Od malena je “zaražena” sportom, pre svega zahvaljujući ocu, Enesu. On, nekadašnji fudbaler Novog Pazara i jedan od osnivača Kluba malog fudbala joj je uzor. I vodilja.
Sem toga, zavolela je Sajda i suđenje, kome se predala. Pa skoro u potpunosti. Njena priča nije nalik većini devojčica. Najpre je zavolela uz oca fudbal, a onda se obrela na tatamiju. Imala je samo osam godina.
“Karate je u moj život došao iznenada, deda je poznavao trenera i predložio mi da probam. Pristala sam iz radoznalosti, otišla na jedan trening i brzo shvatila da je to sport u kojem želim da napredujem”, priča za portal Free media svoje sportske početke ona.
Provešće u karateu tri godine, pokazaće ogroman talenat što su potvrdila i nadmetanja.
“Često sam išla na takmičenja, najviše u Požegu i Lazarevac. Više puta sam osvajala medalje u katama, jer borbe nisu bile moj stil. Znate, kad shvatite da u tom sportu, zahvaljujući treneru naučite disciplinu, upornost i dođete do nekog nivoa, posvetite se onom što najbolje umete. Takav je rezon i u životu, tad postižemo najviše”, otkriva nam Sajda.
Ipak, sudbina će je uskoro odvesti na fudbalski teren. I tu ostaje do danas.
“Fudbal je oduvek bio moja ljubav. Kada sam imala 13 godina, u Novom Pazaru je otvoren Ženski fudbalski klub. To mi je pružilo priliku da konačno zaigram ozbiljnije i treniram sa drugim devojkama. Do tada je fudbal bio samo igranje na ulici sa prijateljima, ali otvaranje kluba je promenilo stvari”, priča Sajda.
Trenirala je godinu dana, a onda je klub prestao sa radom pa sam nastavila sam da igram samo rekreativno. Nakon dve godine, grad Novi Pazar ponovo aktivira klub.
”U njemu sam provela dve i po godine, najlepše mog života. Stalna gostovanja, putovanja, druženja i upoznavanja su nezaboravne uspomene. Ostvarile smo zapažene rezultate na MOSI igrama 2022. u Novoj Varoši, osvojivši drugo mesto. Takođe, vrlo brzo smo iz Razvojne lige prešle u Drugu žensku, tu se visoko plasirale”, ističe sa oduševljenjem.
Druženje sa loptom, koliko god volela, morala je da prekine zbog obaveza u školi. Ne i sponu sa “Najvažnijom sporednom stvari na svetu”. Sada kao delilac pravde. I tu je uspela da razbije predrasude, pobedi ovdašnji mentalitet.
“Čula sam da se otvara škola suđenja, zainteresovala sam se jer je to bila prilika da ostanem povezana sa fudbalom na novi način. Dok igranje zahteva veliku posvećenost i odricanje, deljenje pravde takođe traži disciplinu, ali u manjoj meri, što mi je omogućilo da nastavim sportski angažman upravo kao sudija. Otišla sam na prvi seminar koji je održan u Kraljevu, položila i tako je krenula ta karijera koja traje tri godine. S obzirom da su fudbal i suđenje i dalje netipične oblasti za žene u našem gradu, moja odluka da ostanem u toj ulozi predstavlja hrabar i neobičan korak. Bilo je izazovno, ali nisam odustala, nastavila sam dalje i uživala u svakoj utakmici”, otkriva Sajda za naš portal.
Ta, prilično i nezahvalna profesija za “nežniji pol” traži mnogo odricanja, ali i veliku podršku.
“Najveću podršku sam imala od Sudijskog saveza i kolega. Od njih sam stekla znanje i samopouzdanje koje mi je omogućilo da napredujem”, ističe.
Kad je videla da može i ume, poput mnogih iskusnijih arbitara, porasle su i ambicije.
“Moja želja je da sledeće sezone pređem u žensku Superligu, nastavim da stičem iskustvo i usavršavam se. Nakon toga da napredujem ka višem rangu, sve do znaka FIFA, što da ne. Da jednog dana budem akter i neke međunarodne utakmice. To bi bila kruna svega što radim”, kaže nam.
Ipak, Sajdina osnovna i glavna preokupacija je obrazovanje. Studira psihologiju, ali ni to ne može da prođe bez sporta.
“Psihologija mi je druga velika strast. Moja ideja je da spojim ove dve oblasti i usmerim se ka sportskoj psihologiji, kako bi mogla da im pomažem u njihovom mentalnom i emocionalnom razvoju”, otkriva nam.
Na žalost, situacija je takva kakva je, pa umesto u amfiteatru, budući akademski građani vreme provode na ulici u potrazi za svojim pravima. Ni ona nije izuzetak.
“Kao neko ko od prvog dana stoji uz svoje kolege, studentski pokret vidim kao važan simbol zajedništva, nešto što vredi podržati i za šta se treba boriti. Taj pokret nam je doneo mnogo lepih stvari i pokazao koliko zajedništvo i istrajnost mogu da znače”, napomenula je.
Njena odlučnost i želja da pre svega svoj život ispuni onim što voli, uprkos predrasudama, možda na najbolji i najsvetliji način šalju poruku budućim naraštajima.
“Mlađima i vršnjacima bih poručila da budu hrabri, istrajni i da ne odustaju od svojih ciljeva. Ništa ne dolazi preko noći, ali svaka prepreka nosi novu snagu. Verujem da uz rad, veru i prave ljude pored sebe, svako može da postigne ono što želi”, smatra ona.
Respektabilan fudbalski sudija, budući psiholog i neko ko zna za šta se treba boriti u životu. Predodređena da uspe u svemu što radi, Sajda Delić.
E. Nailović
Foto: Ustupljene fotografije Sajda Delić
