Sagovornici portala Free media saglasni su da je podizanje svesti o zdravlju sluha jednako važno kao i dostupnost samih rešenja.
Predstavnica jedne od firmi koje se bave prodajom i servisiranjem slušnih aparata Emina Ljajić kaže da je to i dalje tabu tema u ovom gradu.
“Ranije sam mislila da su samo starija lica korisnici slušnih aparata, ali tokom četvorogodišnjeg radnog iskustva uverila sam se da problemi sa sluhom ne biraju godine. Među našim korisnicima je sve više dece“, kaže Ljajić.
Naglašava da uprkos rešenjima, neki ljudi zbog drruštvenih predrasuda pre biraju da ostanu u tišini.
“Ljudi i dalje smatraju da je nošenje slušnih aparata nešto mnogo strašno pa zaziru, ne zbog toga što nisu toliko uvereni da neće da im pomogne, nego zato što ih je i dalje sramota. Čak i kada imaju veće oštećenje sluha, insistiraju na što manje vidljivim aparatima, a neki čak odaberu da neće da ih nose, bez obzira što znaju da će to da im pomogne“, objašnjava ona.
Napominje da ima i onih koje uspeju da razuvere kada ima na probi aparata dokažu blagodati sluha.
“Nedavno sam prilikom terenske posete starijem pacijentu, koji je onkološki bolesnik, svedočila njegovoj reakciji kada je stavio aparat. Pre toga bio je potpuno isključen, nije komunicirao, a kada smo mu stavili aparat, čovek je počeo da ljubi ukućane i prosto je delovao kao ponovo rođen“, priča nam ona.
Dodaje da postoje i neprijatne situacije kada aparat nije dobro podešen pa se javi pištanje.
“Potrebno je uspostaviti dobru komunikaciju između ljudi koji podešavaju i prodaju aparate sa korisnicima. Treba im dati prostora da se opuste i objasne šta im smeta i šta je potrebno podesiti, kako bi se izbegle neprijatnosti“, kaže Ljajić.
Ona apeluje na sve koji imaju probleme sa sluhom da ne treba da imaju dilemu već da zatraže pomoć, jer rešenja postoje.
“Provera sluha kod nas je besplatna, a starije korisnike, koji ispunjavaju uslove da im zdravstveni fond refundira troškove slušnog aparata, uvek uputimo na proceduru koju treba da obave, kako bi iskoristili svoje pravo na besplatan slušni aparat“, ističe ova Novopazarka.
Savremene tehnologije i medicina uspešno rešavaju probleme
Da zdravstvena svest Novopazaraca nije na zadovoljavajućem nivou potvrdio je za naš portal i specijalista otorinolaringologije sa dugogodišnjim iskustvom Kasim Mušić.
On međutim tvrdi da je situacija u toj oblasti danas mnogo bolja u odnosu na pre nekoliko decenija.
“Što se tiče slušne rehabilitacije, situacija u Novom Pazaru se poslednje tri do četiri decenije popravlja. Kada sam ja počeo da radim, to je bilo potpuno nesanirano područje. Imalo je više gluvonemih i više oštećenja sluha, zato što se nije ništa radilo na preventivi. Svako drugo, treće dete je ovde imalo gnojnu upalu uha. Sada je bolja situacija“, kaže on.
Naglašava da iako naučne studije potvrđuju da se broj osoba oštećenog sluha povećava, savremena medicina nudi brojna rešenja.
“U literaturi se ranije pominjalo da jedno do dvoje novorođenčadi ima oštećenje sluha po rođenju. Sada su rađene neke studije na nivou Evrope da se od troje do petoro novorođenčadi rađa sa oštećenjem sluha, što je skoro duplo, ali tehnika je danas uznapredovala i oštećenje sluha može da se otkrije na rođenju“, naglašava ovaj doktor.
On kaže da i novopazarski Zdravstveni centar ima aparate koji odmah po rođenju mogu da dijagnostikuju oštećenje sluha.
“Skrining sluha se po zakonu mora raditi u porodilištu, ali u praksi je drugačije. Pre petnaestak godina kupljeno je 56 takvih aparata i oni se možda koriste u pet ili šest zdravstvenih ustanova u našoj zemlji“, kaže Mušić.
Ističe da je važno što pre započeti lečenje, jer da bi neko mogao da govori, neophodno je da može da čuje.
“Ako je urođeno oštećenje, treba ga otkriti najdalje do godinu dana. Postoji mogućnost ugradnje veštačkog uha preko koga pacijent koji nema sluh može da čuje, razvije govor i normalno da živi. U Novom Pazaru ima dvadesetak odraslih ljudi koji su sa godinu, dve, ugradili te implante i sasvim normalno su razvili govor“, naglašava on.
Od levka do savremenog slušnog aparata
Doktor Mušić objašnjava da se u slučaju stečenog oštećenja sluha, osim terapijskog i operativnog lečenja, problem uspešno može rešiti i nošenjem slušnog aparata.
“Slušna reahabilitacija se sprovodi kod osoba koje otežano komuniciraju. To su najčešće oštećenja sluha za govorne frekvence od jedan do četiri kiloherca, a intenzitet sluha je od 40 do 50 decibela. Samo za pacijente koji su van tog dometa sprovodi se slušna rehabilitacija i kod tih pacijenata je slušni aparat indikovan i uspešan“, kaže on.
Podseća da je levak preteča savremenog slušnog aparata.
“Pre nekoliko vekova, na početku slušne rehabilitacije, levak se koristio za poboljšanje sluha. Uski deo se stavljao u ušni kanal, a proširenje spolja da sakupi zvučne talase i usmerava ih na ušni kanal i bubnu opnu. To su bili prvi aparati. Danas, uz savremenu visokosofisticiranu tehniku slušni aparat je dostigao taj nivo da praktično može u celosti da sprovede slušnu rehabilitaciju. Savremeni aparati mogu da izdvoje potrebne zvukove, a odbace nepotrebne“, navodi Mušić.
Ovaj novopazarski lekar upozorava da preterana upotreba mobilnih telefona i slušanje glasne muzike negativno utiču na sluh, naročito kod dece koja više od jednog sata dnevno upotrebljavaju mobilne telefone sa glasnim zvukom.
Napominje da je studija Kliničkog centra u Nišu potvrdila da je registrovan znatno veći broj pacijenata sa oštećenjem sluha nakon preležane korone, ali da nije dokazan sam mehanizam nastanka oštećenja.
Izloženost buci je, naglašava doktor Mušić, najveći neprijatelj sluha.
Među gluvima i nagluvima najviše penzionera
Sekretarka Udruženja gluvih i nagluvih Amela Alivodić kaže da u tom udruženju trenutno ima 350 aktivnih članova, te da se njihov broj konstantno povećava.
“Najbrojniji su penzioneri, kod kojih je oštećenje sluha nastalo usled nekih degenerativnih promena. Gluvih je pedesetak, i uglavnom su takvi od rođenja, a ima i nekoliko koji su ogluveli usled raznih bolesti. Nekada je to bilo mnogo teže registrovati, otkriti i lečiti, tako da je među članovima mnogo više nagluvih, odnosno korisnika slušnih aparata“, kaže Alivodić.
Dodaje da iako se primećuje napredak u prevazilaženju predrasuda, njima su najpodložnije mlade osobe i roditelji dece koja nose slušne aparate.
“Svako pomagalo kod nas predstavlja neki problem, ali mislim da se to polako gubi. Što se tiče slušnih aparata, deca i tinejdžeri imaju možda malo problem, jer znate da deca umeju da zadirkuju, vređaju, a postoji i problem vršnjačkog nasilja“, kaže sekretarka ovog udruženja.
Iako je među aktivnim članovima najviše penzionera, Alivodić ističe da problem sa sluhom ne poznaje godine, te da se sve više mladih žali na takve probleme.
S. Ljajić
Foto: Emina Ljajić, Pixabay
