imali sa poslanicima koji su bili predstavnici manjinskih zajednica, ali i sa pojedincima iz tada vladajućih stranaka, koji su podržavali našu ideju i naša zalaganja. Govorili bi nam da to što mi pričamo za govornicom je istina, ali da oni ne smeju javno to da podrže. Istakao bih primer magistra matematičkih nauka Dragana Vidakovića iz Ivanjice, koji je bio u SPS, izuzetan čovek čvrstog karaktera, a koji je stao iza mog govora kada sam rekao da se nad mojim narodom punih 100 godina vršio kulturni, ekonomski i svaki drugi genocid. On je tada ustao i rekao: Gruda je u pravu, ja znam ko su muslimani, nas su muslimani iz Kladnice spasili u Drugom svetskom ratu, mi im to nikada nećemo zaboraviti. Meni je to bila velika satisfakcija, dok su ostali poslanici bili veoma začuđeni time što je rekao.

Free media: Sećate li se nekih anegdota iz tog perioda?

Gruda: Dešavale su se često, sećam se jednom prilikom smo Vojislav Šešelj i ja sedeli u istom redu. Javio sam se za reč, ali nisam mogao da izađem za govornicom od njega. Tada sam mu rekao: Ustaj vojvodo, da prođe paša. To su čuli i narodni poslanici SPO, koji su mu onda stalno dobacivali tu rečenicu. To je bila šala, koju Šešelj nije mogao da podnese, nije mu prijala. Kad smo kod Šešelja, sećam se da me jednom prilikom pre početka sednice, da bi dobio veći broj glasova, zamolio da ga napadnem za govornicom, koliko mogu, iz petnih žila, da kažem sve najgore o njemu. To je bio način da budi srpski nacionalni korpus. Ja sam za sve njih u to vreme bio Turčin, a onda njegovi glasači nakon tih napada pričaju kako Turčin napada njihovog vojvodu.

Free media: Šta danas mislite o tom vremenu, jeste li mogli više, bolje?

Gruda: Sigurno da se moglo više i bolje, ali mi smo maksimalno radili onoliko koliko smo znali, mi smo mlada diplomatija, uradili smo za tri-četiri godine ono što je nekima trebalo 100 godina. Aktuelizirali smo naše sandžačko, nacionalno, bošnjačko pitanje u zemlji. Dokazali smo da Bošnjaci postoje kao narod i da na ovim prostorima nisu od juče, nego vekovima. Mi brzo zaboravljamo one koji su nam nešto dobro učinili. Primećujem da danas neki hoće da prisvoje ono što smo mi radili i da potisnu naš rad.

Free media: Verujem da i danas redovno pratite skupštinske tv prenose. Napravite nam paralelu između vašeg poslaničkog delovanja i sadašnjih poslanika.

Gruda: Mislim da je danas lako biti narodni poslanik, a deluje mi i da se prilično balansira, dok mi tada to nismo radili, već smo išli istinski, iz dubine duše. Mi smo postavili temelj, a njima je neuporedivo lakše da sada prave nadgradnju.

Free media: Po završetku poslaničkog mandata, 1993. godine, se niste vratili u prosvetu. I dalje ste bili politički aktivni?

Gruda: Nakon konsultacija sa ministrom prosvete napustio sam posao u školi. Bio sam i dalje politički aktivan, imao sam predavanja i simpozijume u Bosni, Crnoj Gori, Sandžaku. Bilo je dana kada sam radio po 24 sata, ne bih spavao. Ne kajem se, ali nije lako kada se nađete u osinjaku, malo je ljudi koji se istinski bore za pravdu i istinu. Čim kažeš istinu imaš dosta dušmana, jer ljudima to ne odgovara. Ja sam se kasnije, 2003. godine, povukao iz politike, nisam razočaran, jer sam jedan od onih koji je uradio utemeljenje naših institucija.

Free media: Kako ocenjujte trenutku političku situaciju u Novom Pazaru, ali i u Srbiji?

Gruda: Smatram da kod nas vlada politika nezameranja, a da se ljudi zloupotrebljavaju. Mnogi nemaju kriterijum prilikom izbora vlasti, kod koje onda preovladavaju pristrasnost, razni kanovi i familijarne dinastije. Citiraću Mešu Selimovića, koji je rekao: Nema poštene i mudre vlasti, sve vlasti su pokvarene. Mi dobijamo vlast onakvu kakvi smo. Postoji boomerang čoveku kao pojedincu, ali i narodu kao kolektivitetu. Ja sam uvek za dijalog, jer odugovlačenje nije dobra stvar, morate u startu neke stvari da sasečete i rešavate. Svi narodi u Srbiji, ne samo Bošnjaci, imaju naki način neku traumu. Što se više odugovlači dolazi do sukoba.

Free media: Da li su Bošnjaci kao narod napredovali, kada se osvrnete od 1990. godine do danas?

Gruda: Promenilo se mnogo toga za te 33 godine. Danas Bošnjaci imaju svoje kulturne i nacionalne institucije, obrazovanje na maternjem jeziku. Imaju razna društva koja neguju našu tradiciju, muziku i folklore. Imamo jaku Islamsku zajednicu, koja ima svoje obrazovne ustanove. Ipak, mislim da još uvek nismo iskoristili sva prava koja nam pripadaju, jer i dalje bošnjački narod nosi u sebi strah. Dakle, fali nam još zrelosti, jer smo dugo bili bez institucija. Verujem da mladi ljudi danas imaju više snage, jer vidim kod njih čvrstinu i odlučnost. Kormilo vlasti treba da preuzmu upravo takvi mladi ljudi.

A. Bajrović

Foto: Free media, Facebook, privatna arhiva

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on email

Najnovije vesti