On je na dvodnevnom naučnom simpizijumu u Podgorici „Dva jubileja bošnjačke usmene poezije, 450 godina od prve vijesti o sevdalinci i 250 godina od objavljivanja Hasanaginice“, koji je BNV organizovalo sa istoimenim nacionalnim organom u Crnoj Gori, rekao da negovanje identiteta nije samo obaveza, već i bogatstvo koje treba deliti sa svetom.
Predsednik BNV Adel Slatina
„Saradnja BNV u Crnoj Gori i BNV u Srbiji daje primer kako zajedničkim radom možemo postići mnogo. Uveren sam da će ova saradnja u budućnosti biti još čvršća, donoseći nove projekte, koji će doprineti očuvanju našeg jezika, tradicije i kulture“, rekao je Slatina.
Potpredsednik BNV-a Sead Šemsović komentarišući to što je sevladinka u okviru UNESCO-ve zaštite nematerijalne kulturne baštine kaže da postoje ljudi koji je baštine onakvu kakva ona zaista jeste, kao i da postoje institucije koje garantuju da će se baviti njenim očuvanjem.
„Tek tada UNESCO staje u zaštitu te nematerijalne kulturne baštine. To je veliki proces u koji smo ušli krajem 2010. godine i koji je trajao sve do decembra ove godine“, rekao je Šemsović.
Pojasnio je da naučni skupovi moraju da se izdignu iznad 19-vekovnih pristupa književnom tekstu i pogrešnih klasifikacija.
Potpredsednik BNV Sead Šemsović
„Savdalinka je lirski žanr, lirska ljubavna pjesma, u kojoj je dominantna čežnja, ljubavni zanos. Ta pesma nastaje isključivo u muslimanskoj, urbanoj sredini Bosne i novopazarskog Sandžaka. Vrlo je precizno definisana u svim enciklopedijskim priručnicima“, kaže Šemsović.
Na simpozijumu je poručeno da deca treba više da uče o sevdalinci i drugim reprezentativnim delima usmene književnosti, jer će na taj način spoznavati različitosti u njihovoj lepoti i bolje upoznati jedni druge bez predrasuda i nametnutih stereotipa.
Predsednik BNV u Crnoj Gori Suljo Mustafić kaže da sevladinka i Hasanaginica svojim književnim vrednostima, estetskim standardima, otmenošću, mističnošću i neprolaznom lepotom zavodljivo inspirišu na bezbroj muzičkih dela i kompozicija, scenskih izvedbi, filmskih uradaka, tradicionalnih i modernih interpretacija savremenog i postomdernog čitanja.
„Ne prestaju opčinjavati izvođače, interpretatore, naučnike, umetnike, muzikologe i muzičare, glumce, režisere, dramaturge, što sve govori o njihovoj izuzetnoj književnoj vrednosti i univerzalnim kulturnim vrednostima, koji ih čine delima svetske baštine“, rekao je Mustafić.
Istakao je da podatak da je sevdalinka 4. decembra zaštićena na UNESCO-voj listi nematerijane baštine i kulture potvrda da je simpozijum vredan kamen u mozaiku naučnog sagledavanja tih fenomena.
Predsednik BNV u Crnoj Gori Suljo Mustafić
„Podatak da je Hasanaginica kao jedan od dramskih tekstova na predložak balade iz pera Ljubomira Simovića doživela 150 izvedbu u Narodnom pozorištu u Beogradu govori u prilog tome da ima, možda, i hiljadu izvedbi ove balade po tekstovima drugih dramaturga, što je samo po sebi dovoljna potvrda koliki je njen značaj“, kazao je Mustafić.
Objasnio je da je sevladinka bošnjačka, prevashodno gradska narodna pesma, tradicionalna i u mnogim drugim sredinama, ali njen izvor je u bosanskom jeziku.
Organizatori su ranije najavili da će sve tekstove i izlaganja sa ovog simpozijuma objaviti u posebnom zborniku radova.
A. Bajrović
Foto: PRCentar
