On je na konferenciji za novinare rekao da bi razgovori tri stranke trebalo da budu održani u Bošnjačkom nacionalnom vijeću (BNV), kao najvišem političkom i predstavničkom telu Bošnjaka.
“SDA Sandžaka poziva SDP i SPP da dođu u BNV i da se dogovorimo oko zajedničkog nastupa na predstojećim parlamentarnim izborima, koji još uvek nisu raspisani, ali mislimo da je ovo pravi trenutak zbog manjkavosti izbornih zakona”, rekao je Škrijelj.
On je ocenio da bi tri stranke trebalo da dogovore principe zajedničkog nastupa, bez obzira na to kada će parlamentarni izbori biti raspisani.
“Otvoreni smo za saradnju, nadamo se da će ova inicijativa naići na odobravanje druge dve političke stranke i da ćemo napraviti dogovor u vezi sa zajedničkim nastupom na predstojećim parlamentarnim izborima, da bismo zajedno radili u interesu Bošnjaka i ostalih građana Sandžaka”, kazao je ovaj narodni poslanik.
Na pitanje Free media da li je već bilo neformalnih razgovora sa SDP-om, s obzirom na nedavnu odluku te stranke o načinu izlaska na izbore, Škrijelj je odgovorio da nije.
SDP je pre nekoliko dana saopštila da će na predstojećim parlamentarnim izborima nastupiti samostalno kao manjinska lista, uz mogućnost zajedničkog nastupa sa drugim manjinskim listama sa kojima deli slične političke ciljeve.
Upitan kako vidi takvu odluku SDP-a, Škrijelj je rekao da ne želi da je komentariše, ali je ponovio da SDA Sandžaka smatra da je dogovor ključnih bošnjačkih stranaka trenutno neophodan.
“To je njihova odluka. Kako god su ranije donosili odluke druge vrste, sada su doneli odluku ove vrste, ali mislimo da je danas neophodno da ključne bošnjačke političke stranke kroz BNV dođu do dogovora u vezi sa zajedničkim nastupom na predstojećim izborima”, rekao je on.
Škrijelj je naveo da ovo nije prvi poziv SDA Sandžaka na zajednički izborni nastup, već da ta stranka godinama poziva druge bošnjačke partije da dogovore zajednički program i zajedno učestvuju na izborima.
“Mislimo da Bošnjaci i Sandžak treba na ovim izborima da pošalju poruku zajedništva”, rekao je Škrijelj.
Kao jedan od razloga za takav nastup naveo je nedavno usvojene izmene izbornih zakona, za koje SDA Sandžaka smatra da otvaraju mogućnost za zloupotrebe položaja manjinskih izbornih lista.
Škrijelj je ocenio da mogućnost da grupa građana dobije status izborne liste nacionalne manjine može dovesti do političkog inženjeringa, odnosno formiranja “fantomskih manjinskih lista”, usitnjavanja manjinskog biračkog tela i slabljenja političkih stranaka koje imaju stvarno biračko uporište.
Ukazao je i na novo pravilo prema kojem jedan birač može potpisom podržati više izbornih lista, ocenjujući da ono olakšava kandidovanje tehničkih i fantomskih lista.
Prema njegovim rečima, proglašene izborne liste imaju pravo da predlože predstavnike u prošireni sastav organa za sprovođenje izbora, pa bi veći broj takvih lista mogao uticati i na sastav izbornih komisija i biračkih odbora.
“Parlamentarna većina je odbila naše predloge i nametnula rešenja koja neposredno utiču na političko predstavljanje manje brojnih naroda. Za Bošnjake će zato na narednim izborima jedno od ključnih pitanja biti ko će ih predstavljati u Narodnoj skupštini, poslanici koji svoj mandat i političku odgovornost vezuju za bošnjačke birače, interese Bošnjaka i Sandžaka ili oni čija će politička lojalnost biti vezana za centre moći u Beogradu, ali i izvan njega”, rekao je Škrijelj.
On je zatražio i da Narodna skupština pre izbora razmotri izveštaj o stanju i reviziji Jedinstvenog biračkog spiska, navodeći da bez tačnog i pouzdanog biračkog spiska ne bi trebalo ulaziti u izborni proces.
Na novinarsko pitanje o mogućoj podršci studentskoj listi na parlamentarnim izborima, Škrijelj je rekao da je SDA Sandžaka podržavala studentske zahteve, ali da su “studentski zahtevi jedno, a izborna lista nešto drugo”.
“Neophodno je da se na budućim parlamentarnim izborima pojavimo sa jednom izbornom listom, da Bošnjaci postanu jak i nezaobilazan politički faktor u ovoj državi”, kazao je on.
Upitan da li je poziv na zajednički politički nastup povezan sa nedavnim potpisivanjem Povelje o jedinstvu, odnosno procesom obnove jedinstva Islamske zajednice, Škrijelj je rekao da ta dva pitanja ne treba direktno povezivati.
Ocenio je da obnova jedinstva Islamske zajednice može predstavljati pozitivan impuls za dogovor bošnjačkih stranaka, ali da politička pitanja treba odvojiti od pitanja ustrojstva i rada Islamske zajednice.
“Mislim da nama sada glavna preokupacija treba da bude da, pored ovog pozitivnog impulsa koji se javio objedinjavanjem Islamske zajednice, i političke stranke krenu tim putem i naprave dogovor o zajedničkom izlasku na predstojeće parlamentarne izbore”, zaključio je Škrijelj.
A. Bajrović
