Weather Data Source: 30 days weather Novi Pazar

Sjenička kuća – od namene do primene

Zamišljena kao etno-turistički kompleks sa etno restoranom, mini muzejom i apartmanima za turiste, Sjenička kuća je poslednje tri godine objekat u kojem je smeštena Gradska biblioteka sa čitaonom, a odnedavno i uprava lokalne Turističke organizacije.

Sagovornici portala Free media kažu da je do promene namene došlo iz političkih razloga kada je, umesto vodeće Stranke demokratske akcije (SDA) Sandžaka u završnoj fazi realizacije projekta, vlast preuzela Stranka pravde i pomirenja (SPP).

Dok prvi tvrde da neće odustati od ideje da Sjeničkoj kući vrate prvobitnu namenu, inicijatori promena smatraju da su doneli pravu odluku koja je, kako kažu, u interesu svih građana Sjenice.

Od prvobitne ideje i zamišljene namene do praktične primene novoizgrađenog objekta u centru Sjenice, uz Omladinski park i neposrednu blizinu Pešačke zone, svašta se izdešavalo u ovoj opštini.

S obzirom da vlast u Sjenici, posle poslednjih lokalnih izbora još uvek nije konstituisana i dalje je neizvesno da li će Sjenička kuća ostati u službi ustanove kulture ili će zaista postati etno-turistički kompleks?

Mujović: Vratićemo prvobitnu namenu

U periodu početka realizacije ovakvog projekta funkciju predsednika opštine Sjenica obavljao je Hazbo Mujović (SDA Sandžaka). On je za naš portal rekao da je izgradnja Sjeničke kuće počela sa namerom da to bude prepoznatljiv i autentičan objekat koji bi pospešio celokupni razvoj Sjenice.

Mujović je objasnio da je izgradnja Sjeničke kuće, sredstvima Ministarstva turizma i omladine počela krajem 2016. godine. Ideja je, kako kaže, bila da taj objekat, kao etno-turistički kompleks u stilu reprezentativne gradske kuće, bude poketač turističkog i svakog drugog razvoja ovog grada na Sjeničko-pešterskoj visoravni.

„Uspešni privrednik u Beogradu i veliki prijatelj Sjenice Enver Muhović, koji nam je poklonio Omladinski park, dao mi je dobru ideju, da se u samom centru, u srcu Sjence napravi nešto po čemu će ona biti prepoznatljiva. Sjenička kuća je trebalo da odražava kulturu i istoriju Sjenice i čitavog ovog kraja, u cilju razvoja turizma i popularizacije naše opštine“, izjavio je on.

Prema idejnom rešenju arhitekata Esada Muminovića i Pašana Škrijelja, pobednika konkursa, Sjenička kuća je trebalo da bude reprezentativna gradska kuća sa divanhanom, doksatom, strmim krovom prekrivenim šindrom; da se koriste materijali koji su u skladu sa konceptom izgradnje begovske kuće na ovim prostorima.

„To je trebalo da bude delimično muzej u kojem bi bila prikazana tradicija i kultura dva naroda, ali i mesto koje bi odslikavalo život prosečnog domaćinstva Sjenice. U prizemlju je trebalo da bude restoran u kojem bi mogla da se isproba autentična kuhinja sjeničkog kraja“, objasnio je Mujović.

On je rekao da je konkurs raspisan 2015. godine i da je izabrano najbolje idejno rešenje, napominjući da je na tom konkursu učestvovao i arhitekta Munib Mujagić, koji je kasnije, kao predsednik opštine, inicirao promenu namene Sjeničke kuće.

„Jedan od učesnika konkursa, neko ko nije mogao da se pomiri sa izborom najboljeg idejnog rešenja je Mujagić, koji je bio u predhodnom mandatu predsednik opštine. On je tada pisao pisma Sulejmanu Ugljaninu, Bošnjačkom nacionalnom vijeću (BNV), boreći se protiv toga i ne prihvatajući ideju da to bude multifunkcionalan objekat“, naglasio je Mujović.

Hazbo Mujović

Prema njegovim rečima odstupanja od prvobitnog projekta, ’’bez saglasnosti projektanta i protiv zakona, usledila su u završnoj fazi izgradnje upravo dolaskom Mujagića na čelo opštine’’.

Mujović je rekao da bi opština bila u velikom problemu, ako bi, kako je naveo, projektant podneo tužbu.

„Tadašnji predsednik opštine Mujagić je raspisao tender za završetak nekih sitnica, kao što su uređenje enterijera, koje je trebalo da bude u skladu sa projektno tehničkom dokumentacijom, ali nije. Urađeno je u neadekvatnom stilu. To više nije ni Sjenička kuća, niti ’S’ od Sjeničke kuće. Nije ni biblioteka, niti mesto za biblioteku, jer ne odgovara toj nameni, sve je urađeno onako kako nije trebalo da se uništi to projektno rešenje“, smatra on.

Izražava nadu da će objekat biti vraćen prvobitnoj nameni i da će sve što nije u skladu sa projektno-tehničkom dokumentacijom, biti izmenjeno.

Turistička organizacija ne odustaje od prvobitnog projekta

Od ideje o vraćanju prvobitne namene Sjeničkoj kući ne odustaju ni predstavnici Turističke organizacije. Menadžer te organizacije Željko Vranić rekao je  za naš portal da neće odustati od borbe da Sjenička kuća, poput objekata koji, kako ističe, postoje od Subotice do Priboja, postane centralna tačka turističkog i svakog drugog razvoja ovog kraja.

„Uputili smo žalbu, ali nije bilo odgovora da bi se izbegle političke zamerke. Enver Muhović, naš uspešni privrednik koji je bio inicijator izgradnje, pripremio je zemljište, uredio korito, da ne bi bilo plavljenja, što ga je koštalo oko 10-15 hiljada evra i on je prevaren, jer ništa nije ispalo kako treba“, izjavio je Vranić.

Objasnio je da je prvobitna ideja bila da to bude objekat koji će sam sebe finansirati.

Željko Vranić

„Mi smo 2016. godine dobili sredstva od Ministartva turizma i počela je izgradnja Sjeničke kuće po projektu koji je pobedio na međunarodnom konkursu. U prizemlju je trebalo da bude etno restoran, u kojem bi se predstavila gastronomska ponuda ovog kraja. Ne bi bilo brendiranih stvari (hrane i pića), već ružica, vodnjika, pite, autentično meso i hrana. Podrum je trebalo da bude mesto za radionice koje bi koristili naši kuvari i konobari za obuku i pripremi autentične gastronomske ponude. Na drugom spratu trebalo je da bude muzej koji predstavlja bošnjačku kulturu i tradiciju, sa info pultom. To bi bio Info centar gde bi dolazili turisti da se informišu o zanimljivim destinacijama“, izjavio je Vranić.

Dodaje da je na trećem spratu bilo predviđeno pet apartmana, za one koji bi želeli da spavaju u Sjeničkoj kući, te da je bila ideja da se zaposle ljudi i da ona samu sebe finansira.

On je takođe rekao da je namena promenjena bez saglasnosti Ministarstva turizma i omladine, koje je finansiralo izgradnju.

„Mislim da se politika umešala i da nekom nije odgovaralo da bude restoran u centru grada. Nisu razmišljali o opštem interesu građana, prevladao je ego. Uselili su biblioteku, postavili svog direktora i etno restoran pretvorili u biblioteku. Mislim da je biblioteka prethodno imala veći prostor nego u Sjeničkoj kući. Na drugom spratu su organizovali prostor za radionice i čitaonu. A nama, da bi nam zadovoljili neke osnovne potrebe, ustupili su treći sprat namjenjen za apartmane, koji su sada, potpuno neadekvatno, pretvoreni u kancelarijski prostor Turističke organizacije“, kazao je Vranić.

On ističe da nastavljaju borbu, a da se, pošto nemaju političku moć, bore preko nevladinog sektora.

„Tražićemo od Ministarstva turizma da se Sjenička kuća vrati prvobitnoj nameni. U interesu građana i opštine Sjenica je da se Sjeničkoj kući vrati namena prema projektu“, tvrdi Vranić.

Vranić ističe da je, uprkos svemu, Sjenica jedna od retkih turističkih destinacija, koja je pre za vreme i posle korone, iz godine u godinu, beležila konstantan rast turista za 15 do 20 odsto. Problem je, kaže, nedostatak smeštajnih kapaciteta. On poziva potencijalne investitore da razmisle o izgradnji smeštajnih kapaciteta na teritoriji sjeničke opštine.

„Sjeničko jezero, Peštersko polje, Jadovnik… Kad ljudi to vide na reklamama, misle da smo mi Zlatibor sa 10 hiljada kreveta. Međutim, mi imamo problem sa smeštajnim kapacitetima. Imamo 1.180 kategorizovanih kreveta za smeštaj. Kad nas ljudi pozovu, ne mogu da veruju da nemamo smeštajne kapacitete, a imamo takvu prirodu“, ističe menadžer Turističke organizacije Sjenica.

Mujagić: Namena je bila neadekvatna i ja sam je promenio

Predsednik opštine Sjenica iz perioda završne faze realizacije projekta, po profesiji arhitekta, Munib Mujagić potvrdio je za naš portal da je tačno da je on promenio namenu objekta, jer je po njegovom mišljenju ona bila neadekvatna i neprimerena funkciji tradicionalne Sjeničke kuće.

„Zaista mislim da je bila neadekvatna namena, pogotovo uzimajući u obzir da je ona projektovana, ili je pokušano da bude projektovana, u duhu tradicionalne stambene arhitekture, za šta ja kao arhitekta smatram da je potpuno propao projekat. U datim okolnostima tražili smo neko pristojno rešenje i verujem da smo uspeli. Sjeničku kuću smo, izgrađenu u duhu neke tradicije koja nije ispoštovana, pretvorili u neku vrstu kulturne institucije. Uselili smo u nju biblioteku, koja je egzistirala više od 60 godina u potpuno neprimerenim uslovima, jer je knjižni fond od preko 40.000 naslova bio je smešten u jednoj suterenskoj etaži, gde ima puno vlage i gde su sanitarni uslovi bili veoma loši. Osim toga tu smo još smestili upravu Turističke organizacije, želeći na taj način da podstaknemo i taj segment društvenog života“, izjavio je Mujagić.

On veruje da su, na zadovoljstvo svih Sjeničaka, promenili namenu kvalitativno bolje.

Munib Mujagić

Na pitanje portala Free medija kada je prostor ustupljen gradskoj biblioteci i ko je doneo takvu odluku, Mujagić je odgovorio da je to u nadležnosti Opštinskog veća,  koje je o tome odlučivalo u periodu 2021/2022. godine.

„Ta kuća se veoma dugo gradila,a i dan danas se ne zna koliko je koštala. Dok smo rešili određena tehničko-građevinska pitanja, završili građevinske radove, razdužili sve finansijske obaveze u tom smislu, pristupili smo promeni namene“, kazao je on.

Komentarišući nezadovoljstvo predstavnika Turističke organizacije Sjenica i najavljeno neodustajanje od želbe sve dok se objektu ne vrati prvobitna namena, Mujagić je rekao da svako ima pravo na žalbu, naglašavajući da se, po zakonu, Turistička organizacija ne može baviti privrednom delatnošću.

„Ti ljudi koji se žale, imaju pravo na svoje mišljenje i naravno na žalbu. Ljudi iz Turističke organizacije moraju znati šta je zakon. Turistička organizacija je u skladu sa zakonom ustanova koja ne može da se bavi privrednom deltanošću, odnosno ne može da stvara profit. Njen zadatak je da promoviše turizam, a ne da se bavi turizmom. Izgraditi sadržaje poput etno restorana i konačišta podrazumeva stvaranje profita. Ili ćete da počnete da zapošljavate adekvatno osoblje, u smislu čistačica, kuvarica, menadžera, i stvorite jednu privrednu organizaciju, ili je bila varijanta da se to eventualno izda pod zakup. Uložiti ogroman novac i Ministarstva za turizam i lokalnog sjeničkog budžeta, a onda dati nekom privatniku u najam, mislim da nije u korist ni građanima Sjenice, ni budžetu, već ličnom privatnom interesu. Otuda je nezadovoljstvo Turističke organizacije i svih onih koji su mislili da na taj način i o trošku budžeta prave biznis“, smatra Mujagić.

Kao arhitekta Muajgić smatra da novi objekat lepo izgleda, ali da nije u duhu Sjeničke kuće, te da predstavlja korak unazad u očuvanju tradiconalne arhitekture Sjenice.

Objašnjava da fasada i struktura Sjeničke kuće više odgovara tipu objektata te vrste gde su blaže klime i uslovi života manje surovi.

„U istoriji tradicionalne stambene arhitekture Balkana, Sjenička kuća se iznedrila kao podtip tradicionalne planinske kuće i to je deo naše kulturno-istorijske baštine. Projektovana je tako da nije u duhu Sjeničke kuće. Ona se više može nazvati nekom novopazarskom ili prizrenskom kućom. Sjenička kuća je svedenih formi. Ona, iskreno da kažem, na oko lepo izgleda, ali nije u duhu sjeničke kuće. Verujem da je to jedan korak unazad u očuvanju naših vrednosti, u ovom slučaju stambene tradicionalne arhitekture Sjenice“, ocenio je Mujagić.

Biblioteka radi u boljim uslovima – prostor i dalje neadekvatan

Gradska biblioteka “Muhamed Abdagić“ od 2022. godine nalazi se u prizemlju Sjeničke kuće. Kako je za naš portal rekao direktor biblioteke Ermedin Kolašinac, koji tu funkciju obavlja poslednjih šest meseci, uslovi su sada značajno bolji u odnosu na ranije, ali ni taj prostor nije adekvatan potrebama ove kulturne ustanove.

„Gradska biblioteka je decenijama radila u prostoru koji je bio više nego neuslovan. Mislim da smo bili na samom dnu, što se tiče regiona i cele Srbije. Malo je reći da je prostor bio potpuno neuslovan, kako za skladištenje i čuvanje knjiga, tako i za rad bibliotekara. Tako je bilo sve do 2022. godine kada je odlukom opštine biblioteka dobila novi prostor u prizemlju Sjeničke kuće. Kancelarije su u prizemlju, mislim da su radnici vrlo zadovoljni. Lično smatram da uslovi ni sada nisu adekvatni za jednu biblioteku, s obzirom da veći deo knjiga je i sada u podrumu i da uopšte ne postoji mogućnost da bude izložen i dat na korišćenje našim građanima. Taj podrumski prostor jeste adekvatan po pitanju deponovanja knjiga, u smislu da im se ništa ne može dogoditi, ali one nažalost, tamo ne mogu biti izložene“, izjavio je Kolašinac.

Osvrnuvši se na period od poslednjih pola godine on je rekao da se dosta radilo na osavremenjavanju biblioteke.

Ermedin Kolašinac

Naglasio je da je ustaljeni način rada koji podrazumeva da biblioteka služi najviše za promociju knjiga odavno prevaziđen, te istakao potrebu negovanja zavičajnog odeljenja.

„Smatram da u ovom poslu, posebno u regiji Sandžak, treba više raditi na negovanju zavičajnih odeljenja, za šta sam lično zainteresovan. Nešto smo i uradili do sada. Zahvaljujući Hadiji Džigal Kriještorac uspeli smo da sva izdanja Sjeničkog zbornika od 1974. godine budu digitalizovana i uskoro će biti dostupna na sajtu biblioteke. Mislim da nema potrebe skenirati knjige svetskih klasika: Čehova, Tolstoja, Šekspira… To je savakako dostupno u digitalnom formatu. Potrebno je u tom obliku sačuvati autentičnu književnu građu sa ovih prostora“, kaže direktor biblioteke u Sjenici.

Prema njegovim rečima Zavičajno odeljenje sjeničke biblioteke nema bogatu građu, ali se osim Sjeničkog zbornika, može pohvaliti i delima, za života nepravedno zapostavljanog i nedovoljno afirmisanog sjeničkog pisca Muhameda Abdagića, po kome biblioteka nosi ime. Kolašinac je posebno značajnim istakao i legat profesora dr Envera Halilovića.

„U pitanju je značajni legat, poklon našeg istaknutog sugrađanina, prvog ambasadora Bosne i Hercegovine u Rusiji sa ovih prostora. Bio je rektor Univerziteta u Tuzli i znamo da je uvek otvoren da nam pomogne. U pregovorima smo za promociju nekih njegovih izdanja“ kaže Kolašinac.

Napominje da biblioteka sada u novom prostoru ima i čitaonu, koja je opremljena zahvaljujući uspešnoj realizaciji projekta podrške azilantima. Projekat je realizovan u saradnji sa Vladom Republike Srbije i Komesarijatom za izbeglice, krajem maja.

„To je jedan vrlo uspešan projekat kroz koji je prošlo više od 300 azilanata. Smatram da smo tim ljudima, koji su u potrebi, olakšali te dane i približili im kulturu Sjenice i Sandžaka uopšte. Taj projekat nam je omogućio da opremimo jednu prostoriju, koja nam ostaje kao gradska čitaona. Radi se o novom, zvučno izolovanom prostoru, opremljenom internetom, tako da su naši korisnici prezadovoljni.  Čitaonica je otvorena svakodnevno i vikendom, i prilično je posećena“, rekao je Kolašinac.

S.Ljajić / A.Bajrović

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on email

Najnovije vesti